Текстови о месецима у години

ХВАЛИСАВИ ЈАНУАР

Хвалио се пред свима јануар:
''Знајте да месец сам баш добар.
Са мном почиње година свак,
празницима радујем малог ђака.

Само због мене и пада снег,
правим грудве тешке ко тег.
У бело сам бојио сваки предео
увек када сам то пожелео.

Остали месеци нису ми равни.
Схватате већ да сам главни.''
Снено га погледа гладни јазавац
и рече:''Ти си највећи хвалисавац.''
                                       Д. И.

ФЕБРУАР

Током фебруара
свира стара фуруна бубњара.
мора стално да се ложи,
да се џара да се стара око жара.
ветар с димом разговара
па га врати па га вара,
па га плете,
па га пара,
па га тера до дувара.
зима цуња испод гуња,
па се шуња до недара.
                                Владимир Андрић

ФЕБРУАР

Кад фебруар месец дође,

па заледи сваку бару,

оштри мраз баш свуда прође,

сваком даје по шубару.

Целе ноћи облак прео

нежне, беле пахуљице,

а шубару ветар плео,

без игала и вунице.

Север звижди, ћуте птице

док димњаци луле пуше,

на стрехама леденице

много личе на минђуше.

Кад пролеће почне звати,

неће више тако бити,

све ће стрехе заплакати,

минђуше се истопити.

Милорад Шојић

ПРИЧА О ФЕБРУАРУ

Знате ли народну пему која почиње овако:

Сечко сече,

а март дере,

април носи,

мај продаје?

Ево, тај Сечко -то сам ја. Фебруар. Многи кажу да сам лош. јели то истина?

није сасвим тако. Зар сам ја крив што су одредили да живим у баш оно време кад по земљи шетају ветрови и снежне мећаве? Него, не брините због тога децо! Ја помало миришем и на пролеће. Нећу вам објаснити зашто и како. Испеваћу вам само једну песму и ви ћете се и сами сетити. Она се зове ''Звончићи.'' 

Чудно чудо дечице,

још је све у снегу,

а већ били звончићи

изникли на брегу.

Звоне, звоне, весело:

''Ми смо висисбабе!

Веселимо децу,

тате, маме, бабе...''

Кад чује ову песму, Снешко плаче, а деца се смеју.

                                                              Видое Подгорец

БЕСКРАЈНИ МАРТ

Рећи ћу ти да знаш од старта,

Много се плашим овог марта.

То није месец к'о сваки други.

Његови дани су посебно дуги.

Јер од давнина знано свима

Кад нешто чекаш, дан је година.

А мени се чини двадесет столећа

Проћи ће пре но се дочепам пролећа.

Сем тога често март мења ћуди,

Тек сунце гране, ветар загуди,

Па и мраззна некад шамар да лупи

Сиротој воћки која запупи.

Зато ти понављам и сад на крају

Сви месеци варљиви бити знају.

Али дуг као март ниједан није

Иако у себи ведро пролеће крије.
            Д. Ивановић 

БЕЗ АПРИЛА

Како би година тужна била
кад би била без априла!

И да не стижу са југа ласте
и да не хита трава да порасте.

Да после зиме тамо у гори
пробуђени поток не зажубори.

Пољана без цвета тужна би била
кад би била без свог априла.
                                            Г.Т.

МАЈ

Пролеће и сунчан дан,

Ветар благ и разигран,

Ливада и зелен луг,

Игра, лопта, добар друг...

Маравињак у пољу ври,

Јагода и трешња зери,

Плаво, ведро, зелено,

Бистро, сјајно, сунчано...

Тим речима никад крај,

Јер све оне кажу:МАЈ!

(Школарка 1)

МАЈ
Мај засјао
од радости,
распеван је свет.
Пупи ружа,
ено ласте
жути сунцокрет.

И зелену
хаљиницу
млад облачи ђиб
и младица трава.
И злаћану кабаницу 
сунце откопчава.

Мај погледа
па се крену
на годишњи пут,
иде јуни,
процветаће
и сунцокрет љут.

СЕПТЕМБАР

Септембар дође, мио свима,

окићен гроздовима.

-Овај ће месец теби да даде

богате родом винограде.

А шта ћеш ти урадити?

-Одморан, чио, пун снаге нове

ја на рад крећем-школа ме зове.

                 Бранко Ћопић

СЕПТЕМБАР

Од свих месеци

најдражи деци!

Пред школом стоји,

прваке броји

-СЕПТЕМБАР!

Јабуке, грожђе

воле кад дође,

месец милина,

пун витамина,

-СЕПТЕМБАР!

Селице прати,

карте им плати,

док лете јужно,

маше им тужно

-СЕПТЕМБАР!

Иде на свадбе,

венчава младе.

С лишћем у коси

лепоту носи

-СЕПТЕМБАР!

Власта Н. Ценић

Септембарска разгледница

        Не питај ме шта се све ради у септембру! Боље питај шта се све не ради, јер нерад и лезилебовлук у септембру толико омање да су мањи од маковог зрна. Исто, вала, као и спролећа.

