За њих не постоје границе

           Неколико година одбијала сам позиве да радим семинаре на Косову и Метохији. Тражила сам изговоре и правдала се заузетошћу. Заправо, суштина је била СТРАХ.
Најзад, прихватих и одох у Штрпце. Размишљања су ми била: Ако ти људи толико година живе на Косову, боре се и опстају, зашто је мој живот вреднији од њиховог?
          Толико емоција и топлине које сам осетила том приликом надвладало је мој страх и отиснух се даље.
          Следећи позив уследио је од директорке ОШ''Десанка Максимовић'' из Косовске Каменице госпође Јадранке Васић.
            Мислећи како је Косовска Каменица ближе граници и како има много више српског живља, кренух без страха у походе. А онда, сазнадох, да је у том месту живи само 6% Срба. Остала сам запрепашћена том чињеницом. Значи, ни ту није безбедно. Али, опет, преовладала је мисао о људима који ту живе деценијама и столећима. Ако они одолевају, преживећу и ја.
             Чим сам ушла у велику  школску зграду осетила сам сигурност.
             Ова  школа основана је давне 1870. године у селу Каменица које је имало 25 домова. Ученици су долазили из околних села са подручја Криве реке: Робовца, Мочара, Босца, Стрелице, Гризимеа, Ајновца и других. У почетку школа је радила у саставу цркве у Косовској Каменици, а касније прелази у посебну зграду у оквиру црквеног дворишта и бива разрушена 1946. године. Због повећаног броја ученика 1906. године гради се нова школска зграда од две учионице. Школа је започела рад са свега 15 ученика, да би се тај број повећавао. 1908. године и школу су почела да похађају и женска деца. Школа у то време није била обавезна ни за мушку, ни за женску децу. 

Данас школу похађа 286 ученика.

Ове године требала је бити прослава великог јубилеја, 150 година постојања школе у Косовској Каменици. Корона је спречила прославу, али није умањила значај школе.

             
           При првом кораку у школско двориште  дочекале су ме бројне колеге и уз пријатељски стисак руке пожелеле добродошлицу. Не могу вам описати шта сам у том тренутку осећала. Испред мене су стајали борци који су свакодневно на барикадама. Лако је бити Србин у Централној Србији. Треба бити Србин и одбранити српство на Косову. Ови људи моји су хероји. Желела бих сваком на свету да осети толико срдачности и толико топлине колико сам ја осетила том приликом. Подршка нас из Србије пуно им значи.
               У овој школи много се ради. То се најбоље види када одлазите у одређеним временским интервалима. Ја сам одлазила и гледала како се из године у годину школа и активности у њој мењају, развијају и осавремењују.

Баве се амбијенталном наставом

Баве се екологијом

Деца плешу модерне плесове

Организују радионице са мајкама

Организују маскенбале

                                                      Играју озбиљне представе

                                            Победници су значајних такмичења

Где год се појаве запажени су

Била ми је част да их угостим неколико последњих година на финалној смотри рецитатора која се одржава у Ваљеву под називом ''Песниче народа мог''.

                 Даровити ученици из ОШ''Десанка Максимовић'' сваке године долазе у истраживачку станицу Петница како би савладали нова знања и нове вештине.

Наставници се без обзира на прописане сате стручног усавршавања едукују и то сами плаћају. У току године похађају много више семинара него што то законодавац од њих очекује. Знања стечена на семинарима примењују на најбољи начин.

                         Етос је важан део успешног рада сваког колектива.Они се дивно друже и путују.

Много пре ове реформе, пројектне наставе и увођења предузетништва у школе, ова школа се бавила предузетништвом. Израђују штафелаје, јастучиће, сувенире, народне ношње  и још много тога.

Ако сте истински пријатељ школе добијете на поклон лични сувенир. Драго ми је што сам уврштена међу четири омиљен песника у школи. Ја никад нисам добила лепши поклон и веће признање. Мерило су људи. А ови људи су заиста добри. Они осећају срцем ко је уз њих.

