Свака мајка света мајка је најбоља-Луција Тасић

Фотографија је преузета са нета

Лица: Наратор, Учитељица, седморо деце

НАРАТОР:

У дворишту школском, у хладу липа,

седи и ћућори мала екипа,

а међу њима, пуна лепих прича,

седи  њихова мудра  учитељица.

Она их је научила сва слова и бројке,

у дневнику не постоје јединице, двојке.

Научила да заволе и школу и књигу,

да у њеном загрљају, забораве бригу.

Да буду поштени и да размишљају,

да живот и свет с љубављу гледају,

да духовност негују, у себе верују,

разговору са њом, деца се радују.

УЧИТЕЉИЦА:

Велико је небо и бескрајно море,

велико је сунце и велике горе,

велика је радост кад дође пролеће...

(Кратка пауза.)

Реците ми сада, шта је то највеће?

ПРВО ДЕТЕ:

Велике су звезде и цела планета,

велика је брзина блиставих комета,

велики су океани и Стара планина,
 највећа на свету, љубав је мамина.

УЧИТЕЉИЦА:

Од мамине љубави, нема ништа веће .

(Кратка пауза.)

Реците ми сада, шта је то најлепше?

ДРУГО ДЕТЕ:

Лепи су лептири, леп је сваки цвет,

живот што живимо, леп је цео свет.

Најлепши је осмех једне дивне даме,

то је благи осмех моје драге маме.

УЧИТЕЉИЦА:

Од маминог осмеха нема ништа милије.

(Кратка пауза.)

Реците ми сада, шта је најтоплије?

ТРЕЋЕ ДЕТЕ:

Ватрица пуцкета  греје хладну собу,

топло златно сунце греје нам природу.

Кад се у њем' нађем, ја осећам рај,

од сунца је топлији мамин загрљај.

УЧИТЕЉИЦА:

Загрљај нас греје кад је најснежније.

(Кратка пауза.)

Реците ми сада, шта је најнежније?

ЧЕТВРТО ДЕТЕ:

Пролећни је лахор, нежан кад ћарлија,

и сунчев је зрачак, нежан кад засија...

Кад ме помилује ишчезну све муке,

нај, најнежније су, моје маме руке.

УЧИТЕЉИЦА:

Мамине су руке, меке, најнежније...

(Кратка пауза.)

Реците ми сада, шта је најискреније?

ПЕТО ДЕТЕ:

Искрене су сузе, када срце боли,

и искрено мама мога тату воли,

њена љубав искрена моју душу лечи,

најискреније су, моје маме речи.

Када каже:''Волим те,'' ја знам да је тако

и такве се речи, не говоре лако.

УЧИТЕЉИЦА:

У животу постоје и ствари ружније...

(Кратка пауза.)

Реците ми сада, шта је најтужније?

ШЕСТО ДЕТЕ:

Туга је кад љубав, узвраћена није,

туга је кад другар своју тајну крије.

Туга је кад уметник нема своје музе,

ал', ипак су најтужније моје маме сузе.

УЧИТЕЉИЦА:

Осећања мама, не треба да крије...

(Кратка пауза.)

Реците ми сада, шта је најмилије.

СЕДМО ДЕТЕ:

Миле су ми песме, миле су ми приче,

јунаци из бајки, што на тату личе.

Поређења нема, ни са једном бајком,

најмилије ми је дружење са мајком.

УЧИТЕЉИЦА:

И остаје само, да вам дам на вољу.

Сада ћемо прогласити мајчицу најбољу!

СВИ:

Ту дилеме нема, а нема ни збора,

свака мајка света, мајка је најбоља!

СВЕМОГУЋЕ МАМЕ –Тоде Николетић

Лица:Учитељица и ђаци

Радња се догађа у учионици за Осми март.

Учитељица:

О животу сваког ђака,

брине тата, брине бака.

Брине деда, глава седа,

родбина и пријатељи,

брину често сви од реда,

наставници, учитељи...

Полицајци мало јачи ,

чистачице и чистачи.

Куварице и кувари,

директори и поштари.

Столари, електричари,

домари и оџачари.

Доктори и свештеници,

психолози, књижевници.

