А САД СУ НА РЕДУ ДРУГАЦИ
Обнављали смо род речи.
Т. В. наводи пример:
-Бицикл је мушки род.
Бицикла је женски род.
Бициклица је дечији род.
-Како дише сом?-питам ја.
-Сом дише кроз бркове-одговори Т.В.
Прегледам контролне задатке. Престаје да ми ради оловка.
Питам:-Има ли неко црвену оловку?
Ж. одговара: -Имам ја. Само што пише плаво.
(Какво питање такав и одговор).
На слици је крава. Питање гласи. У коју врсту спада животиња са слике.
-У краве-написа Т.В.
Свет око нас:
Треба допунити реченицу: Природа може бити _____________ и ______________.
Д. Г. је допунио речима: чиста и лепа.
Причамо о главним карактеристикама годишњих доба. Стигосмо до лета.
''Лето је кад су деца радосна.'' Т.В. (То је једина одлика).
*Ученици су радили контролни задатак из Света око нас.
Задатак гласи: Наведи 3 твоје школске обавезе:
-Да учим, доручкујем, певам. Т. В.
*Ко су рођаци?
Рођаци су комшије и њихова деца. Д. Г.
Радили смо број речи.
Питање: Краљ је једнина, како гласи множина?
-Краљица-рече Т.В.
НОВА ВРСТА РЕЧЕНИЦА-ТАЧКАСТА РЕЧЕНИЦА
Разговарамо о реченичним знацима и значењу реченица.
Ја: Ако на крају реченице стоји упитник реченица је...
-Упитна-одговарају у хору.
Ја: Ако на крају стоји узвичник реченица је...
-Узвична одговарају углас.
Ја: Ако на крају стоји тачка реченица је...
-Тачкаста- брзо рече Т.В.
Ученици раде проверу знања из српског језика и треба да допуне реченице.
Наше писмо зове се___________.
Т. В. допуњава: Наше писмо зове се порука.
Ж.Ј. Наше писмо зове се пошта и њу носи поштар.
НЕПРЕВАЗИЂЕНИ ПРВАЦИ
ЖИВА БИЋА
Питање: По чему се разликују жива бића?
По трупу и глави, по ногама и репу. Ж. Ј.
Људи гледају, падају, говоре и дишу, а биљке не. С. М.
Људи говоре, причају, раде, а животиње ходају и лају. Т. Ј.
ТУНИКА ЗБОГ КОЈЕ СЕ ПАДА У НЕСВЕСТ
С. је четврто од петоро деце у породици. Она се сама спрема за школу иако је првак. Дошла сам у школу, а она је устала да ми покаже хаљиницу. Испод су биле лепе хулахопкице, али хаљиница је заправо била туника. Похвалила сам стајлинг, али сам је ипак обазриво питала да ли у ормарићу има хеланке да их ипак обуче, јер је у школи хладно. Док је она тражила резервни део гардеробе, Т. ми је испричала следећу причу:
''Јутрос ми је С. рекла да је трчала до станице. Кад је стигла погледала је шта је обукла. Пошто је схватила да нема хеланке, тако се снажно ударила руком по глави да је пала у несвест.'' Наравно, деца су јој поверовала.
Ја сам је питала како је то изгледало, а она је рекла: ''Па нисам баш пала у несвест, само сам пала.''
СТАНИШТЕ
ЈА:ШТА ЈЕ СТАНИШТЕ?
Ж:То је нешто што има пуно ногу.
УЧИТЕЉИЦА НИЈЕ МИС
У току угледног часа о пролећу, поменула сам цвет нарцис и манифестацију Мис бели нарцис која се догађа на Дивчибарама. Питала сам децу шта значи реч мис. То је било тешко питање. Да би им припомогла, питала сам их да ли сам ја мис.
Одговор је био :-Неее!
-А да ли је наша Ана педагог мис?(Ана је иначе прелепа млада девојка).
-Да-рече Т.
-Објасни ми сад зашто ја нисам мис, а Ана јесте?
-Зато што је педагог лепа.
(Апсолутно је била у праву)
Сунце
Ја:Какво је пролећно време , а какво је летње?
Т: У пролеће долази сунце, а лети је већ дошло.