               Директорка школе Јадранка Васић, млада, енергична, хиперактивна...  пружила ми је руку пријатељства. Схватила сам колико је ова предузетница, лидерка, (мајка три сина) растрзана, кретаивна, успешна и вредна. Свуд стиже и све постиже. Присутна је на свим значајним састанцима директора, обукама широм Србије, најзначајнијим манифестацијама на којима прати своје ученике. Учи од најбољих, али својим примером учи и оне најбоље.
                За ову школу зна и председник републике и сваки директор школе у Србији. Оволико ентузијазма и воље тешко је срести.

Зато одајем дубоко признање овој јединственој жени-ЈАДРАНКИ ВАСИЋ.

                                                Живот на Косову, је игра без граница.

ДРАГИ МОЈИ, ВИ СТЕ ДОКАЗАЛИ И ПОКАЗАЛИ ДА ЗА ВАС НЕ ПОСТОЈЕ ГРАНИЦЕ.
БУДИТЕ ЗДРАВО И ДОБРО НА СВОЈИМ ОГЊИШТИМА.

Чика Кекине приче неспаванке

            Чика Кекине приче неспаванке назив је нове књига Саше Јовановића. 

Просветној јавности Саша је познат као уредник првог дечијег интернет радија ''Керефеке,'' уредник сајта Керефеке, уредник  (чини ми се) јединог еколошког дечијег часописа у Србији ''Чувари равнице'' и уредник сајта Чувари равнице. Можда је мање познато да је Саша и дечији писац. 

Он је написао књигу ''Почетно математичко образовање у стиху,'' која је нашла сигурно место у вртићима и школама и олакшала предшколцима и првацима савладавање почетних математичких појмова. Уз ову књигу, математика није баук.

          Бројне су Сашине еколошке књиге кроз које на симпатичан и ненаметљив начин учи децу еколошком понашању:''Еколошка олимпијада,'' ''Еколошки маскенбал,'' ''Еколошки речник у стиху,'' ''Еколошки квиз у Горњем Подунављу,'' и многе друге.

Све наслове можете погледати на сајту где имате и инструкције како да дођете до књига. 

Саша Јовановић

           Чика Кекине приче неспаванке је књига која је на мене оставила велики утисак. Читала сам је са дечијим усхићењем и нисам могла да је оставим. Одавно нисам прочитала тако лепе приче за децу, које су истовремено поучне и проткане хумором.

           Чика Кека је бајковити лик. Панонски морнар који је остао без свог мора, који има велики круг занимљивих пријатеља и који прича изванредне приче. Чика Кека се дружи са Капетаном Куком, Чика Јовом Змајем, Кристофером Колумбом, Гусарком Сремицом. ..

Сви његови пријатељи су занимљиви ликови као што је занимљив и сам чика Кека. 

Зашто приче неспаванке? 

Сви знамо колико деца не воле наредбе: ''Седи! Лези! Једи! Буди фин! Спавај! Зато је Саша обрнуо ситуацију. Почетак сваке приче је да се деца спреме за неспавање и свака реченица је упакована у фин хумор:

''...Ништа лепше него кад тако одморан од неспавања уморан кренем у школу. Ко би још наспаван ишао у школу па да може све да памти?''

Свака прича садржи и стихове, а оно што је најзанимљивије и загонетке у стиху. 

Кроз чудесне приче, чика Кека децу на неупадљив начин учи бонтону, еколошком понашању здравој храни, другарству... Чика  Кека разбија деци страх од зубара, прича им зашто је добро носити наочаре. И мени су се допали његови аргументи. 

Сад ми је лакше што носим наочаре. 😊

Од чика Кеке можемо свашта научити.

