Забаван тематски дан- Осташе нам после Вука, лепа слова и азбука

        Прваци су научили азбуку. Није било лако... Није ни сад лако. Тек је некако тешком муком савладана техника почетног читања и писања. Остаје да усавршавају технику и да вредно раде. Било како било, научена азбука заслужује да запамтимо сви заједно тај велики дан.
        У то име, реализовали смо тематски дан ''Осташе нам после Вука, лепа слова и азбука.''
        Примењена је игролика настава -метод сценске комуникације. Ја сам била маскирана у Вука Караџића који је дошао да посети вредне прваке, да им исприча причу о себи и свом раду, а и да провери шта су то прваци научили.
         Првом часу који је изведен као угледни,  присуствовали су учитељица Каролина Нешковић, директор школе Зоран Новаковић  и ученици 2.разреда.
          Када сам ушла у учионицу, прваци ме нису препознали. Неки су били у неверици све до краја часа док нисам скинула бркове. Било је едукативно, забавно и подстицајно, а на моменте и смешно колико су се они уживели у ову моју улогу. На свако ''Вуково'' питање одговарали су тако лепо и озбиљно. Ово је први час од кад су кренули у школу, на коме је владао апсолутан ред и мир да сам била изненађена том тишином  ( иначе се осећам као да радим у кошници, а не у учионици).

Прваци су рецитовали стихове у част Вуку.

Рецитовали су 30 строфа ''Пиши лако, ево како,'' песме коју сам написала уз учење азбуке.
Свака строфа песме говори кроз четири стиха како се пише то слово.

 Запевали су песму ''Поздрав првацима.''

Потом смо имали квиз Откривалица у медијатеци.

На крају дана за родитеље су извели програм -Осташе нам после Вука лепа слова и азбука као део родитељског састанка.

Ово је заиста био дан за памћење, онај који не дозвољава осмеху да сиђе са лица.

Bajka o Svetlosti-Lucija Tasić

Nekada davno, u snežnoj decembarskoj noći rodila se mala tamnoputa devojčica crne kose kao abonos i očiju boje kestena koje su blistale kao zvezdice. Kažu da je bila mirna beba i da je gotovo od rođenja zavolela muziku. Dadoše joj ime Svetlost. Rasla je u jednoj kući u Sremu okružena ljubavlju i pažnjom roditelja. Volela je sremska polja, volela je ravnicu i želela da zauvek ostane u njoj. Pošto je bila vredna i željna znanja morala je da napusti rodnu kuću kako bi nastavila školovanje. Nadasve je volela decu i zato se opredelila za posao učiteljice. Nije pogrešila.

Onda je došlo doba da se ljubav proba. Svaka devojčica mašta  da će pronaći svog princa sa kojim će živeti dugo i srećno ceo život.  Svetlost nije maštala, nego je znala da će tako biti. Posle puno biranja i odbijenih prosaca  pronašla je svog princa. To je bio jedan lep, vedar i zabavan princ Tomislav od Kolubare.

 Umeo je lepo da priča, lepo da svira, da razveseli i nasmeje Svetlost. To je njoj bilo dovoljno. Prinčevi obično dolaze na belom konju, ali ovaj je došao u belom fići. Uzeo je njeno srce i danas ga čuva kao najveći dragulj. Zarekli su se jedno drugom na večnu ljubav. Svetlost je volela princa svim srcem, ali je patila za svojom kućom, za mamom i tatom,  za ravnicom. Prošle su mnoge godine dok se nije privikla na novu sredinu i grad na Kolubari. Znate šta joj je pomoglo?  Rođenje sina Nikole. On je uneo još svetlosti i radosti u njen život. Sa njim se igrala, šetala, razgovarala, savetovala, učila ga, vodila  na fudbalske treninge i utakmice. On je našao najsigurnije mesto u njenom srcu. Pomogli su joj i divni prijatelji koje je tokom godina stekla. Pomogla su joj deca u školi u kojoj radi. Zahvaljujući deci, počela je da piše prve stihove i dramske tekstove. U njenom svetu ne vodi se borba dobra i zla što je odlika bajki. U njenoj životu postoje dobri ljudi, dobra deca, dobre komšije, dobri prijatelji. Tako je ona odabrala. Jer, dobro se dobrim vraća.