Како ласте праве гнездо?
На часу свет око нас причамо о пролећу. Питање је од чега ласте праве гнездо. Деца одговарају:од сламки, сена, гранчица...
-Добро. А чиме залепе гранчице и сламке да гнездо буде чврсто?
-Лепком-рече А.
-Супер лепком или туткалом-питам ја једва се уздржавајући да не праснем у смех.
-Туткалом-рече А. Туткало је за дрво.
Породице животиња
Разговарали смо о домаћим животињама. .
Ко чини породицу коња?
М. каже-Тата је коњ, мама крава а дете је ждребе.
Овчија породица је...
-Мама овца, тата ован и син. Ј.
Козија породица?
-Јарац, јарчица и јаре. Ж.
-Ко је мужјак козе?
-Јарцан-одговори М.
Рођендански поклон из канте за смеће
Био ми је рођендан. Ј. је својим рукама направила поклон. То је (према њеним речима) кутија за моје минђуше. Направљена је од картонске ролне од убруса, на коју је са доње стране залепила поклопац од креме за руке, а са горње стране је такође поклопац који може да се отвори. Ролна је обојена воденим бојама. Идеја је оригинална и лепа. Захвалила сам се за поклон и рекла да је леп. Ј. не може без додатног коментара. ''Ја све што нађем у канти за смеће искористим да нешто направим.'' (Ха, ха)
Кад ће Жика престати да буде наставник?
В. се плаши наставника физичког васпитања. Долазим ујутро у школу, а он ме пита:
-Је л' Жика Обућина предаје физичко?
Одговарам: -Каже се наставник Жика Обућина.
-Добро. Када ће престати да буде наставник?- упита В.
Лепе девојчице
Трећи дан у школи
Првак М. држи за руку другарицу Т. и пита ме:
''Учитељице, јесмо ми теби лепе?''
Одговарам: ''Лепе сте као лутке.''
М:''Па што не кажеш?''
Крив је Ђорђе
В. ме обично чека испред школе и чим паркирам отвара ми врата од кола и прича своје доживљаје.
Рече:
- Хоћете грдити Ђорђа из 2. разреда?
-Зашто?-упитах ја.
-Јуче у аутобусу ме је ударио у стомак.
-Шта си ти њему урадио.
-Ништа. Хтео сам да га ошамарим али нисам успео. Он је мене ударио у стомак.
(Ђорђе је стварно заслужио грдњу што није дозволио да га ошамари).
Оживећу сунце
Учили су прваци из Света око нас живу и неживу природу. Дошло је време да се утврди градиво. Ж. је одговарао на питање шта припада неживој природи. Збунио се код сунца. Час је говорио да сунце припада живој, час неживој природи. Учитељица је рекла да се определи, да ли припада живој или неживој природи. Он је на брзину одговорио:''Како ти кажеш. Ако кажеш да је сунце живо, ја ћу му одмах нацртати очи и уста.''
Тежак је посао директора...
Из света око нас прваци уче занимања људи у школи. Стигосмо до директора. На моје питање шта ади директор Т. одговара као из топа: ''Казни децу кад нису добра и грди, грди, сваки да грди.''
А који је посао педагога? Т. исто дговара: ''И педагог грди децу.''
Промуклост
Због тога што су учитељи познати као неко ко не ради много и претежно у току године одмара на вишемесечним распустима, ја имам ларингитис. Не знам како сам га задобила. Вероватно од нерада. Али, није то сад поента приче. Објашњавам првацима математичке задатке, показујем, скакућем око њихових клупа, причам, објашњавам, причам, објашњавам... накашљавам се и све у круг. Каже Ј.:
-Учитељице, ти си промукла?
-Јесам Ј.
-Тако је и мој кер промук'о и није мог'о да лаје.
( Да ми је ово рекао неки старији ђак замислила бих се, али пошто је изрекао првак, првих дана у школи, слатко сам се насмејала. Међутим, кад причам ово људима, неко се смеје, неко се мршти. Ја видим само спонтаност у овој причи, а никакву неумесност.
Па дете се понадало да ће и учитељица престати да лаје, али учитељица је неуништива. Ха, ха!)