       У ствари, не треба ни да ти причам шта се све ради. Боље погледај око себе. Где год ти падне око, свуда оплодило, родило и сазрело. Свака њива, башта и воћњак се назрнила, накитила и овенула. Грозд огроздао, јабука зајапурила, крушка осочила, дулек отрбушио, кукуруз обрадатио, орах омрезгао, репа ошећерила и лук добро ољутио.

       Сад бирај шта хоћеш!

Волиш ли слатко или љуто, да л' би више мезграсто или кашасто, хоћеш ли круњено или љуиштено, желиш ли пресно или кувано... За свачију душу и гушу има шта ти срце зажели!

       А тек кад погледаш милицу пчелицу-та ти је већ до грла у меду; мравић журбић од јутра до мрака не напушта своје њиве; сеничица певачица већ је стотину пута пребројала све гране и гранчице у воћњаку, да јој која-сачувај боже!-не зановета; а паук, мувљи баук, не напушта своју чаробну ткачницу ни дању ни ноћу. Радни народ, нема шта!

      Тако ти је то у шуми, у пољу у вожњаку.

        А у граду и у селу?

       Гле, па и тамо нигде дембелана, забушаната и лезилебовића! Ту ти је нека општа јурњава и фркаСве се ускомешало као у пчелињаку.

       У граду фабрике даноноћно брује, у пољу трактори и комбајни непрестано брундају-људи не стижу ни зној са чела да обришу.

       Од свих оних који презиру нерад, васпитачи и учитељи су најзапосленији. Скупљају своју децу као квочка пилиће.

        Вртићи и школе су пуни као орахова љуска. Деца у школи добила нове букваре, а она у вртићима нове тањириће па се такмиче; прваци навалили на слова а они из вртића качикицама мере дубину својих тањирића.

      Е, па кад је тако, да им не сметамо. Нека им је са срећом и на здравље!

Божидар Тимотијевић

ОКТОБАР

На пут ја далек 

пратим птице

и зато имам

сетно лице.

Још сејем златнике

на све стране,

па стога тугују

голе гране.

А кад већ не знам

шта ћу више,

просипам досадне

капљице кише.

             Н. Матић

НОВЕМБАР

Новембар звижди кроз село,
мрко му мутно чело,
дрвећу скида одело.

Пса Жућу
 утерао у кућу,
а мачка Сивка
скривена код коша
чека врапца Живка.

У галопу облаци
небом јуре,
улицом трче ђаци,
у школу журе.

У јату вране
гачу над селом,
надајте се скоро
покривачу белом.
                              Стојан Стајић

Ацин годишњи пут

Једне вечери, 

била је зима

срео се Аца 

с мјесецима.

И рече Аци ЈАНУАР

првенац месец,

сијед и стар:

-Даћу ти снијега

без краја, конца 

и сјеверова

сребрна звонца.

ФЕБРУАР затим

упорно гура,

час бије снијегом, 

час гурну бура...

...Ево и МАРТА,

првога творца,

дува топлином

развигорца:

-Тјераћу зиму,

досадну бабу,

поклонићу ти

висибабу...

...И љупки АПРИЛ

показа лице,

прати га мирис

од љубичице...

...Ево и МАЈА

руку пружа,

лице му тоне

у мору ружа...

...Долази ЈУНИ,

сунчана чела,

шешир му краси

јагода зрела...

...ЈУЛИ се креће

поносито,

краси га вијенцем

сазрело жито...

...ОКТОБАР лишће

позлатом таче,

јесен се смијешка

на ораче...

...НОВЕМБАР иде

и кашљуца,

леденом кишом

у прозор куца.

ДЕЦЕМБАР иде,

студени вал,

у магли кричи

путник ждрал:

-Ево ме Ацо,

с висока бријега,

носим ти прве

пахуље снијега.

                   Бранко Ћопић

РАСПЕВАНА ГОДИНА

ЈАНУАР је снажан

утабаних стаза,

деца жељно чекају

седог Деда Мраза.

Фебруар је месец

када сав снег оде

поплаве се селе,

набујају воде.

МАРТ је врло тужан,

тад и небо плаче,

ливаде се натопе

и пупољци каче.

АПРИЛ је игра птица,

поток вежба скок,

пуно љубичица

пчела скупља сок.

МАЈ је месец маште

на облаку стојим,

сањам лепе снове,

или звезде бројим.

ЈУНИ је пун сунца,

зелени се гај

и док облак бунца

липа спрема чај.

ЈУЛИ је на мору

или на планини

сунцем пламте зоре,

ноћ на месечини.

Док АВГУСТ одмара

септембар се шуња,

удари лето по глави,

па настане муња.

Стиже строги СЕПТЕМБАР,

који ђаке гњави,

бреза скида хаљину,

жуто даје трави.

Чувајте се децо,

ОКТОБАР се спрема,

ветар захуктао

шале више нема.

НОВЕМБАР полако

почиње да стари,

прави место зими

скупља своје ствари.

ДЕЦЕМБАР је снажан

утабаних стаза,

деца жељно чекају 

седог Деда Мраза.