Текстови о јесени

Јесењи бал-М. Топаловић

На балу код јесен даме, све званице налицкане;

сомот јакне код јабука, шљиви сатен око струка;

розе чипку бресква носи, перлама се грозд поноси;

ћилибар на дињи блиста, а крушка од злата чиста.

Надмећу се у раскоши бројни гости, све кицоши;

лук са машном око врата, рен са шалом од броката;

купус-с блузом од тиркиза, целер с фраком из Париза;

кромпир носи сако смеђи, пасуљ капут нешто блећи,

а патлидџан (јако ташт) нахерио лила плашт.

Друштво ово јоште краси:мрква, дулек и ораси.

Док се врте кавалири, коло се веома шири;

цупка пламен ципелица, смејуљи се лубеница;

купина, ко права дама, са тамним је минђушама,

за њом иде малина, пурпурна јој хаљина,

а дуња је прати-звецкају дукати.

Дрма коло, нек се зна:јесен нам је богата.

ПОТРАГА ЗА ЛЕТОМ-ВЕСНА ВИДОЈЕВИЋ ГАЈЕВИЋ

          У великом календару природе настала узбуна. Време је да лето пође своје путовање, а њега нигде нема. Јесен се добровољно пријавила да га замени., али су се остали побунили:није у реду, не може се тек тако прескочити лето.
           Свуда су га тражили. Дозивали су га из свег гласа, али ништа није помогло. Неко је онда предложио да узму дурбин и погледају. можда се извалилио у неку дебелу хладовину и хрче. Узели дурбин и почели да траже.
            Прелетели пажљиво житна поља отежала од рода, зелена бостаништа са једрим лубеницама, витке кукурузе о чије се ноге саплићу жуте буундеве, завирили у цветзне баште. Учинило им се да је лето свуда већ било. Онда пустили дурбин да чека до мора. А тамо, на све стране, врви од купача.Загледали мало боље плаже, кад гле, седи летопод сунцобраном, ставило црне наочаре да га препознају, хлади се великим чашама лимунаде и само понекад устане да протегли ноге и успе мало плаве боје у море.

ЈЕСЕН НА ШКОЛСКОЈ ПРИРЕДБИ- ВЕСНА ВИДОЈЕВИЋ ГАЈЕВИЋ

-Боље снег, него киша. Влага ми се увукла у кости!-негодује деда.

-Вала баш!-додаје бака. кО ће само каљавих чизама да се начисти!

-Саставила се земља с небом. Ако потраје још мало овако подавићемо се у јазбини-жали се јеж.

-Перје ми се слепило. Гадног ли времена, само један круг да направим!-јадикује врабац под стрехом.

-Не могу више, излићу се и потопити поља!-претећи хучи река.

Ослушкује јесен и просто не верује ушима. На све стране је грде и мрзовољно гледају у небо. Нема шта, дошло је време да се повуче, а она би желела да јој се још нешто лепо догоди па да на миру оде у велики календар природе.Тада иза једног замагљеног прозора зачује галаму. Приближи се и неопажено уђе унутра.

Види јесен да је ушла у учионицу. Сви се окупили око табле. Један дечак се попео на столицу и пажљиво качи цртеже. Други причвршћује букете сувог лишћа и нанизано кестење. Ускоро се табла не види од црвених јабука, миришљавих крушака, слатког грожђа и шљива. На једном цртежу пуна кола кукуруза, на њиви берачи. До њих подврискују сватови. Веверица прикупља лешнике и орахе за зиму. Тамо опет нека деца машу последњим ластама. Ратар нагнут под земљом.

Гледа јесен и не може да се надиви малим цртачима. А онда се жагор утиша, чује се само како пећ пуцкета. Пред таблу изађе девојчица и поклони се.

-Па то је школска приредба! помисли јесен. Рецитује девојчица песму о јесени.

...Нек јесени буде хвала,

лепо нас је даривала.

Затим се девојчица поклони, мале руке тапшу.

Тапше и јсен, остала би још мало, али нема времена. Расположена, неопажено се искраде из учионице и оде право у велики календар природе.

ПЕСМА ЗА ДОПУЊАВАЊЕ

Снег се полако топи
дани су топли,
ласте долећу, цвета цвеће,
тад је ________________.

Сунце сија јако,
на море иде свако,
распуст је, ето,
то је _____________.

Магла се спушта изнад града,
лишће жути, киша често пада,
__________ је тада.

Снег стално пада,
хладно је тада,
деца се санкају,
____________ влада.


ЈЕСЕН ЈЕ..

Кад дође јесен ја уживам,
посматрам, берем, истражујем,
скупљам, сазнајем, ослушкујем,
о свему се распитујем.

Јесен суве лиске
на гранама њише
и све је више и више
хладноће магле и кише.

Лист је пао с гранчице
увео и жут.
Птице селице
су отишле
на далек пут.

Кад хладна јесења киша лије,
кишобран нас чува и крије.

ДАРОВИ ЈЕСЕНИ

Од поврћа се,
то сигурно знате,
спремају укусна
јела и салате.

Воће је зрело
одлично за јело.
Од зрелог воћа
се сок и компот прави,
оно нам помаже
да будемо здрави.

ЈЕСЕН ЈЕ

Кад сунце свој пут скрати,
лишће почне да се злати.
На грани се дуња клати,
дан од јутра магла прати,
прва слана у врт сврати,
сумрак падне у шест сати...

Тад трепери све у мени
чудни су дани те јесени.
Михаило Ћуповић

ЗИМНИЦА ЗА ПТИЦЕ 

Кад зазими, прва ствар,
одвојићу у амбар
бар два џака пшенице,
да прехраним птичице.
Хранићу их белицом,
оне мене песмицом
             Митар Митровић

ЈЕСЕН

Као авет
облак расте,
ледна киша
бије брезе,
ни трага од
љупке ласте
зима спрема
беле чезе.
             Митар Митровић

ЈЕСЕЊА БАЈКА

Љетња ђега кад догори-
у роси се љемља купа,
а кад стигне та јесења
боја фина-рујевина,
тад је грожђе пуно вина.

Што је јесен даровита-
као мајка!
Сочне шљиве, медне крушке
и јабуке златне боје.
По крошњамапчеле роје...
баш је јесен права бајка.

И димњаци већ се пуше...
На ногама цело село,
к'о мравињак узаврело-
домаћини воће суше.

То је јесен донијела,
 на леђима златног коња:
пуно среће-сваког јела.
Борисав Гаврић

Деца крију сунце

Јесењи ми ветар
у пролазу ре.е:
-Угасићу сунце,
да више не пече!

Јави се и облак
пун јесење кише:
Угасићу сунце,
да не греје више!

Ал' нек пљуште кише,
нек ветрови пушу:
Већ су деца сунце
сакрила у душу.

И кад је олуја,
и кад снег веје,
оно дечју душу
милује и греје.
Ивица Бања Рорић