Немогући прваци
Ученица 5.разреда А.С. улази у своју стару учионицу у којој су сада прваци.
Каже: 'Што сте лепи прваци!''
Првак Ј. одговара: ''Лепи смо, само смо мало немогући.''
Невредни прасићи
Читала сам првацима ''Три прасета'' па смо мало разговарали о бајци. Закључили су да је једно прасе вредно.
-Каква су остала два прасета?-питала сам их.
-Невредна- одговори Ј.
Разговор у тишини
Прваци су много бучни. Стално их опомињем због тог. На часу ликовног кулминирало је. Искритиковала сам их и рекла да им нико не брани да причају међу собом, али не требе да галаме.
А. закључи:-Значи можемо да причамо у тишини.
Читај учитељице између редова
Петаци свакодневно долазе да ме посете. Сада су слободнији да ми приђу и да ме пољубе. Прваци свакодневно гледају ''зла очима.'' М. више није могла да издржи па рече:
-Учитељице, ми те много волимо као и ова друга деца.
Рад људи у школи
На часу Свет око нас разговарамо о запосленима у школи и шта ко од њих ради.
-Шта ради директор? питам ја.
-Казни децу кад нису добра и грди-одговори Т.
-А шта ради педагог?
-Исто грди децу-рече Т.
Ми прваци само мумламо
Били смо у Бранковини и посетили спомен комплекс породице Ненадовић и Десанке Максимовић. На гробу чувене песникиње кустос је испричала веома лепу и једноставну причу о Десанки како би овај узраст деце разумео. на крају је рекла да сви заједно испричају песму ''Хвалисави зечеви.'' Деца су говорила углас и када је завршено кустос их је похвалила како лепо знају стихове и лепо рецитују. Т. је на то рекла:
-Ми прваци не знамо песму, ми смо само мумлали.
Ударац у главу
Прваци су требали да науче песмицу напамет. Т. је очигледно заборавила. Чим сам ушла у учионицу кренула је са причом.
-Учитељицееее!
-Молим Т.
-Мене је јуче један седмак ударио у главу и ја цело поподне нисам могла да запамтим песмицу.
Обнављали смо род речи.
Т. В. наводи пример:
-Бицикл је мушки род.
Бицикла је женски род.
Бициклица је дечији род.
-Како дише сом?-питам ја.
-Сом дише кроз бркове-одговори Т.В.
Прегледам контролне задатке. Престаје да ми ради оловка.
Питам:-Има ли неко црвену оловку?
Ж. одговара: -Имам ја. Само што пише плаво.
(Какво питање такав и одговор).
На слици је крава. Питање гласи. У коју врсту спада животиња са слике.
-У краве-написа Т.В.
Свет око нас:
Треба допунити реченицу: Природа може бити _____________ и ______________.
Д. Г. је допунио речима: чиста и лепа.
Причамо о главним карактеристикама годишњих доба. Стигосмо до лета.
''Лето је кад су деца радосна.'' Т.В. (То је једина одлика).
*Ученици су радили контролни задатак из Света око нас.
Задатак гласи: Наведи 3 твоје школске обавезе:
-Да учим, доручкујем, певам. Т. В.
*Ко су рођаци?
Рођаци су комшије и њихова деца. Д. Г.
Радили смо број речи.
Питање: Краљ је једнина, како гласи множина?
-Краљица-рече Т.В.
НОВА ВРСТА РЕЧЕНИЦА-ТАЧКАСТА РЕЧЕНИЦА
Разговарамо о реченичним знацима и значењу реченица.
Ја: Ако на крају реченице стоји упитник реченица је...
-Упитна-одговарају у хору.
Ја: Ако на крају стоји узвичник реченица је...
-Узвична одговарају углас.
Ја: Ако на крају стоји тачка реченица је...
-Тачкаста- брзо рече Т.В.
Ученици раде проверу знања из српског језика и треба да допуне реченице.
Наше писмо зове се___________.
Т. В. допуњава: Наше писмо зове се порука.
Ж.Ј. Наше писмо зове се пошта и њу носи поштар.
НЕПРЕВАЗИЂЕНИ ПРВАЦИ
ЖИВА БИЋА
Питање: По чему се разликују жива бића?