Svaka bajka ima i srećan kraj. Ovo je bajka koja još uvek traje i nadam se da će imati srećan kraj. 

( Moje predstavljanje na promociji knjige ''Lutka iz đačkog kutka'' na Tešnjarskim večerima. Lucija u prevodu znači Svetlost.) 

Здрава храна сваког дана

У Октобру- месецу правилне одржали смо први тематски дан у 1. разреду који је носио назив Здрава храна сваког дана.
Корелативно смо повезали предмете:свет око нас, српски језик, математику, ликовну културу и слободне активности.
1. час: На часу свет око нас обрадили смо наставну јединицу Правилна исхрана.У уводном делу ученици су ноткривали наслов постепено. Најпре су решили укрштеницу чије је решење ЗДРАВА, а потом асоцијацију чије је коначно решење ХРАНА.

2. час: На часу српског језика,  ми одрасли (директор школе Зоран Новаковић, учитељица Бојана Белушевић и ја) смо извели интерактивну луткарску представу  Снежанине муке са патуљцима (према мом сценарију написаном за овај час) где смо одмах закључили колико су деца запамтила на претходном часу. 

Снежанине муке са патуљцима

Снежана, седам патуљака: Поспанко, Љутко, Радиша, Штедиша, Љубиша, Смешко и Добрица

Снежана: О, Боже, тако сам уморна од свакодневних послова!  Перем веш, пеглам, шијем, чистим кућу, одржавам башту... И ништа ми не пада тако тешко као кување. Да, да! Добро сте чули. Кување ми муке ствара.

 Шта мислите зашто? (Деца одговарају)

У праву сте за све што сте рекли, али мени кување ствара проблем само зато што патуљци једу различиту храну. Свакоме од њих морам посебно да припремам, а то је баш тешко. Не могу да их одучим од лоших навика.

Само један од њих се храни здраво. Послушајте шта једу патуљци и закључите који се храни здраво. Посаветујте патуљке како треба да се хране.

Поспанко: Добар дан другари. Како сте? Да ли се и вама спава? (Зева) Ја сам увек поспан. (Зева)  Да ли можда знате моје име? (Зева) Е, добро, погодили сте, ја сам поспанко. Поред тога што волим да спавам, волим и добру храну. Нема ништа лепше него кад ми Снежана припреми добро зачињен пасуљ са пуно  сланине. Моји другари кажу да је преслан, а мени никад није доста соли. Тако се слатко наједем тог пасуља за доручак и ручак, а највише за вечеру. Најлепше је напунити стомачић увече. Једино што ми смета је што не могу мирно да спавам него целе ноћи устајем и пијем воду. Можда зато и јесам поспан. Али, ова моја храна је веома здрава. Да ли се слажете?

(Деца одговарају)

Љутко : Ја сваки дан једем пицу. То је моја омиљена храна. Снежана је зачини љутим кечапом, а уз то се одлично слажу феферончице. Ммммм. Знате шта су феферончице? Толико се ољутим да сам после тога још љући. Онда се свађам са свима и љутим на све другаре, а посебно на Снежану што ми никад довољно не заљути пицу. Како се ја зовем?  Храна коју ја једем је најздравија-пица и фефероне. Да ли се слажете?

Радиша: Радим дању, радим ноћу, радим у свако доба дана. Моји родитељи као да су знали колико ћу волети рад, зато су ми дали име  (деца погађају. Да бих радио, ја морам добро и да једем. Добра храна даје ми снагу. Никад не једем воће и поврће. На млеко се грозим. Бљак! Највише волим месо. Једем га пет пута дневно, за доручак, ручак, вечеру и две ужине. Ко једе 5 оброка дневно тај је здрав. Да ли се слажете?