Колико год је на почетку сваке приче чика Кека бодрио децу да не спавају, полако зева и тоне у сан.''Најбитније је да нико од нас неће да спава... Ја први нећу да спааааавам ...Мада, можда...Зееев... Сигуран сам да нећу да спавам као ни ви... Стварно мислим нећу ока склопити...Зеееев... Ко први заспи изгубио је...Зееееев... Ја ћу победити... Зееееев...Лаку ноћ...

          Сигурна сам да деца ову књигу обожавају и да је читају више пута као што сам урадила и ја. Књигу препоручујем родитељима, деци, васпитачима и учитељима. 

Свака учионица треба да има бар једну књигу ''Чика Кекине приче неспаванке.'' 

Уз чика Кекине приче лакше ћемо васпитавати нашу децу. 

Грађење учитељске каријере

         Учитељ сам дугих 28 година. Завршила сам Педагошку академију ''Душан Јерковић'' у Шапцу, а касније, Учитељски факултет у Сомбору. Своју педагошку праксу започела сам у традиционалној школи која полако одлази у музеј старина.
          2004. године, када сам била на половини садашњег стажа, десила се реформа у образовању. Тај нови начин рада отворио је врата мојој успаваној креативности. Пружио је могућност слободнијег и иновативнијег рада што сам  почела да користим на најбољи начин.Највећи утицај на моју каријеру имала су два програма стручног усавршавања:
Луткарство у настави и ваннаставним активностима ауторке Вере Стојшић Гашпаровски и
Иновације у настави чији су аутори др Младен Вилотијевић и др Нада Вилотијевић.
Нека своја искуства и неке поруке, желим да пренесем млађим учитељима, како би сигурније и лакше напредовали у струци и градили своју учитељску каријеру.

       Да бисте уопште почели да градите каријеру, треба да верујете себи и у себе.
Треба да будете свесни свог знања, својих могућности и да знате колико можете.
ГРАДИТЕ САМОПОУЗДАЊЕ!
       Немојте се плашити тога шта други мисле о вашем раду. То, уистину, јесу корисне информације. И добре и лоше критике треба да делују подстицајно на вас. Добре, у смислу да знате да сте на правом путу, лоше, да преиспитате оно што радите и да пробате то да унапредите. Међутим, ту будите обазриви! Постоје и замке. Разграничите добронамерне и злураде критике. Постоји и она врста људи која је склона искључиво критикама, а примере рада тих људи никада нисмо видели. То нису критичари, већ критизери. Научите да направите разлику између та два профила. На вама је да уочите и да раздвојите жито од кукоља.
Треба да се вежете за мишљења људи који су доказани у раду и од којих можете учити.
ЕЛИМИНИШИТЕ СТРАХ ОД КРИТИКА И КОМЕНТАРА!
         Не устручавајте се да друге колеге питате за мишљење и да од њих потражите савет. То није срамота, а није ни одраз незнања и неискуства. Напротив! Више очију боље види. Мишљење компетентних колега ће вам помоћи у грађењу самопоуздања.
ТРАЖИТЕ МИШЉЕЊЕ ДРУГИХ!
         Немојте се прецењивати и мислити да сте паметнији него што јесте. Немојте мислити да сте у школи све научили . Стечено образовање је само улазница за стварни живот у школи,  а колико ћете заиста напредовати, не зависи од дипломе, него од вас. Усавршавајте се, учите, анализирајте свој рад, истражујте...
БУДИТЕ ОТВОРЕНИ ЗА УЧЕЊЕ И ЗА ПРОМЕНЕ!
         Немојте живети у заблуди да довољно читате. Није свеједно шта читате. Читајте праву литературу! Читајте стручну литературу! Пратите стручне радове и стручне чланке у педагошким часописима, пратите иновације у настави и примере добре праксе. Постоје праве ризнице образовних листова, база радова Креативне школе, база радова ЗУОВ-а, сајтови са одличним примерима добре праксе, образовни блогови...
ЧИТАЈТЕ ПРАВУ ЛИТЕРАТУРУ И СТРУЧНУ ЛИТЕРАТУРУ!
       