Сви се брину из прикрајка.

Ал' највише брине мајка.

Зато увек треба знати

колико вас воли мати.

И колико вас разуме

и шта ваша мајка уме.

Ђак 1:Моја мама зна да кува.

 Ђак 2: Мене мама увек чува.

Ђак 3:Моја мама зна да плете.

Ђак 4:Моја  мама собу мете.

Ђак 5:Моја мама кућу кречи.

Ђак 6: Моја мама болест лечи.

Ђак 7: Моја мама башту сади.

Ђак 8: Моја у маркету ради.

Ђак 9. Моја мама краве музе.

Ђак 10: Мени мама шије блузе.

Ђак 11: Моја мама некад виче.

Ђак 12: Моја смишља нове приче.

Ђак 13: Моја мама новац штеди.

Ђак 14: Моја као сунце вреди.

Ђак 15. Моја ме на море води.

Ђак 16: Моја прича о слободи.

Ђак 17: Моја мама бригу крије.

Ђак 18: Моја често кафу пије.

Ђак 19: Моја мама крофне пече.

Ђак 20: Мени мама нокте сече.

Ђак 21: Моју често боли глава.

Ђак 22: Моју маму тата воли.

Ђак 23: Моја је ко чоколада.

Ђак 24: А моја је увек млада.

Ђак 25:

Све су маме добре виле,

и зато нам живе биле.

Благо кући, благо нама,

благо браћи и сестрама.

Нек их добро здравље прати,

с' осмесима и лепотом.

За сву љубав и сву пажњу,

вратићемо им добротом.

МАМЕ УДАРНИЦЕ -Десанка Максимовић

 Стоје у школском дворишту

Девојчице, дечаци мали,

Па свако своју маму

Хвали ли, хвали.

-Моја мама је шваља,

Вели поносно Мица.

-Она је ударница.

Она у једном дану

 Скроји стотину капута

И точак на машини

Стотину окрене пута.

Опшије она у дану

По стотину рупица,

Пришије двеста рукава.

Моја мама је права,

Правцата удраница.

-Моја мама је праља,

Јави се трећак Аља,

Што она опере,то је,

Опрано како ваља.

Из њених руку изађу

Оковратници бели,

Кецеље без мрља…

Она рубље убели,

Ма како да се испрља.

Слушала стрпљиво то

Девојчица Дарка

Па рече гласно, живо,

-А моја мама је сликарка.

Она небо и сунце,

Градове пресликава,

И децу на игхралишту

И птицу и мрава.

А моја мама је измеђ'

Учитељица,

Највећа ударница.

Она до јануара

Научи ђаке сва слова,

А никад их не туче,

И врло мало кара-

Хвали своју маму Јова.

Е, а моја је мајка

Чујте малог Гају

Кондуктер у трамвају.

Целог дана стоји

И још ноћи пола

Продаје карте и виче

Изволите у кола!

Није то ништа децо,

Рећи ће мали Саво:

Нама је умро тата,

И моја мама од зоре

Новине продаје градом,

Па храни својим радом

Мене и брата мога.

Али чујте сада,

Не,ирка малог Пећу:

-Моја мама је најбоља

У свом предузећу.

П о цео дан продаје

Шећер, брашно, сапуне,

И никада погрешно не сабере рачуне.

На посао иде рано,

Остаје пола рока

Кад нешто важно ради,

Четири отвори ока.

Моја мамица прима,

Важна на пошти писма,

Рећи ће мала Мима.

Ко год шта коме  пише

И ша ље у земље стране,

Свако поред њеног шалтера

Мора у ред да стане.

Она адресе записује

У неку свеску велику

И шаље у Француску,

Индију и Америку.

Моја мама је још важнија

Моја мама децу лечи

Јави се мала Маја.

У дечјем диспанзеру

Она је од јутра до мрака.

Прегледа, рецепте пише,

А нас тад чува бака.

Увече кад се врати,

Узвикне још са врата,

Излечила сам ону бебу

Оздравио је онај бата.

Слушао их дечак Коља,

Па рекао скоро кроз сузе.

-Моја мама је још боља.

