На почетку септембра беше идеја и жеља, а последњих дана септембра жеља се претворила у стварност. Шта је било потребно од идеје до реализације? Добра воља директора школе Зорана Новаковића и родитеља ученика, добар пројекат са сарадљивим и предусретљивим људима из фирме ''Еко рибарство'' и члановима Планинарског еколошког друштва Повлен из Ваљева.
Кад смо све до детаља разрадили, 24. и 25. септембра организовали смо Еко камп под називом ''Дружење са природом.'' Најлепше од свега је што су сви ученици били на кампу.
Ово су била два незаборавна дана у природи. Све што су родитељи требали да ураде је да плате 300 динара за преноћиште у планинарском дому на Повлену. Нас две учитељице (Весна Сировљевић и ја) платиле смо саме преноћиште, никакву надокнаду у виду дневнице нисмо тражиле, а уз помоћ планинара припремале смо деци оброке. Задатак нам није био лак.
Услов да би деца пошла са нама био је да не носе грицкалице, газиране сокове и било какве сухомеснате производе. Родитељи су припремили искључиво домаћу храну и домаће намирнице.
Не можете ни замислити чега ту није било:слатко, мед, млеко, џемови, домаћи сокови (маслачак, нана, дрен), разне врсте сланог и слатког пецива, сир, кајмак, поврће и воће из њихових башта и воћњака...
СВЕ ЈЕ БИЛО ''САСВИМ ПРИРОДНО.''
За први оброк деце побринули су се родитељи. Доручак је био састављен од разних врста домаћих пецива. Било слатко и укусно јести у природи.
Наш чувар Зара
А после пецива по једна непрскана јабука.
Колону предводи Зара, а на челу колоне планинарка, полицајка и маратонка Вања и Кића наш најмлађи водич.
Огњен Крнетић планинар и радник ''Еко рибарства'' био је одличан водич.
Мали предах на необичном дрвету жалосне врбе.
Извор питке воде.
Мали планинар и маратонац Кића.
Брали смо јагодице.
Упознавали смо лековито биље. Огњен показује деци кантарион и даје упутства за припремаљње чајева.
Беремо мајчину душицу.
Марко је пронашао и камилицу.
Мали еколог и будући биолог Новак.
Поља су препуна каћуна.
Слатке дивље купине.
Хајдучка трава.
Кренуле је освајање планине.
Зара је обилазила колону.
Тежак ранчић, а и стаза. Александра је увек била на зачељу.
Предах уз кифлице и бакин колач.
Добродошлицу су нам пожелеле и краве.
Папрат
И стигосмо до Повленских плоча.
Стаза је уска и стрма, тако да смо по 4 деце водили за руку да виде нестврану лепоту Повленских плоча.
Повленске плоче.
По повратку из шетње -иостезање:
А онда за ручак-пасуљ, домаћи хлеб, сир, мешана салата. Мммм!!!
Тањири су испражњени, а тражена је и репета.
Игре у природи:ластиш, кликери, фудбал без фудбалске лопте. понели смо крпењаче које су деца направила у продуженом боравку.
И да би све било у духу природе, читали смо предивне ''Приче испод старог храста'' учитељице Миланке Берковић.
А онда сок од малине.
Мало слободних активности-глума, рецитовањље, певање.
И на крају дана ЖУРКА!!! Трајала је све до 19.30. Ха, ха! Неки су већ на клупицама почели да спавају.
Ивин воз
Сутрадан новим стазама
Кића већ зна тајне печурака.
Родила се и љубав. Какви поклони за девојчицу-пужева кућица и цветић. па има ли шта слађе?
Поточић
Није нам било тешко да одредимо стране света поред оволико маховине.
Опет предах
Бела рада у септембру
Јеее! Освојили смо Повлен!
А следећег дана-ручак кромпир паприкаш.
Сок од маслачка
И пробали смо да направимо срце, али нисмо успели.
Битно је да смо у срцу понели Повлен.
Хвала свима који су допринели да наш еко камп успе!
А то су: родитељи ученика, директор школе Зоран Новаковић, Милосав наш возач, Вања, Огњен и Мирослав Крнетић, Томислав Тасић и домаћини из повленског дома Живорад (Балон), Мирко и Мишко (Рамбо).
Наш еко камп у емисији РТВ Војводина ''Питам се, питам се.'' Када отворите везу ми смо у горњем реду други са десне стране.
Репортажа са Повлена