Мојој учитељици-Ива Госпавић

Први пут у клупу, кад сам села сама,
уплашена, тужна, ознојена сва,
њен умилни поглед, паде ми на чело,
намрштено, влажно и потпуно врело.

Тај први сусрет памтим и сад,
много сам се уплашила тад,
а њена рука у мојој коси
донела ми храброст и сад је доноси.

И данас сам срећна, што је она ту.
Некада је сретнем  у дубоком сну.
Без учитељице не знам каква бих била
и да ли бих страх још увек крила.

Сад сам четвртак смео
и нешто искрено бих рећи хтела:
Учитељица одмах до маме стоји
и наше успехе задовољно броји.

Поред тога што лепо пише, Ива лепо и рецитује. Ова фотографија је са такмичења рецитатора 2014. године када је успешно представила нашу школу.