Она нас четворо има,

Иву, Зору, Цвету и мене,

Она ради више

Него све друге жене.

Лечи нас кад болујемо,

Пере, кува, шије, плете,

Чешља нас, у школу шаље,

Ништа с ума не смете.

Учитељица редом

Слушала свако дете

Насмејало јој се лице

Па рекла:

-Што ми се препирете?

Све маме су ударнице!

Песме за Дан жена за ученике од 1.до 4.разреда

MAMA DAMA - Oliverа Oljа Cupаć

- I jа bih dа budem dаmа!
Reklа nаm je jutros mаmа.
Neću više dа vаs slušаm!
Hoću bаrem dа pokušаm!

Perem, peglаm, čistim, kuvаm,
od umorа jedvа stojim.
Ne stižem dа se počešljаm,
čаk ni nokte dа obojim!

Volelа bih bаr ponekаd
dobru knjigu dа pročitаm,
dа popijem s nekim kаfu,
sаmа negde dа odskitаm.

Zivkаte me svаko mаlo...
zbog gluposti vrlo često.
Izmišljаte sve i svаštа,
mesite me kаo testo.

Niste više mаli klinci
аl ste mnogo rаzmаženi!
Niko od vаs dа se seti
svoju mаjku dа odmeni?

Štа će biti kаd shvаtite
kаko život nije bаjkа?
Neće uvek uz vаs biti
vаšа nežnа, brižnа mаjkа!

- Zаkаsniću kod frizerа!
Reče meni i mom brаtu
- A sаd žurim, mili moji
dа iznenаdim i tаtu.

Мати-Јован Јовановић Змај

Лабудићи мали
 Још не могу знати
Колико им вреди
Њина добра мати.

Она бригу брине.
Бди над њима свима.
Крај себе их води,
На леђа их прима.

Ноћу их покрива
Перјем својих крила
Да јој не озебе
Породица мила.

Кад их когод дирне,
Не зна шта је шала,
Та за њих би мати
Главу своју дала.

Материна љубав
Није празна бајка-
Ви бар децо, премишљајте
Шта вам вреди мајка.

Бака-Десанка Максимовић

Неко воли да има
лутке и пајаце,
добоше и трубе:
неко воли живе
кучиће и маце,
коке и голубе.

А ја бих волела
од свега највише
да имам три баке.

Прва би ми причала
приче свакојаке
и напамет песме
учила ме лаке.

Друга би ме бранила
кад ме мајка кара
и читала уместо
мене из буквара.

И ваздан би са мном
играла се трећа
игара што их се
из детињства сећа.

                                                Слика преузета са сајта lenagold.ru

Песма за мамине очи-Мира Алечковић

За све бесане ноћи
И за све брижне очи
Које си од мене крила,
За све уздахе твоје,
За очи које се боле,
За мене мајко мила.
За све пољупце твоје,
За руке топле, меке,
За речи топле благе
Које си шапутала,
За све, за све ти хвала.
За сву одшиту дугмад,
За све немирлуке моје,
За порубе које си шила,
За сваку твоју сузу
Која није потекла,
За све што си ми дала
За све што си ми рекла
Хвала ти мајко мила.

Очи моје мајке-Јапанска успаванка

На језера два из бајке
личе очи моје мајке.
Наоколо стабла вита,
 а сред воде, мирне, сјајне,
два отока ко две тајне.
Што не могу једном само,
да потерам чун онамо?
Каква птица шестопера
пева тамо сред језера?
Да л' рибице златне роне
на дну тихе воде оне?
На језера два из бајке,
личе очи моје мајке.

                                              Слика преузета са сајта lenagold.ru
Друговање с мајком

Кад се мајка умори
ти јој песму говори!

Кад те мајка похвали,
ти осмехе не жали!

Кад се мајка разнежи,
са њом буди, не бежи!

Када усни ружан сан,
ти јој буди сунчан дан.

Пољуби је у чело,
да јој буде весело!

                                               Слика преузета са сајта lenagold.ru

Мајка се воли

Мајка се воли загрљајем
и лепршањем плетеница.
Мајка се воли радосним сјајем
у дну зденца дечијих зеница.