ДАКЛЕ,

1.ДЕФИНИШИТЕ СЕБЕ, СВОЈЕ АСПИРАЦИЈЕ И МОГУЋНОСТИ!
2.ДАЈТЕ СВОЈ ЛИЧНИ ПЕЧАТ НАСТАВИ И НЕКА ВАС ШИРА ПРОСВЕТНА ЈАВНОСТ ПО ТОМЕ ПРЕПОЗНА!
3.БУДИТЕ ЕКСПЕРТИ У ОБЛАСТИ КОЈА ВАМ ЈЕ БЛИСКА И У КОЈОЈ МОЖЕТЕ ДАТИ СВОЈ ДОПРИНОС!
4.ПРОНАЛАЗИТЕ САМИ НОВЕ ОБАВЕЗЕ! НЕ ЧЕКАЈТЕ ДА ВАМ ИХ НЕКО НАМЕТНЕ!
5. СХВАТИТЕ ДА ДАНАС НЕ ПОСТОЈИ СИГУРАН ПОСАО, ПОСТОЈИ САМО СИГУРНОСТ У ТВОМ РАДУ И ПОСЛУ!

НЕ РАДИТЕ ЗА НАГРАДЕ!!!
НАГРАДЕ НЕ ТРЕБА ДА БУДУ УЗРОК, ТРЕБА ДА БУДУ ПОСЛЕДИЦА РАДА.
И ВЕРУЈТЕ, ВРЕДАН И ПРЕДАН РАД УВЕК СЕ ИСПЛАТИ!

     
     
         

У сусрет квалитетном и иновативном образовању

            Прва конференција Најбољих едукатора Србије под називом ''У сусрет квалитетном и иновативном образовању'' одржана је 23. маја 2019. године у Београду.

         Организатор овог импозантног и квалитетног скупа је Удружење за подстицање предузетништва ''Живојин Мишић,'' које већ шест година заредом додељује награду Најбољи едукатори Србије. Број добитника ове престижне награде у претходних 5 година је 69.
Добитници су по много чему јединствени и иновативни наставници основних и средњих школа из разних делова Србије. Са нестрпшењем очекујемо да пригрлимо десет нових чланова шесте генеравије НЕС чији је избор у току.
            Конференција је акредитована од стране ЗУОВ-а, а Најбољи едукатори Србије били су  слушаоци и активни учесници.

            Свако наше окупљање планира се са највећом пажњом. Тако је било и овог пута.
За беспрекорну организацију захваљујем изузетним младим дамама Ивони Јовановић и Исидори Кадијевић координаторима пројекта. Оне нас окупљају као велику породицу у којој се сваки члан поштује. Предлажу, слушају наше предлоге и испуњавају наше жеље. Ретко се срећу такве младе, пословне особе, које су образоване, свестране, љубазне и предусретљиве.
            Скуп је отворила љупка и елоквентна Ивона Јовановић која је присутнима пожелела  добродошлицу и представила панелисте.

           Татјана Марковић Топаловић професор физике из Шапца, добитница награде 2014. године и победница NTP 2018. имала је веома емотиван говор о значају Удружења за њу, али и за све нас. Направила је кратку ретроспективу од 2014. године када нико од нас, тадашњих добитника награде није знао о чему је реч. Сама Тања, мислила је да је у питању нека шала. Није могла да поверује да неког занима образовање и знање и да неко жели да промовише и награди вредан и иновативан рад. Тањин топао, људски  говор дотакао је моје срце, а сигурна сам и многа друга срца.