По трупу и глави, по ногама и репу. Ж. Ј.
Људи гледају, падају, говоре и дишу, а биљке не. С. М.
Људи говоре, причају, раде, а животиње ходају и лају. Т. Ј.
ТУНИКА ЗБОГ КОЈЕ СЕ ПАДА У НЕСВЕСТ
С. је четврто од петоро деце у породици. Она се сама спрема за школу иако је првак. Дошла сам у школу, а она је устала да ми покаже хаљиницу. Испод су биле лепе хулахопкице, али хаљиница је заправо била туника. Похвалила сам стајлинг, али сам је ипак обазриво питала да ли у ормарићу има хеланке да их ипак обуче, јер је у школи хладно. Док је она тражила резервни део гардеробе, Т. ми је испричала следећу причу:
''Јутрос ми је С. рекла да је трчала до станице. Кад је стигла погледала је шта је обукла. Пошто је схватила да нема хеланке, тако се снажно ударила руком по глави да је пала у несвест.'' Наравно, деца су јој поверовала.
Ја сам је питала како је то изгледало, а она је рекла: ''Па нисам баш пала у несвест, само сам пала.''
СТАНИШТЕ
ЈА:ШТА ЈЕ СТАНИШТЕ?
Ж:То је нешто што има пуно ногу.
УЧИТЕЉИЦА НИЈЕ МИС
У току угледног часа о пролећу, поменула сам цвет нарцис и манифестацију Мис бели нарцис која се догађа на Дивчибарама. Питала сам децу шта значи реч мис. То је било тешко питање. Да би им припомогла, питала сам их да ли сам ја мис.
Одговор је био :-Неее!
-А да ли је наша Ана педагог мис?(Ана је иначе прелепа млада девојка).
-Да-рече Т.
-Објасни ми сад зашто ја нисам мис, а Ана јесте?
-Зато што је педагог лепа.
(Апсолутно је била у праву)
Сунце
Ја:Какво је пролећно време , а какво је летње?
Т: У пролеће долази сунце, а лети је већ дошло.
Како ласте праве гнездо?
На часу свет око нас причамо о пролећу. Питање је од чега ласте праве гнездо. Деца одговарају:од сламки, сена, гранчица...
-Добро. А чиме залепе гранчице и сламке да гнездо буде чврсто?
-Лепком-рече А.
-Супер лепком или туткалом-питам ја једва се уздржавајући да не праснем у смех.
-Туткалом-рече А. Туткало је за дрво.
Породице животиња
Разговарали смо о домаћим животињама. .
Ко чини породицу коња?
М. каже-Тата је коњ, мама крава а дете је ждребе.
Овчија породица је...
-Мама овца, тата ован и син. Ј.
Козија породица?
-Јарац, јарчица и јаре. Ж.
-Ко је мужјак козе?
-Јарцан-одговори М.
Рођендански поклон из канте за смеће
Био ми је рођендан. Ј. је својим рукама направила поклон. То је (према њеним речима) кутија за моје минђуше. Направљена је од картонске ролне од убруса, на коју је са доње стране залепила поклопац од креме за руке, а са горње стране је такође поклопац који може да се отвори. Ролна је обојена воденим бојама. Идеја је оригинална и лепа. Захвалила сам се за поклон и рекла да је леп. Ј. не може без додатног коментара. ''Ја све што нађем у канти за смеће искористим да нешто направим.'' (Ха, ха)
Кад ће Жика престати да буде наставник?
В. се плаши наставника физичког васпитања. Долазим ујутро у школу, а он ме пита:
-Је л' Жика Обућина предаје физичко?
Одговарам: -Каже се наставник Жика Обућина.
-Добро. Када ће престати да буде наставник?- упита В.
Лепе девојчице
Трећи дан у школи
Првак М. држи за руку другарицу Т. и пита ме:
''Учитељице, јесмо ми теби лепе?''
Одговарам: ''Лепе сте као лутке.''
М:''Па што не кажеш?''
Крив је Ђорђе
В. ме обично чека испред школе и чим паркирам отвара ми врата од кола и прича своје доживљаје.
Рече:
- Хоћете грдити Ђорђа из 2. разреда?