Мајка се воли нашом сетом,
кад тиха туга у њој гори.
Мајка се воли љупким цветом
и гласом који срећно жубори.
Нашом љубављу мирише јабука
коју смо болесној мајци дали.
Мајка се воли струком лука
што смо га сами окопали.
Мајка се воли нашом ведрином,
чашом воде и нашим знањем,
љубављу фином као крином,
у нас стеченим поуздањем.

                                                    Слика преузета са сајта lenagold.ru
Мајка-Бранко Ћопић

Већ морнам месец пучином језди
на крају му ноћи лука.
На меку косу дечака снена
спушта се топла рука.

Смешка се дете, живот је бајка,
чува га, пази, вољена мајка.

Дечак је снове сањао страшне,
буди се, тражи спас,
из ноћне таме, спремно и будно
јавља се мио глас.

Залуд тмина јуриша глува
кад мама добра дечака чува.
Јутарње сунце кроз прозор вирну,
у собу зраком крочи.
Прену се дечак: Ко ли то гледа?
То су мамине очи!
Путују дани у сјајном низу,
када је мама рођена близу.

                                              Слика преузета са сајта lenagold.ru


Кад мати пева-Бранко В. Радичевић

Тада све буде ко од веза
или лепеза или бреза.
Ти можеш на пут до Кинеза,
или на чај код неког кнеза.

Сваки тад дечак има чело
ко јарко сунце када сине.
А сваки град и свако село
имају свој чун за даљине.

И нема нигде деце саме,
моја је мајка и твоја мати.
Само на једно њено раме,
могу све главе дечје стати.

Мати тад води у левој руци,
сву изгубљену децу у луци,
а десна ако су дечаци боси,
служи да их милује по коси.

Од њеног шала ако снег веје,
ето скровите, топле стреје,
а у џепу од кецеље
рукавице плету преље.

У пунђи њеној две златне игле.
Где оне досад нису стигле?
Ако чарапа танка ко травка
ето наглавка.

И ја сам једно вече цело
слушао како пева мати.
И осмехнух се у одело,
било је меко, било је бело.

Мати-Божидар Тимотијевић

Нек је хвала оној доброј жени
што мој живот поклони баш мени.

Оној жени што једне недеље
немогуће испуни ми жеље.

Испуни их сместа несебично;
моје срце поклони ми лично.

Нек је хвала оној доброј жени
што је дала ово срце мени,

оно срце с којим се поносим
и у коме стално и њу носим.

ОСТАНЕШ САМ-Бранко В. Радичевић

Останеш, понекад, сам,
ал' самоћа стане ткати
мисао ко страшпан сан:
где је мати?

Или:одлуташ некуд,
у крај непознати.
И гле- ко да се сутон суноврати:
где је мати?

И кад се живот, ведро,
сам од себе злати,
потамни твоје једро:
где је мати?

Чаролије нема.
И стари сат клати
питалицу сумњу:
где је мати?

Још један круг сунца,
ти ћеш дивно знати:
где год да се нађеш
с тобом је и мати.

МАЈКА*Борислав Јовановић

Моја мајка-
то је прича без почетка
и без краја.
Моја мајка-
то су руке и ведрине
завичаја.

Моја мајка-
то је ријеч тиха,
тиша;
као лахор,
као сјенка.
Моја мајка-
то је радост из далека
да јој дођеш
што те чека.

Моја мајка-
то су очи пуне дана;
то су ноћи непроспане.

Моја мајка-
ни у пјесми то не може
све да стане.

НАЈДРАЖИ ЦВЕТ-Добрица Ерић

Лица.Песник, девојчице, дечаци

Песник стоји на средини позорнице. Око њега стоје девојчице и дечаци са цветом у руци.

ПЕСНИК:

Голуб вечери и голуб јутра

Укрштају свој чудесни лет…

Знате ли који дан беше сутра?

СВИ:

Сутра је дан леп као цвет!

ПЕСНИК:

Сутра небо мора да буде

Плаво и нежно као лан.

Најлепше речи нека заруде,

На уснама нек поздраве дан.

СВИ:

Сутра кад сунце иза гора

Махне својим златним рупцима,

Лице сваке маме мора

Бити окићено пољупцима!