Штедиша: Моји другари патуљци су прави расипници. Све што зараде потроше на храну. Само једу, једу и једу. Ја волим да штедим. Нећу да бацам новац на храну. Штедња је смисао мог живота. Како се ја зовем? (Деца погађају) Да бих уштедео што више пара јер то је сврха мог живота, углавном једем оно што је најјевтиније-хлеб и млеко. Ма не морам пити ни млеко. за сваки оброк довољна ми је једна векна  мирисног белог хлеба коју Снежана умеси и ја сам сит, а зато сам и богат. Имам мнооооого пара. Мој начин исхране је баш здрав. Да ли се слажете?

Љубиша: Ма кога је брига шта ће јести. Стомак нема прозор. Важна је љубав. Ја волим да волим и волим,  и волим још нешто што ћу вам у поверењу рећи. Волим да се љубим. Како се ја зовем? (Деца погађају) Дакле, за пољупце је потребан леп дах. А њега ћете имати ако сваког дана једете црни и бели лук.

Је л' тако децо? (Деца одговарају)

Немојте ви мени причати кад ја знам да је лук мирисан и да је најздравија храна. Да ли се слажете? Ух! Много сте паметни. Ви сте као моја Љубица. Неће са мном да се љуби, каже да смрдим.  А Снежана ме грди јер се не храним здраво. Сад ме и ви другарикритикујете. Реците ми шта треба да једем да бих био здрав?

Смешко: Ја волим да се смејем. Зато ме зову (деца одговарају). За леп осмех треба имати и лепе зубе. Ја редовно перем зубе . Моји  зуби нису баш најлепши. Ма, не да нису најлепши него су кварни и ружни. Кажу да и здравље зуба зависе од исхране. Моја омиљена храна су слаткиши: чоколадице, бомбонице, обојене кокице, кексиће... А тек кад ми Снежана направи укусне колаче. Ја живим на слаткишима. Молим вас посаветујте ме ви другари драги, у чему је проблем кад су моји зуби почели да се кваре?

Добрица:Ја сам добар. Слушао сам маму и тату, баку и деку. Сада слушам моје другаре, вредно радим, помажем Снежани у кућним пословима. Како се ја овако добар зовем?  (деца одговарају) . Самом себи припремам здраву храну. Једем све у умереним количинама. Сваког дана у мојим оброцима заступљено је воће, поврће, помало месо. Волим и чајеве од разних биљака које сам берем у планинини и сушим.

 Редовно пијем шољу млека са кашичицом меда за доручак. Највише једем за доручак, јер треба ми снага за посао у руднику. За ручак једем умерено, а за вечеру најмање. Моја вечера је лаган оброк. Сваки дан обавезно поједем једну јабуку. ''Једна јабука на дан, па неће лекар у твој стан.''  Пред спавање  попијем само млеко да бих имао добар сан. Како вам се допада мој јеловник?

Снежана: Ето, сад видите какви су моји проблеми. Да ли ме разумете? Ко се једино здраво храни међу патуљцима?

Направите и ви са родитељима здрав јеловник за један дан.

Здрави будите и здраво вам било!

Ученици су одлично реаговали на представицу и активно учествовали у њој. Било је и бисера. Директор је глумио Љубишу. Требало је открити име патуљка. Т. је рекла-Директор је љубавник. Није се љутио због тога. A нема ни разлога. Ха, ха!

3. час: На часу математике ученици су радили индивидуално. Решавали су сликовне задатке на наставним листићима (наставне јединице: горе, доле, лево, десно, веће мање...), а на сликама је било воће и поврће.

4. На часу ликовне културе на стиропору смо правили словно сликовну Азбуку здравља.
Деца су бојила бојанке са храном и исецала из часописа сличице. За слово где нам је недостајала слика писали смо појмове. Ово смо радили и на слободним активностима.

На крају смо сви заједно заиграли уз дечје песме о хграни: Поврћијада-Миња субота, Река млека-Драган Лаковић, Кромпир-Бранко коцкица...
Дивно смо се забавили, а и доста тога су прваци научили.