         Модератор у панел дискусији била је Николета Ракочевић оснивач престижне школе “Queen Victoria Education & Translation,” тренер за професоре, стручњак за методику наставе и симултани преводилац. (Импресивно-колико квалитета у једној младој особи)

Учесници панела били су:
Вигор Мајић дугогодишњи директор истраживачке станице Петница и сарадник Удружења ''Живојин Мишић,'' годподин Стеван Јокић саветник у Институту Винча и Ивана Ковачевић награђени едукатор 2018.
Питања за панелисте односила су се на наш образовни систем и на промене које можемо направити у њему, на примену нових технологија у настави ( колико нам помажу а колико одмажу). Једно од питања било је како мотивисати ученике  21. века  за учење.
Било је занимљиво пратити дискусију где су сва три учесника одговарала на исто питање из различитих углова и са аспеката различитих професија.
Пошто се ја годинама бавим интегративном наставом допало ми се гледиште господина Вигора Мајића за кога је највећи изазов данашњице повезивање предмета у складну целину ради обједињавања ученичких знања. То је оно што нам дефинитивно недостаје!

После панел дискусије пратили смо једночасовно предавање др Ранка Рајовића који је говорио на тему ''Да ли учење треба да буде игра.''

Након тога едукатори су за едукаторе одржали радионице. Један део радионица односио се на употребу технологија у настави, а други део на развој критичког мишљења и стилове учења у 21. веку. Сваки едукатор пратио је по две радионице за које се определио.

Нове технологије у настави-Милица Андоновић наставница енглеског језика, ОШ ”Вук Караџић”, Пирот
Асистивне технологије у настави-Бранислава Живановић наставник дефектолог, ОШ ”Душан Дулагић”, Београд
Мапирање у настви-Зорица Ивановић наставник српског језика и књижевности, Технолошка школа Параћин
Прошетајмо Гуглучионоицом-Вера Исаиловић наставница историје, ОШ ”Стеван Чоловић”, Ариље
Интерактивна учионица-Нада Стојичевић наставница електро групе предмета, Електротехничка школа ”Никола Тесла”, Панчево
Како да школујемо децу за будућност-Драган Кувељић учитељ ОШ ”М. Стиковић”, Пријепоље
Уважавање стилова учења као предикције добре наставе-Ивана Круљ наставница физике, ОШ ”Ђура Јакшић”, Ћуприја
Забавна математика-Маринко Петковић наставник физике, Школа за основно и средње образовање ”Милан Петровић”, Нови Сад
Потрага за благом, развој вештина 21. века- Младен Шљивовић наставник физике, Гимназија у Зајечару и ОШ ”Десанка Максимовић”, Зајечар
Како до критичког мишљења + 48 вештина за његов развој Сузана Миљковић учитељица, ОШ ”Краљ Петар I“ , Ниш Александра Секулић  наставница српског језика, Економско-трговинска школа, Кула

        Прва радионица којој сам присуствовала је Мапирање у настави коју је за нас припремила изванредна професорка српској језика из Параћина Зорица Ивановић, добитница награде 2015. године. Она има моћ да анимира слушаоца, динамична је, непосредна, а иновација коју је представила је применљива од млађег школског узраста до средње школе. Зорица је одговорила на свако наше питање и своје материјале несебично поделила са нама. Велико хвала, Зорице!

Како да школујемо децу за будућност назив је радионице коју је за нас припремио учитељ  Драган Кувељић из Пријепоља. Он је добитник награде 2014. године и победник NTP 2018.  Име овог учитеља, одавно је познато у ширим учитељским круговима као и његов рад. 
Колега Кувељић има занимљив наступ који је увек проткан хумором и ова радионица је била спроведена кроз дискусију и размена искустава и идеја. Било ми је велико задовољство да присуствујем овој едукативној радионици.

Конференција је трајала 8 сати. Помислићете да је то много времена за помно праћење. Верујте, није било тешко одржати пажњу и концентрацију. Скуп је имао добру динамику, и одличне садржаје.
Заправо, сви смо били добро мотивисани за долазак на конференцију. Нама није било важно време трајања ни један бод који смо добили за стручно усавршавање.
Битна нам је едукација, сарадња, размена идеја, дружење...
Дивно је погледати око себе и видети драга насмејана лица, загрлити пријатеље, осетити подршку. То нема цену.