ПЕСНИК:

Голуб вечери и голуб јутра

Укрштају свој чудесни лет…

Ја ћу вам рећи песму за сутра,

За наше маме, за цео свет!

СВИ:

Реци нам, реци, песму за сутра,

За наше маме, за цео свет!

ПЕСНИК:

Песма је чесма! Машта је башта!

Око је око! Лет, лет у свет!

СВИ:

Око је око! Лет, лет у свет!

ПЕСНИК:

И свет је једна чаробна башта,

А мајка у њој најдражи цвет!

СВИ:

А мајка у њој најдражи цвет!

ПЕСНИК:

Док ти учиш, и ловиш свице,

Док сањаш булке и птичја гнезда,

Над тобом лебди мајчино лице,

Ко најсјајнија јутарња звезда.

СВИ:

Над нама лебди мајчино лице,

Ко најсјајнија јутарња звезда!

ПЕСНИК:

Њено је срце славуј, што нежно пева

За тебе од зоре ране

И златни сат што неизбежно

Откуцава своје дуге дане.

СВИ:

И златни сат што неизбежно

Откуцава своје дуге дане.

ПЕСНИК:

Њене су очи две љубичасте

Капи сунца где твој лик блиста.

Њене су очи најлепше ласте

На плавом небу твог детињства.

СВИ:

Њене су очи најлепше ласте

На плавом небу нашег детињства.

ПЕСНИК:

Њене су руке две летње дуге,

Што сваког дана, што сваког трена

Пазе да неки облак туге

Не слети на твоја рамена.

СВИ:

Пазе да неки облак туге

Не слети на наша рамена.

ПЕСНИК:

О мајци и ти песму да срочиш

Док слушаш свице у сенци плота.

Њен глас је чесма где ћеш да точиш

Росу нежности целог живота.

СВИ:

И ја ћу мајци песму да срочим

Док слушам свице у сенци плота.

Њен глас је чесма где ћеш да точиш

Росу нежности целог живота.

ПЕСНИК:ЗДРАВИЦА МАЈЦИ

(Сви дижу руке са цветовима.)

Најлепшу здравицу

Теби ћу да срочим

Желим да твој глас и твоје очи

Сретну и испрате још много селица

И да ти пусти рој ''белих пчелица''

Кућа око које игра коло плота!

Твој глас је чесма

У башти мог живота.

СВИ:

Најлепшу здравицу

Теби ћу да срочим

Желим да твој глас и твоје очи

Сретну и испрате још много селица

И да ти пусти рој ''белих пчелица''

Кућа око које игра коло плота!

Твој глас је чесма

У башти мог живота.

Песме за 8.март за предшколце и прваке

                                                             Сликe су преузете са сајта lenagold.ru

РЕЧ МАЈКА-Славко Луковић

Мајка је љубав, зна је цео свет,
она је врт и у њему најлепши цвет.

Мајка је сунце и кад дан се смрачи.
Она је најдража звезда која зрачи.

Мајка је тема:неисцрпна, вечна
она је реч горда, слаткоречна.

Ни у једном речнику нема је драже
мајка и љубав-једна другу траже.

Моја мама-Никола Вујчић

У болести крај постеље
ко ми с лица чита жеље?

Ко ми знојно чело хлади?
Ко ме нежно руком глади?

Ко ми тужном сузе брише?
Ко ме воли понајвише?

Сад ћу одмах рећи вама:
Нико други-него мама.

ЗАХВАЛНОСТ МАЈЦИ-Мира Алечковић

За твоје бесане ноћи
које си од мене крила,
за бриге и сузе твоје,
хвала ти мајко мила!

За несташлуке моје
које сам често чинио,
мјолим те,  мајко опрости,
јер сам још мален био!

За све пољупце твоје
које си мени дала,
за нежну и топлу љубав,
хвала ти, мајко, хвала!

НОВЕ ИГЛЕ-Гвидо Тартаља

Кад порастем, 
проналазач бићу.

Измислићу
игле нове,
много боље него ове:
да се у њих шире уши,
па да моја бака стара
може конац, да удева
лако-чак без наочара;

да не гунђа кад удева,
већ да пева.