Љубав из вртића-Мирослав Кокошар

За мене је књига удувек била најлепши поклон. То знају моји пријатељи, зато ми у разним приликама дарују поклон ''по мери.''
пре неког времена сам, на моју велику радост, добила на поклон књигу ''Љубав из вртића,'' са предивном посветом, онаквом, какву зна да напише само аутор те књиге, прави господин и диван несебичан пријатељ Мирослав Кокошар.
Његово име познато је широј јавности, као и његово дело. Није на одмет да напоменем да су  песме Мирослава Кокошара нашле место  у разним антологијама и школским уџбеницима.
То није ни мала, ни занемарљива чињеница, али скромност нашем Песнику не дозвољава да се хвалише и да  о томе прича.
У данашње време Он је задржао ту дивну људску особину-СКРОМНОСТ  за коју је грчки филозоф рекао да је мајка врлина. Али шта знају грчки филозофи?  У Србији се ускоро ова реч бити избачена чак и из речника јер више није у употреби, а ни у моди.
Књига '' Љубав из вртића'' је ризница милозвучних песама које обилују здравим хумором и које су блиске савременом  детету.Тематика књиге везана је за оно што је најближе  малим читаоцима -породица и школа. Песник  добро познаје дечју психу, има пуно разумевања за све дечје потребе и ''проблеме.''  Готово сам сигурна да је то због тога што има отворену и чисту душу каква је и дечја па му није проблем да  с лакоћом ниже мелодичне стихове.

''Када се чита ова књига не може да се не примети да је писац песама меке душе и нарочите доброте јер се то у стиховима види.'' Перо Зубац

''Вештином мајстора он стиховима попут сионског мудраца зна да се кроз мале ногавице стиже до космонаута, научника, генија.'' Тоде Николетић

Мојим колегама учитељима и свој деци препоручујем да прочитају књигу Мирослава Кокошара''Љубав из вртића.'' Нећете се покајати.

А ово је својевремено оставило посебан утисак на мене.
Ове стихове Мирослав Кокошар поклонио је својој жени Дивни којој име заиста одлично пристаје. А такве стихове може поклонити  само  мудар и велики човек.

За 8.март и сваки други дан

Свеске за узор ђака првака

Од првог дана у школи договорила смо се са првацима да ћемо све оно што добро раде награђивати. Тако смо направили пано под називом ХОЋЕМО ДА БУДЕМО НАЈ, НАЈ, НАЈ, на коме истичемо све оно што је добро. 

На основу постављених критеријума на крају сваког месеца, ученици сами бирају: 

НАЈЛЕПШУ И НАЈУРЕДНИЈУ СВЕСКУ, НАЈОДГОВОРНИЈЕГ УЧЕНИКА, УЧЕНИКА СА НАЈБОЉИМ ВЛАДАЊЕМ, НАЈБОЉЕГ ДРУГА.

За то се добија диплома специјално урађена за ту прилику. Све дипломе ученици чувају у Портфолиу. 

Невероватан је осећај деце за објективност и правичност. Њихов суд се готово 100% подудара са мојим. 

Сетно размишљам о томе како би дивно било да ове добре особине искреност, поштење и осећај за правичност задрже и кад порасту и постану зрели људи. 

Неки ће свакако остати такви, а други ће ићи у корак са временом где су ове вредности нажалост и непопуларне и потцењене.  Ипак, нећу одустати да их у нарене 4 године на тај начин усмеравам и слободно ћу рећи васпитавам, а они ће у животу направити свој избор. Сигурна сам да ће се бар део њих кроз живот сећати мојих речи и настојати да буду добри и честити људи без обзира на амбисе који вребају са разних страна.  

                    Ученица А. Н.  два месеца узастопно добијала је  диплому за НАЈ СВЕСКУ.

Ученица Т. Ј. је такође два месеца узастопно добила диплому за НАЈ СВЕСКУ. 

На паноу приказујемо све резултате

Једноставан држач за школски прибор

Потребан материјал:
- већа чаша од павлаке
-мало папира у боји
-бојанка Снежана
-мало разнобојне вунице
-роштиљски штапић
-неколико чачкалица
-затварач за флашу

Начин израде:
Кишобранчић-сунцобранчић
У затварач забости чачкалице како би се око њих обмотала вуница. Када се то уради забости роштиљски штапић и кишобран је готов.
Чашу обложити неким папиром у боји, залепити обојену бојанку и држач је спреман.

