Мрав:Веверице, зар још не спаваш? Брзо скачи из кревета, чак се и медвед
пробудио. Стиже нам пролеће!
Веверица: Па шта онда? Не галами толико. Не могу да верујем својим очима!
Али, пошто имам наочари, биће, ипак да је истина.нека деца су већ ту!
Мрав: Па то сам хтео да ти јавим. Погледај само како пажљиво посматрају
прве веснике пролећа. Јагорчевину и висибабе. И сремуш…Замисли имају и лупу.
Веверица: Лупу? Зар и они не виде добро?
Мрав: Ма не! Само желе да што боље виде и најситније делове биљака.
Веверица: Гле ти њих! Можда желе да открију ''тајну'' зелених биљака?
Мрав: Изгледа. Чуо сам их како помињу неке зелене фабрике.
Веверица: Ти мора да си поспан! Чула сам за фабрике чоколаде, али за зелене
никада!
Мрав: Видиш свезнајућа пријатељице, чак ни ти не знаш све. Од учитељице
су чули да су биљке као зелене фабрике. Раде по цео дан.
Лептир: Јесте! Истина је то!
Веверица: Откуд се ти лептирко створи? Да ниси мало поранио?
Лептир: Срећом, већ има помало хране и за мене. Лепршајући около запазио
сам да биљке раде неуморно. Од свитања, па све до заласка Сунца.
Мрав: И не само то. Чуо сам децу како тврде да нико не може да замени
биљке, јер само оне инају ситна зелена зрнца, која се зову хлорофил. Та зрнца
су у ствари радници у фабрици, који раде уз помоћ сунчеве светлости…
Веверица:То знам и ја! Ево, на пример, мој храст је једна велика зелена
фабрика.
Мрав: Тако је! Коначно си се пробудила другарице! Да би зелена фабрика
радила, то јест твој Храстивоје, потребно му је Сунце, ваздух, вода и минералне
материје.
Веверица:Па и нама су потребни!
Мрав: Али ми немамо она зелена зрнца и зато не можемо да производимо
себи храну, а ни кисеоник.
Веверица:Приметила сам ја да се нешто чудно дешава унутар стабла. Коа да
нешто струји.
Мрав: Не измишљај! Када Храстивоје узима воду и минералне материје из
земљишта помоћу корена то се уопште не чује.
Лептир: Можда ми се само чини, али када слетим на неку биљку видим неке
мале отворе на листовима.
Мрав: Не чини ти се. Кроз њих биљка узима гас угљен-диоксид, за који
кажу да је штетан за човека.
Веверица: Зар он не шкоди и биљкама?
Мрав: Напротив! Биљке без угљен-диоксида не могу да произведу храну
себи.
Веверица:Занимљиво! И то је једна од тајни природе. Биљке када себи
припремају храну, истовремено помажу и људима. Праве су чаробнице, јер уместо
штетног угљен –диоксида у ваздух испуштају добри кисеоник.
Мрав: Који нам је свима потребан.
Веверица:Ах, што волим да дишем. Овде у шуми ваздух је тако чист!
Мрав:Пун је кисеоника! Нарочито када све биљне фабрике прораде и када
све озелени.
Веверица:Добро! Убедио си ме! Радујем се и ја пролећу! И лету, и јесени… и
свим биљкама! Нарочито лешницима и жиревима!
Извор- часопис Ђачко доба
Нема коментара:
Постави коментар