ТРЕБА ЗНАТИ-Анто Гардаш

Треба знати
мајку дочекати
кад уморна 
са посла се врати.

Треба знати
мајци осмијех дати
живот ћеш јој тиме уљепшати.

ЏЕМПЕР-Саша Трајковић
(За мајку Вукосаву)

Мајка никад не одмара,
за најмлађе своје дете,
стари џемпер мајка пара
један нови да осплете.

И док јутра плава свићу,
у џемперу новом бићу.
А на њему, шаре, птице,
шта ће рећи девојчице_

Девојчице ко од шале,
нови џемпер много хвале.
За сав умор, са све муке,
мајци љубим златне руке.

МАЛО МОЈЕ-Исмет Бекрић

Већ сам висок као тата,
брци ми се први роје,
ал' ми мама ипак каже:
''Мало моје! Мало моје!''

Имам брата старијега
њега се висине боје,
ал' и њему мама тепа:
''Мало моје! Мало моје!''

Понекад и ја чујем
тихе речи баке своје,
када мојој мами каже:
''Мало моје! Мало моје!''

Осми март-Иштван Латак

Насмејаних висибаба дан,
први букетић-коме да дам?

Мами, сестрици, другарици,
а уз цвеће најлепша жеља.

Нек за њих пупи, нек се расцветава
нарцис и љубичица плава.


ДАР ЗА МАЈКУ-Јован Јовановић Змај

Ухватићу,
зрачак сунца
што ми родно
село злати.

Однећу га
вредној ткаљи:
појас ће ми 
изаткати.

И кад дође 
празник мама,
мајци ћу га
даровати.

Две баке-Агнија Барто

На једној клупи у парку
седеле две бакице.
Причале у сумраку:
-Имамо све петице!

Једна другој честитале,
пружале, радосне, руке,
иако су петице добиле
не баке, већ унуке.

ПОЗДРАВ БАКИ-Михаљ Кисеља

У бакино, топло, меко крило
спустила се унучица мило.
Потражила свелу руку штедру,
и здравицу изрекла је ведру:
-Твој осмех је бако, нама слава,
поживи нам дуго, дуго, здрава!
Малена сам, поздрав исто тако...
А сад причај, неку причу бако!

Мајчица, мој анђео-Станко Враз

Сад ми чело љуби,
сад ми власи реди,
сад ми лице глади,
сад ми очи гледи.

Сад ми љуби очи,
сада љуби усне,
сада држи руку,
сад ми њоме прети.

На уснама спазим
смјешак јој љувени.
Ај, та мајка ми је
анђелак милени. 

Реч мајка-Славко Вуковић

Мајка је љубав, зна је цео свет,
она је врт и у њему најлепши цвет.

Мајка је сунце и кад дан се смрачи,
она је најдража звезда која зрачи.

Мајка је тема:неисцрпна, вечна,
она је реч горда, слаткоречна.

Ни у једном речнику нема је драже
мајка и љубав-једна другу траже.

Како сам дошао на свет

Најпре је носећа била мама.

Носила ме у утроби где је мркла тама.

Онда је носећи био тата.

Годинама ме је носио око врата.

МАМЕ

Прво дете:

Имате ли нешто за маме?

СВИ:

Имамо крило, длан и раме.

Друго дете:

Када су маме тужне и саме?

СВИ:

Добри су крило, длан и раме.

Треће дете:

А када нешто заболи маме?

СВИ:

Нек нам ставе главу у крило, на длан, на раме.

Моја мајка-Слободан Вујачић

Најлепше име.
Најдражи осмех.
Очи најмилије.

Наручје меко.
Пружене руке.
Крило најтоплије.

Треба знати- Анто Гардаш

Треба знати
мајку дочекати
кад уморна
са посла се врати.

Треба знати
мајци осмијех дати.
Живот ћеш јој
тиме уљепшати.

МОЈА МАЈКА

Има једна дивна жена,

много добра, много вредна,

много дара мени пружа,

мене зове моја ружа.

Она је као најлепша бајка,

а то је моја мајка.