Час културе

Предивна песма Биљане Миљковић коју треба да знају сви ученици 1.разреда, а савета из ове песме треба да се придржавају ученици свих узраста.
По својој лепоти и едукативности песма би могла да нађе место у Читанци.
Стихове песме говори ученица 1.разреда Тијана Вићентијевић из ОШ''Драгољуб Илић'' из Драчића.

Час културе-Тијана Вићентијевић

Слова В, З, Р

В	З	Р
Једна права, два стомак зна га мала глава свака, Слово Б је треће у низу, код Б и Г је близу.	Дал' је бројка ил'  је слово што открива нешто ново, то је З и знају сви личи нам на цифру три.	Слово В је вежбало, на дијети било, па је доњи стомак брзо изгубило, и сад се не зове више слово В, са једним стомаком, то је слово Р.
Напиши име меде	Ово је  _ _ _ _ ч_ ц _	_ _ б _

Слова Г, П, Т

Гг.	Тт .	Пп
Ако је Б без стомака, нова слова то су лака, Г велико и г мало, у азбуку лако стало.	Врло лако оно се пише, праве доле и горе и ништа више, реч тата почиње тим словом, са њим је дивно живети под истим кровом.	Једна горња црта, две усправне спаја, почетно је слово, птице папагаја. Многе лепе речи, словом П се пишу правда и поштење красе малог Дишу.
Напиши име мачка __ _ р ф _ л д	Напиши име познатог пачета _ в_ _ _	Напиши име дрвеног лутка _ _ н _ к _ _
Прочитај речи: Гога, Гага, Гига, Гиша	Прочитај речи: тата, Тома, Таса, тим, тост	Прочитај речи: Пипи, пас, паша, мапа

Радови ученика-басне

Пас и мачка

Једног дана ловачки пас је чекао газду на стазици испред куће спреман за лов. Одједном зачу мачку како певуши:

''Ја сам најмудријаааа и најпаметнијаааа.''

Пас је упитао:''Како знаш да си најмудрија и најпаметнија?''

''Сналажљива сам, умиљата, кад затреба и лукава. Зачас преварим газду за комад сланине. Мишеве ловим из разоноде и не морам као ти да трчим по целој шуми да бих нашла храну. Увек добијем шта хоћу. Могу да уловим миша једним скоком, а могу да побегнем и сваком псу. И имам девет живота. То нема ни једно живо биће ''

''Ма шта кажеш? Не могу да поверујем у све те твоје способности,''рече пас.

''Ако ми не верујеш, хајде да се такмичимо. Ко први улови неку животињу, тај је победник.''

Док је пас трчао за пленом, мачка је пронашла угинулог миша којег је оставила испод жбуна. Повикала је:

''Хеј, псу! Немој се више трудити. Ја сам победник!''

Пас је потрчао у неверици назад и зачуо песму птице:

''Мачка Мица је варалица.Ухватила је мртвог миша. Нећемо са њом да се дружимо јер готоване не трпимо. ''

Посрамљена мачка сакрила се испод клупе, а пас је рекао:

''Ипак, није све у хвалисању и ономе како ти видиш себе. Треба размишљати и о томе како те други виде.''

Ученик: Александар Савић 4.разред

  

Мачка и миш

У цветној корпи дремала је мачка поред своје власнице. Осетивши мирис сланине брзо је отворила је очи и угледала миша како вуче сласни комад. Искочила је из корпе иумилним гласом рекла.

''Драги мишићу, ти си тако мали.  Тај комад је већи од тебе. А ти немаш јаке зубе да би се изборио са том тврдом сланином.''

Чувши то миш зину да покаже да има јаке и здраве зубе. Богата ужина му испаде из уста.

Мачка скочи и зграби сланину, прогута је у једном залогају и врати се у корпу да дрема. Покуњен што је посрамљен, а срећан јер му је живот бар остао, миш настави пут даље и рече:

''Уместо да размислим, ја сам одмах зинуо да се похвалим својим зубима. Могао сам претпоставити шта ће се десити. Жеља да се докажем, коштала ме је слатког залогаја. Нису људи без разлога рекли –Трипут мери једном сеци.''

Ученица: Ива Госпавић