Хвала Удружењу ''Живојин Мишић'' за овај догађај.
Посебно се захваљујем Ивони и Исидори које су уложиле највећи напор од идеје до реализације и потрудиле се да све протекне баш онако како је замишљено.

Једва чекам следеће окупљање, а дотле, драги НЕС-овци, уживајте у чарима лета и заслуженом одмору! Вратите се у септембру у учионице спремни за нове изазове!
   

Удружење ''Живојин Мишић''

     

          Често сам била у прилици да одговарам на питања колега везана за Удружење ''Живојин Мишић'' и награду Најбољи едукатори Србије.
Стога, имам потребу да мало више информишем читаоце блога о томе.
        Удружење за подстицање предузетништва ''Живојин Мишић'' основано је 2013. године из жеље за унапређењем друштва и као подршка предузетништву као формули за економски напредак и опоравак земље.
Оснивач удружења је предузеће које је тада носило назив ''Преловац Медиа,'' а касније је преименовано у ''Devana Technologies.'' Председник удружења је Владимир Преловац.
Детаљније о делатностима удружења можете погледати на њиховом сајту:

Удружење за подстицање предузетништва Живојин Мишић

        Награда Најбољи едукатори Србије први пут је додељена 2014. године када је награђено 16 наставника који су испуњавали бројне критеријуме.
Ми, који смо награђени те прве године, нисмо знали о каквој награди је реч, све док нисмо добили обавештење од удружења. Онда је уследио позитиван шок.
Ради се о новчаној награди која се састоји из два дела. Први, већи део, намењен је за унапређење рада у школи (опремање учионице, куповина наставних средстава, улагање у пројекте...)   Други део награде је лична награда за награђеног наставника.
       Већ прве године удружење је добило подршку Министарства просвете и свечаној додели награда присуствовао је тадашњи министар просвете. Од тада, сви смо укључени у израду разних Правилника, у критеријуме бодовања за избор НЕС, заједничке пројекте...
Сви смо чланови комисије за избор НЕС.
      За 5 година, удружење је доделило 69 награда:2014. -16; 2015. -16; 2016. -16; 2017.-11; 2018.-10.
Првобитно је додељивано између 10 и 20, зависно од тога колико бодова су имали кандидати, а ове године према Правилнику биће додељено 10 награда, уколико кандидати буду испуњавали све потребне услове и стекли довољан број бодова.
О самом пројекту Најбољи едукатори Србије и награђенима можете се детаљније информисати на сајту удружења:

Najbolji edukatori Srbije

             Затворен је конкурс за избор шесте генерације НЕС и обрада пријава је у току.
Постоје три селекциона круга и укључени су бројни људи из редова НЕС и важних институција (Министарство просвете, Просветни преглед, ЗУОВ... )
             За скептике:
             Молим Вас, ни једног трена немојте сумњати у регуларност избора Најбољих едукатора Србије! Сви чланови комисије дужни су да се стриктно придржавају Статута удружења и Правилника. Велики број људи је укључен у пројекат и одлучује који су кандидати испунили услове и ко ће добити награду.
Лично не знам да постоји поштенији избор кандидата у Србији када се ради о било каквим конкурсима и наградама од локалног до државног нивоа.
            Удружењу ''Живојин Мишић'' циљ је да награди најбоље, а не да фаворизује појединце.
Свих 69 НЕС који су до сада награђени имају иста права, исте обавезе и равноправни статус.
У удружењу нема миљеника и истакнутих појединаца.
           Наше удружење је признато и на светском нивоу и као такво именује кандидате за
Global Teacher Prize i Yidan Prize.