ОСМЕХНИ СЕ МАТИ

Буди срећна мати,

Сунце нек те злати,

нек ти око сија,

мати најмилија.

Осмехни се мати,

и Сунцу и цвету,

и мени и тати

и целоме свету.

Божидар Тимотијевић

КАД ЗВИЈЕЗДА ПАДНЕ С НЕБА

Кад звијезда падне с неба

кажу да нешто пожељети треба.

Може се пожељети свашта:

лутка, лопта, чоколада,

да весело цвркуће врапчић сиви…

Кад падне звијезда,

најљепше је пожељети,

да мајка дуго, дуго живи.

               Мирослав Ковачевић

 О МАЗАМА

Мамине мазе,

на чистоћу пазе,

а татине мазе,

на чистоћу газе.

Мамине мазе,

једу док је тазе,

а татине мазе,

разбијају вазе.

Зато мазе мамине,

пију сок од малине,

а мазе татине,

пију батине.

МАМИНО СРЦЕ-Драган Лукић

У срцу моје маме,

и моје срце куца,

кад њено куцне так

моје се чује тик.

Њено је око топло

к'о око жутог сунца

и у утом топлом оку,

станује и мој лик.

МАЈКА

Нежне очи, нежан осмех,

нежна рука, нежан додир.

све је нежно као бајка-

моја мајка.

МАЈКА

Смешка се дете,

живот је бајка!

Чува га,

пази,

вољена мајка.

Бранко Ћопић

А МАЈКА ЈЕ ДА СЕ ВОЛИ

Дугме служи капуту

Асвалт служи на путу

Друг да се дружи

Сунце да кружи

Све нечему служи.

Чамац да се реком плови

Мамац да се риба лови

Песма да се лепо пева

Муња да кроз облак сева

Молба да се нешто моли

А мајка је да се воли.

Љубивоје Ршумовић

КУД БИСМО БЕЗ МАМЕ

Сваког дана

мајка ручак спрема,

а доручка и вечере

не може да нема.

И када је недеља

и празник кад дође,

захваљујући мами,

све најбоље прође.

Све чисто, испеглано,

пресвучено, дотерано.

А када је рођендан

мама спрема торту

да почасти Душицу,

своју милу ћеркицу

и осталу дечицу.

МАЈКА

И тако траје, живи и воли,

мајка- пријатељ, мајка – лепота,

живота целог, вазда је с нама,

у крилу песме и живота!

Кад ђак за школу задатак пише

и мама с ђаком нечујно дише.

И, тако скоро кроз живот цели

мама са ђаком судбину дели.

ЧЕСТИТКА МАЈЦИ

За Осми март

сви добри ђаци,

прво напишу

честитку мајци.

Са мало речи

и пуно цвећа,

желим да мајку

прати срећа.

За све што си ми

чинила и дала

мама од срца,

велико ти хвала.

Хвала ти мама

за миран сан

и нека ти је срећан

твој дан.

Ученички рад

МАМИНА ЉУБАВ

Мамина љубав

од плавог мора је већа,

мами су деца радост

мами су деца срећа.

Велика је реч мама

њој се свако диви,

чувај своју маму,

нека што дуже живи.

ТАТА И МАМА-Драган Лукић

Тата и мама су љубав

и вечно другарство

и зато иду под руку.

Тата и мама су

високи јаблан и нежна јела.

Тата и мама су

четири руке једног срца.

Кад се тата и мама у свету изгубе,

одмах се траже.

Тата и мама су

две дечје страже.

Моја бака-Стјепан Јакшевац

Моја је бака
ко бака свака,
она ме пази,
а кад сам злочест
и грди,
а кад сам добар
јако ме мази
а кад не слушам
на мене се срди.

Онда сам тужан,
па велим: Бако,
опрости, више нећу,
јер волим те јако!

Тад моја бака,
ко  бака свака
загрли мене,
свог маленог ђака!

Жеља мајци-Григор Витез

Мати има насмијано лице-
сунце сја
и лете бијеле птице.

Мати има уплакано лице-
нема сунца
и лете црне птице.

Нек сунце увијек сја,
нек лете бијеле птице-
то мајци желим ја.

                                                   Слика преузета са сајта lenagold.ru