Еко камп -Дружење са природом на Повлен планини

          На почетку септембра беше идеја и жеља, а последњих дана септембра жеља се претворила у стварност. Шта је било потребно од идеје до реализације? Добра воља директора школе Зорана Новаковића и родитеља ученика, добар пројекат са сарадљивим и предусретљивим људима из фирме ''Еко рибарство'' и члановима Планинарског еколошког друштва Повлен из Ваљева.
         Кад смо све до детаља разрадили, 24. и 25. септембра организовали смо Еко камп под називом  ''Дружење са природом.'' Најлепше од свега је што су сви ученици били на кампу.
         Ово су била два незаборавна дана у природи. Све што су родитељи требали да ураде је да плате 300 динара за преноћиште у планинарском дому на Повлену. Нас две учитељице (Весна Сировљевић и ја) платиле смо саме преноћиште, никакву надокнаду у виду дневнице нисмо тражиле, а уз помоћ планинара припремале смо деци оброке. Задатак нам није био лак.
        Услов да би деца пошла са нама био је да не носе грицкалице, газиране сокове и било какве сухомеснате производе. Родитељи су припремили искључиво домаћу храну и домаће намирнице.
       Не можете ни замислити чега ту није било:слатко, мед, млеко, џемови, домаћи сокови (маслачак, нана, дрен), разне врсте сланог и слатког пецива, сир, кајмак, поврће и воће из њихових башта и воћњака... СВЕ ЈЕ БИЛО ''САСВИМ ПРИРОДНО.''

За први оброк деце побринули су се родитељи. Доручак је био састављен од разних врста домаћих пецива. Било слатко и укусно јести у природи.

Наш чувар Зара

А после пецива по једна непрскана јабука.

Колону предводи Зара, а на челу колоне планинарка, полицајка и маратонка Вања и Кића наш најмлађи водич.

Огњен Крнетић планинар и радник ''Еко рибарства'' био је одличан водич.

Мали предах на необичном дрвету жалосне врбе.

Извор питке воде.

Мали планинар и маратонац Кића.

Брали смо јагодице.

Упознавали смо лековито биље. Огњен показује деци кантарион и даје упутства за припремаљње чајева.

Беремо мајчину душицу.

Марко је пронашао и камилицу.

Мали еколог и будући биолог Новак.

Поља су препуна каћуна.

Слатке дивље купине.

Хајдучка трава.

Кренуле је освајање планине.

Зара је обилазила колону.

Тежак ранчић, а и стаза. Александра је увек била на зачељу.

Предах уз кифлице и бакин колач.

Добродошлицу су нам пожелеле и краве.

Папрат

И стигосмо до Повленских плоча.

Стаза је уска и стрма, тако да смо по 4 деце водили за руку да виде нестврану лепоту Повленских плоча.

Повленске плоче.

По повратку из шетње -иостезање:

А онда за ручак-пасуљ, домаћи хлеб, сир, мешана салата. Мммм!!!

Тањири су испражњени, а тражена је и репета.

Игре у природи:ластиш, кликери, фудбал без фудбалске лопте. понели смо крпењаче које су деца направила у продуженом боравку.

И да би све било у духу природе, читали смо предивне ''Приче испод старог храста'' учитељице Миланке Берковић.

А онда сок од малине.

Мало слободних активности-глума, рецитовањље, певање.

И на крају дана ЖУРКА!!! Трајала је све до 19.30. Ха, ха! Неки су већ на клупицама почели да спавају.

Ивин воз

Сутрадан новим стазама

Кића већ зна тајне печурака.

Родила се и љубав. Какви поклони за девојчицу-пужева кућица и цветић. па има ли шта слађе?

Поточић

Није нам било тешко да одредимо стране света поред оволико маховине.

Опет предах

Бела рада у септембру

Јеее! Освојили смо Повлен!

А следећег дана-ручак кромпир паприкаш.

Сок од маслачка

И пробали смо да направимо срце, али нисмо успели.

Битно је да смо у срцу понели Повлен.

Хвала свима који су допринели да наш еко камп успе!
А то су: родитељи ученика, директор  школе Зоран Новаковић, Милосав наш возач, Вања, Огњен и Мирослав Крнетић, Томислав Тасић и домаћини из повленског дома Живорад (Балон), Мирко и Мишко (Рамбо).

Наш еко камп у емисији РТВ Војводина ''Питам се, питам се.'' Када отворите везу ми смо у горњем реду други са десне стране.

Репортажа са Повлена