Aктивности удружења можете пратити на ФБ страници:

Удружење за подстицање предузетништва ''Живојин Мишић''

Блуета

           У Стојнику, живописном месту крај чувеног Орашца, у хладу старог дрвећа, смештена је мала, лепо уређена школа која с поносом носи име нашег великана Вука Караџића.
У њој учи 75 вредних ђака, а њихов је мото: ''Сви за једног, школа за све.''
          Школска зграда је таман онолика колика треба да буде и ученици имају добре услове за рад и боравак у њој. Има све што је потребно, укључујући и фискултурну салу не већу од једне просечне учионице, али довољну, да деца у њој вежбају током зимских месеци.
У пространом школском дворишту налази се спортско игралиште које деца могу да користе и после наставе. У дворишту се налази и летњиковац који служи као амбијентална учионица. Ова школа од 2015. године има статус Еко школе што је само по себи довољан аргумент да постоји низ еколошких активности којима се ученици и радници школе баве.
        По ред екологије,ОШ''Вука Караџић'' постаје чувена још по нечему. То је Фестивал луткарства аранђеловачких основних школа под називом  ''БЛУЕТА.'' (Блуета је кратак, шаљив или сатиричан драмски комад). ''Кума'' фестивала је Ана Раденковић.
Идеја о настанку фестивала потекла је од предузимљиве директорке Милијане Марићевић Петровић која 5 година руководи школом. Милијана је по струци учитељица којој је свет игре и луткарства врло близак. Пројекат је подржала Фондација Ана и Владе Дивац и ево, ово је друга година успешне реализације.
     

Директорка Милијана отвара фестивал

Први део фестивала су луткарске радионице које су организоване за све ученике учеснике. 

За то су биле задужене Ана Раденковић, Тамара Радуловић, Бојана Дамјановић и Далиборка Павловић.

Почаствована сам позивом на фестивал као специјални гост. Говорила сам о значају лутке у настави и ваннаставним активностима.  Представила сам књиге ''Лутка из ђачког кутка,'' која је намењена за коришћење лутке на часу српског језика и ''Нека живот игра буде'' намењена за драмску и луткарку секцију.

 Потом је кренуо такмичарски део-извођење луткарских представа. Учесниц су били ученици из:ОШ''Милан Илић Чича'' из Аранђеловца, ''Илија Гарашанин,'' такоше из Аранђелобца, ''Љуба Ненадовић'' из Раниловића, ''Први српски устанак'' ИО Копљари. Изведено је 8 представа, укључујући и представу ''Алиса у земљи чуда'' школе домаћина.
Четворочлани жири чинили су: Сузана Марковић професор српског језика из школе домаћина, Биљана Стојановић испред фондације Дивац, Саша Симоновић директор КЦ Аранђеловац и Слободан Тешић глумац Југословенског драмског позоришта.

Водитељ програма Тања Љесковац ученица 7.разреда најбољи ђак школе и члан Ученичког парламента

                                                         ЧЛАНОВИ ЖИРИЈА

Драго ми је што је на сцени изведена и представа ''Лакоми мечићи'' из  моје књиге ''Лутка из ђачког кутка.''

 ПОБЕДНИЧКА ПРЕДСТАВА УЧЕНИКА ОШ''ЉУБА НЕНАДОВИЋ'' ИЗ РАНИЛОВИЋА ''КРОКОДОКОДИЛ''

ПРЕДСТАВУ СУ ПРИПРЕМИЛЕ УЧИТЕЉИЦЕ ДАНИЈЕЛА БЈЕЛИЦА И ЛИДИЈА ПАВЛОВИЋ. 

ЈОШ ЈЕДНОМ ЧЕСТИТАМ ПОБЕДНИЧКОЈ ЕКИПИ!!! БИЛИ СТЕ СЈАЈНИ!

Уживала сам у сваком тренутку дана, у ентузијазму учитеља, у луткарском извођењу деце, у новим познанствима...
Школи домаћину захваљујем на гостопримству и респекту и желим да ''БЛУЕТА'' постане традиционални фестивал који ће из године у годину окупљати све већи број школа и учесника.
ОШ''Вук Караџић'' је мала школа са великим идејама и дивним вредним људима који раде у њој.

Блуета на РТВ Шумадија