петак, 21. фебруар 2014.

Ala je lep ovaj svet


       Pre 4,5 miliona godina
Kroz tamu vasione munjevito je jurio svemirski brod ogromne veličine. Čudno osvetljen, 
prolazeći razbijao je monotoniju neobične svemirske harmonije. Metalne pločice kojima je bio 
obložen, štitile su ga od udara sitnijih nebeskih tela koja su nadolazila. Žurno prolazeći između 
planeta i ostalih nebeskih tela, ostavljao je mutan trag koji se polako gubio u crnilu vasione. 
Iako ogroman, ipak je on bio samo trun u ogromnom svemirskom prostranstvu.
Ličio je ovaj svemirski brod na druga nebeska tela, ali je bilo jasno vidljivo da su njega 
napravila neka živa bića. U unutrašnjosti broda nalazila su se bića slična današnjim ljudima. 
Napustivši svoju planetu, koja je postala nepogodna za život, pošli su u potragu za novim staništem,
 koje bi ličilo na njihovuplanetu pre uništenja. Bio je to samo jedan od brodova koji su krenuli u 
ovakvu potragu. Ostali brodovi su krenuli u drugim pravcima. Posada broda već duže vreme je posmatrala ekrane kompjutera, nadajući 
se da će ugledati planetu na kojoj bi mogli da se nasele. Ljudi iz broda postajali su zabrinuti. 
Goriva, hrane i vode bilo je sve manje. Predstojeći zvezdani sistem bio je njihova zadnja šansa. 
Ako ovde ne nađu pogodno stanište, neće imati goriva za dalje putovanje.
Taj zvezdani sistem bila je baš ova naša galaksija. Zbog nedostatka goriva, brod se kretao
 veoma sporo. Uzrujanost putnika i posade bila je sve veća. A onda, odjednom su na ekranima 
ugledali prvu planetu koja je bila pogodna za život. Polako su se spustili na nju. Ugledali su 
izvanredan prizor:

U daljini planine prekrivene snegom. Oko njih mnogo vrsta predivnog drveća: velika jarkozelena, 
manja svetlozelena. Dolinom je proticala reka izuzetno čiste i bistre vode, koja je malo dalje sa 
jednog uzvišenja silazila u dolinu praveći prelep vodopad. Neobične životinje kakve posada broda 
nikad nije videla, nisu ih napadale, samo su mirno nastavile svoj put.

Kapetan broda je uzviknuo: »Ala je lep ovaj svet! Ova planeta je čak lepša od naše, kakva je
 nekad bila. Ovde ćemo se naseliti…«


2511. god. nove ere
Prenaseljen grad. Na planinama nema više snega. Nema ni drveća. Nema više ni reka, onoliko
 kao nekada. Zbog uništenog ozonskog omotača Sunce je spržilo mnoge biljne vrste, a i životinja 
je sve manje.Ono što nije uništilo Sunce, uništio je čovek.
Istorija se ponavlja. Predivna plava planeta nema više ništa od onoga što ju je nekad krasilo.
 Ljudska civilizacija rešila je da napusti ovu planetu, i krene u potragu za novim staništem. 
Ljudi ulaze u hiljade svemirskih brodova. Da li će uspeti da nađu novi dom u neistraženom svemiru?
 Da li će, ako ga nađu, ponovo početi sa uništavanjem?
Pri ulasku u svemirski brod,jedan pisac je zabeležio: 
»Možda je i ova planeta nekad nekome bila lepa…«
                                                                                        Dušan Milenković VI/5

                                                                                        OŠ »Stefan Nemanja« ,Niš

1 коментар:

Nada Kljajić је рекао...

Eto šta znači dobra komunikacija sa učenicima i dobar kreativan podsticaj. Odličan rad :-)