понедељак, 16. новембар 2020.

Хуманост на делу

              Књига ''Природи на радовање'' угледала је светлост дана захваљујући слуху и предузимљивошћу Јадранке Васић директорке ОШ ''Десанка Максимовић'' из Косовске Каменице. Госпођа Јадранка је препознала вредност овог дела и у жељи да еколошко васпитање деце постане императив данашњице, донирала  је сопствена средства за штампање књиге. Kaко би промовисала школу у којој ради, за издавача је наведена ОШ ''Десанка Максимовић''. За сваку школу ово представља важну референцу. Садашње генерације деце која уче у овој школи могу се поносити тиме. Поносиће се и будуће генерације јер вредност књиге не бледи, као ни хумане вредности. 

               Ауторке књиге Љиљана Андрић и Луција Тасић у знак захвалности спонзору издања  Јадранки Васић  поклониле су половину тиража (500 књига). 

            Да хуманост ове жене не познаје границе по ко зна који пут је показано. Јадранка је 400 књига поклонила у хуманитарне сврхе за лечење мале Анике којој се вртоглаво приближава време операције. Све књиге су продате и на рачун за лечење уплаћено је 2000 еура. 

            Надамо се да ће овај Јадранкин гест покренути и друге хумане људе, као и ауторе књижевних дела да се прикључе акцији. Само удружени можемо помоћи Аники и осталој болесној деци којима је потребна помоћ. Нажалост овакве деце је све више. 

                                      ''Наше мало, некоме много значи''.



четвртак, 15. октобар 2020.

Природи на радовање

 Књига ''Природи на радовање'' представља богату збирку еколошких текстова коју су приредиле две ауторке - учитељице и песникиње. Издавач књиге је ОШ''Десанка Максимовић'' из Косовске Каменице, а спонзор издања Јадранка Васић директорка поменуте школе. Књига је намењена деци старијег предшколског и млађег школског узраста, васпитачима и учитељима, мамама и татама, бакама и декама који желе на квалитетан начин да проводе време са својим унуцима. 


Књига је састављена је из 8 поглавља која чине песме, драмски текстови, загонетке, питалице, песме за допуњавање... 


Назив сваког поглавља је илустрован. Илустрације су урадиле Ема и Хелена Бркљача (11 година) из сремског села Платичева, ученице ОШ''Миливој Петковић'' Фећко. 
Илустрације су урађене у виду бојанки. 


На крају сваког поглавља налази се еко енигматика. Питања за укрштенице написана су у стиху у виду загонетки и питалица. 


Сви текстови су едукативног карактера што децу подстиче на размишљање  шта они могу урадити да би сачували своје здравље и здраву и чисту средину. Подстиче децу да живе у складу са природом. 




Рецензенти књиге су еминентни стручњаци из света екологије и књижевности: 
др Љиљана Ђуровић учитељица/педагошки саветник са одбрањене две докторске дисертације од којих је једна везана за екологију. 
мр Гордана Брун председник удружења Школа за опстанак која се дуги низ година бави екологијом, реализује програме стручног усавршавања и пише еколошке игроказе.
Тоде Николетић наш познати књижевник.

Књига је урађена квалитетно у тврдом повезу димензија 22  х22.

Цена књиге је 700, 00 динара + трошкови поштарине. 

Можете је поручити putem мејлa:

lucijatasic@gmail.com 

 ljiljandric75@gmail.com

Или путем Фејсбука:

Lucija      https://www.facebook.com/lucija.tasic.1

Ljiljana     https://www.facebook.com/mickey.mause.5209





уторак, 15. септембар 2020.

За њих не постоје границе

           Неколико година одбијала сам позиве да радим семинаре на Косову и Метохији. Тражила сам изговоре и правдала се заузетошћу. Заправо, суштина је била СТРАХ.
Најзад, прихватих и одох у Штрпце. Размишљања су ми била: Ако ти људи толико година живе на Косову, боре се и опстају, зашто је мој живот вреднији од њиховог?
          Толико емоција и топлине које сам осетила том приликом надвладало је мој страх и отиснух се даље.
          Следећи позив уследио је од директорке ОШ''Десанка Максимовић'' из Косовске Каменице госпође Јадранке Васић.
            Мислећи како је Косовска Каменица ближе граници и како има много више српског живља, кренух без страха у походе. А онда, сазнадох, да је у том месту живи само 6% Срба. Остала сам запрепашћена том чињеницом. Значи, ни ту није безбедно. Али, опет, преовладала је мисао о људима који ту живе деценијама и столећима. Ако они одолевају, преживећу и ја.
             Чим сам ушла у велику  школску зграду осетила сам сигурност.
             Ова  школа основана је давне 1870. године у селу Каменица које је имало 25 домова. Ученици су долазили из околних села са подручја Криве реке: Робовца, Мочара, Босца, Стрелице, Гризимеа, Ајновца и других. У почетку школа је радила у саставу цркве у Косовској Каменици, а касније прелази у посебну зграду у оквиру црквеног дворишта и бива разрушена 1946. године. Због повећаног броја ученика 1906. године гради се нова школска зграда од две учионице. Школа је започела рад са свега 15 ученика, да би се тај број повећавао. 1908. године и школу су почела да похађају и женска деца. Школа у то време није била обавезна ни за мушку, ни за женску децу. 
Данас школу похађа 286 ученика.
Ове године требала је бити прослава великог јубилеја, 150 година постојања школе у Косовској Каменици. Корона је спречила прославу, али није умањила значај школе.
             
