Прваци су научили азбуку. Није било лако... Није ни сад лако. Тек је некако тешком муком савладана техника почетног читања и писања. Остаје да усавршавају технику и да вредно раде. Било како било, научена азбука заслужује да запамтимо сви заједно тај велики дан.
У то име, реализовали смо тематски дан ''Осташе нам после Вука, лепа слова и азбука.''
Примењена је игролика настава -метод сценске комуникације. Ја сам била маскирана у Вука Караџића који је дошао да посети вредне прваке, да им исприча причу о себи и свом раду, а и да провери шта су то прваци научили.
Првом часу који је изведен као угледни, присуствовали су учитељица Каролина Нешковић, директор школе Зоран Новаковић и ученици 2.разреда.
Када сам ушла у учионицу, прваци ме нису препознали. Неки су били у неверици све до краја часа док нисам скинула бркове. Било је едукативно, забавно и подстицајно, а на моменте и смешно колико су се они уживели у ову моју улогу. На свако ''Вуково'' питање одговарали су тако лепо и озбиљно. Ово је први час од кад су кренули у школу, на коме је владао апсолутан ред и мир да сам била изненађена том тишином ( иначе се осећам као да радим у кошници, а не у учионици).
Прваци су рецитовали стихове у част Вуку.
Рецитовали су 30 строфа ''Пиши лако, ево како,'' песме коју сам написала уз учење азбуке.
Свака строфа песме говори кроз четири стиха како се пише то слово.
Запевали су песму ''Поздрав првацима.''
Потом смо имали квиз Откривалица у медијатеци.
На крају дана за родитеље су извели програм -Осташе нам после Вука лепа слова и азбука као део родитељског састанка.
Ово је заиста био дан за памћење, онај који не дозвољава осмеху да сиђе са лица.
У то име, реализовали смо тематски дан ''Осташе нам после Вука, лепа слова и азбука.''
Примењена је игролика настава -метод сценске комуникације. Ја сам била маскирана у Вука Караџића који је дошао да посети вредне прваке, да им исприча причу о себи и свом раду, а и да провери шта су то прваци научили.
Првом часу који је изведен као угледни, присуствовали су учитељица Каролина Нешковић, директор школе Зоран Новаковић и ученици 2.разреда.
Када сам ушла у учионицу, прваци ме нису препознали. Неки су били у неверици све до краја часа док нисам скинула бркове. Било је едукативно, забавно и подстицајно, а на моменте и смешно колико су се они уживели у ову моју улогу. На свако ''Вуково'' питање одговарали су тако лепо и озбиљно. Ово је први час од кад су кренули у школу, на коме је владао апсолутан ред и мир да сам била изненађена том тишином ( иначе се осећам као да радим у кошници, а не у учионици).
Прваци су рецитовали стихове у част Вуку.
Рецитовали су 30 строфа ''Пиши лако, ево како,'' песме коју сам написала уз учење азбуке.
Свака строфа песме говори кроз четири стиха како се пише то слово.
Потом смо имали квиз Откривалица у медијатеци.
На крају дана за родитеље су извели програм -Осташе нам после Вука лепа слова и азбука као део родитељског састанка.
Ово је заиста био дан за памћење, онај који не дозвољава осмеху да сиђе са лица.
2 коментара:
Веома креативно!То могу само учитељи који нису дозволили да оно дечје изађе из њих!
Draga Irena, onaj ko je rešen da odraste nije ni zaslužio mesto u našoj divnoj profesiji. Nije li tako? Zato i Tebi i meni želim još puno igre i novih ideja. To nas održava i daje nam novu energiju.
Постави коментар