-Зашто?-упитах ја.
-Јуче у аутобусу ме је ударио у стомак.
-Шта си ти њему урадио.
-Ништа. Хтео сам да га ошамарим али нисам успео. Он је мене ударио у стомак.
(Ђорђе је стварно заслужио грдњу што није дозволио да га ошамари).
Оживећу сунце
Учили су прваци из Света око нас живу и неживу природу. Дошло је време да се утврди градиво. Ж. је одговарао на питање шта припада неживој природи. Збунио се код сунца. Час је говорио да сунце припада живој, час неживој природи. Учитељица је рекла да се определи, да ли припада живој или неживој природи. Он је на брзину одговорио:''Како ти кажеш. Ако кажеш да је сунце живо, ја ћу му одмах нацртати очи и уста.''
Тежак је посао директора...
Из света око нас прваци уче занимања људи у школи. Стигосмо до директора. На моје питање шта ади директор Т. одговара као из топа: ''Казни децу кад нису добра и грди, грди, сваки да грди.''
А који је посао педагога? Т. исто дговара: ''И педагог грди децу.''
Промуклост
Због тога што су учитељи познати као неко ко не ради много и претежно у току године одмара на вишемесечним распустима, ја имам ларингитис. Не знам како сам га задобила. Вероватно од нерада. Али, није то сад поента приче. Објашњавам првацима математичке задатке, показујем, скакућем око њихових клупа, причам, објашњавам, причам, објашњавам... накашљавам се и све у круг. Каже Ј.:
-Учитељице, ти си промукла?
-Јесам Ј.
-Тако је и мој кер промук'о и није мог'о да лаје.
( Да ми је ово рекао неки старији ђак замислила бих се, али пошто је изрекао првак, првих дана у школи, слатко сам се насмејала. Међутим, кад причам ово људима, неко се смеје, неко се мршти. Ја видим само спонтаност у овој причи, а никакву неумесност.
Па дете се понадало да ће и учитељица престати да лаје, али учитељица је неуништива. Ха, ха!)
Немогући прваци
Ученица 5.разреда А.С. улази у своју стару учионицу у којој су сада прваци.
Каже: 'Што сте лепи прваци!''
Првак Ј. одговара: ''Лепи смо, само смо мало немогући.''
Невредни прасићи
Читала сам првацима ''Три прасета'' па смо мало разговарали о бајци. Закључили су да је једно прасе вредно.
-Каква су остала два прасета?-питала сам их.
-Невредна- одговори Ј.
Разговор у тишини
Прваци су много бучни. Стално их опомињем због тог. На часу ликовног кулминирало је. Искритиковала сам их и рекла да им нико не брани да причају међу собом, али не требе да галаме.
А. закључи:-Значи можемо да причамо у тишини.
Читај учитељице између редова
Петаци свакодневно долазе да ме посете. Сада су слободнији да ми приђу и да ме пољубе. Прваци свакодневно гледају ''зла очима.'' М. више није могла да издржи па рече:
-Учитељице, ми те много волимо као и ова друга деца.
Рад људи у школи
На часу Свет око нас разговарамо о запосленима у школи и шта ко од њих ради.
-Шта ради директор? питам ја.
-Казни децу кад нису добра и грди-одговори Т.
-А шта ради педагог?
-Исто грди децу-рече Т.
Ми прваци само мумламо
Били смо у Бранковини и посетили спомен комплекс породице Ненадовић и Десанке Максимовић. На гробу чувене песникиње кустос је испричала веома лепу и једноставну причу о Десанки како би овај узраст деце разумео. на крају је рекла да сви заједно испричају песму ''Хвалисави зечеви.'' Деца су говорила углас и када је завршено кустос их је похвалила како лепо знају стихове и лепо рецитују. Т. је на то рекла:
-Ми прваци не знамо песму, ми смо само мумлали.
Ударац у главу
Прваци су требали да науче песмицу напамет. Т. је очигледно заборавила. Чим сам ушла у учионицу кренула је са причом.
-Учитељицееее!
-Молим Т.
-Мене је јуче један седмак ударио у главу и ја цело поподне нисам могла да запамтим песмицу.
Нема коментара:
Постави коментар