           При првом кораку у школско двориште  дочекале су ме бројне колеге и уз пријатељски стисак руке пожелеле добродошлицу. Не могу вам описати шта сам у том тренутку осећала. Испред мене су стајали борци који су свакодневно на барикадама. Лако је бити Србин у Централној Србији. Треба бити Србин и одбранити српство на Косову. Ови људи моји су хероји. Желела бих сваком на свету да осети толико срдачности и толико топлине колико сам ја осетила том приликом. Подршка нас из Србије пуно им значи.
               У овој школи много се ради. То се најбоље види када одлазите у одређеним временским интервалима. Ја сам одлазила и гледала како се из године у годину школа и активности у њој мењају, развијају и осавремењују.
Баве се амбијенталном наставом





Баве се екологијом



Деца плешу модерне плесове



Организују радионице са мајкама



Организују маскенбале








                                                      Играју озбиљне представе




                                            Победници су значајних такмичења



Где год се појаве запажени су




Била ми је част да их угостим неколико последњих година на финалној смотри рецитатора која се одржава у Ваљеву под називом ''Песниче народа мог''.




                 Даровити ученици из ОШ''Десанка Максимовић'' сваке године долазе у истраживачку станицу Петница како би савладали нова знања и нове вештине.

Наставници се без обзира на прописане сате стручног усавршавања едукују и то сами плаћају. У току године похађају много више семинара него што то законодавац од њих очекује. Знања стечена на семинарима примењују на најбољи начин.



                         Етос је важан део успешног рада сваког колектива.Они се дивно друже и путују.






Много пре ове реформе, пројектне наставе и увођења предузетништва у школе, ова школа се бавила предузетништвом. Израђују штафелаје, јастучиће, сувенире, народне ношње  и још много тога.


Ако сте истински пријатељ школе добијете на поклон лични сувенир. Драго ми је што сам уврштена међу четири омиљен песника у школи. Ја никад нисам добила лепши поклон и веће признање. Мерило су људи. А ови људи су заиста добри. Они осећају срцем ко је уз њих.


               Директорка школе Јадранка Васић, млада, енергична, хиперактивна...  пружила ми је руку пријатељства. Схватила сам колико је ова предузетница, лидерка, (мајка три сина) растрзана, кретаивна, успешна и вредна. Свуд стиже и све постиже. Присутна је на свим значајним састанцима директора, обукама широм Србије, најзначајнијим манифестацијама на којима прати своје ученике. Учи од најбољих, али својим примером учи и оне најбоље.
                За ову школу зна и председник републике и сваки директор школе у Србији. Оволико ентузијазма и воље тешко је срести.

Зато одајем дубоко признање овој јединственој жени-ЈАДРАНКИ ВАСИЋ.

                                                Живот на Косову, је игра без граница.




ДРАГИ МОЈИ, ВИ СТЕ ДОКАЗАЛИ И ПОКАЗАЛИ ДА ЗА ВАС НЕ ПОСТОЈЕ ГРАНИЦЕ.
БУДИТЕ ЗДРАВО И ДОБРО НА СВОЈИМ ОГЊИШТИМА.

понедељак, 24. август 2020.

Стеван Вићентијевић


Стеван је прави пример првака,
разигран, безбрижан, корака лака,
помало тепа, пуно се мази,
правичан, добар, на другаре пази.











недеља, 23. август 2020.

Теодора Јездић

Теодора мрвица првога разреда,
умиљато прича, умиљато гледа.
Иако је тиха, не зна да се бори,

учење и школу, она много воли.

Мрвица из првог разреда, наша Теодора, била је веома вредна у доба наставе на даљину.
Све своје задатке вредно је радила под будним оком мајке Катарине која је била ту  да све преконтролише и да проследи ове лепе материјале.
Ово је делић Теодориног стваралаштва у доба КОРОНЕ. Браво, Теодора!


















Милана Ивана Милићевић

Милана Ивана, несигурна, тиха,
светлих очију и прелепог лица,
из дана у дан добро напредује,

томе се одељење читаво радује.

Девојчица са два имена Милана Ивана, изразито лепих светлих очију и светле пути, беше уплашен првачић. Дуго времена је прошло док се није прилагодила колективу и уклопила.
А онда се деси КОРОНА. Сада сам се уплашила ја, какав ће напредак деце бити.
Како ће све то функционисати када нису у школским клупама?
Међутим, Милана Ивана је уз велику помоћ мајке Дарије наставила са добрим радом.
Ово је део њеног стваралаштва из тог периода.