Pesma na dar

Srele smo se posle dve decenije, čvrsto zagrlile, poljubile i satima pričale. Život nas je razdvojio i tu nismo mogle ništa da učinimo.U primorju je svila svoje gnezdo. Bilo je prilika da se vidimo, ali uvek se nešto isprečilo. Tako su prolazile godine i sakupilo ih se dvadeset. Sati nisu bili dovoljni da prepričamo dva života. Za to su potrebni dani. Sada kad smo se ponovo našle, znamo da su ti dani pred nama. Poklonila sam drugarici moje knjige. Ona ih je srcem pročitala (u to sam sigurna). Nećete mi verovati, da ona ne piše kada budete pročiteli pesmu. Bila je  inspirisana našim susretom, našom toplom iskrenom pričom, mojim oduševljenjem poslom koji radim, mojom školicom i dečicom. Napisala je pesmu i poklonila je mojim malim đacima, meni i našoj divnoj zelenoj učionici. Njeno ime je Vesna Bećir Lajšić. Ima ime koje budi proleće i najlepši osmeh.

Tu, pored palme, mora i puta

stoji jedna mimoza žuta

Opojne mirise ona širi
iz njenih grana svašta viri.

Slavuji,vrabci,cucke i laste
pevaju pesmu zbog male Vlaste,
a ona suze poče da briše
I uze pesmu odmah da piše.

Drugari mali ma gde bili,
ma kakvi da ste vi ste mi mili
Umesto čase mleka od koze
šaljem vam jednu granu mimoze.

Moliću goluba u kljunu svom
da je donese u vaš dom
Grančicu malu mirisnu žutu
poželeti mu sreću na putu...

Da ne posustane na putu tom
unese radost u svaki dom.
I dok se miris mimoze širi
nek' svako dete radosno zivi.

Upravo odlete jedna lasta
da svija gnezdo kod malog hrasta.
Neka vam srce lagano raste
primite pozdrave od male Vlaste.