Неки трговац послао је свој сина да код
најмудријег од свих људи научи Тајну среће. Младић је пуних четрдесет дана
ходао кроз пустињу све док није стигао до једног лепог замка на врху планине. Ту
је живео Мудрац којег је младић тражио.
Уместо да наиђе на светог човека, наш јунак је
међутим, ушао у једну салу која је врвела од људи:трговци су улазили и
излазили, неки људи разговарали су у угловима, један мали оркестар свирао је
пријатне мелодије, а ту је била и трпеза пуна најукуснијих јела. Мудрац је
разговарао са свима и младић је морао да сачека два сата да би дошао ред на
њега.
Мудрац је пажљиво саслушао разлоге младићеве
посете, али му рече да у овом моменту нема времена да му објасни тајну среће.
Препоручио му је да се прошета по његовој палати и да се врати за два сата.
-У међувремену бих те нешто замолио,-рече Мудрац
пружајући младићу кашичицу за чај у коју је капнуо две капи уља.-Док будеш
ходао носићеш ову кашичицу и настојаћеш да се уље не проспе.
Младић је почео да се пење и
силази степеницама палете стално мотрећи на кашичицу. После два сата вратио се
пред Мудраца.
-Дакле,-упита
мудрац-еси ли видео моју палату?
Младић
је посрамљен признао да ништа није видео. Његова једина брига била је да не
проспе оне две капи уља.
-Онда
се врати и упознај чудеса мог света. Не можеш имати поверења у човека уколико
не упознаш његов дом.
Сада све смиренији младић узе
кашичицу уља и поново крену у шетњу палатом, овог пута обраћајући више пажње на
све детаље.-----------------------------------------------------
Вративши
се код Мудраца потанко исприча шта је све видео.
-Али,
где су оне две капи уља које сам ти поверио?-упита Мудрац.
Погледавши
у кашичицу младић примети да их је просуо.
-Ето,
то је једини савет који могу да ти дам,-рече Мудрац. Тајна среће се састоји у
том да поисматраш сва чуда овог света, али да никад не заборавиш на оне две
капи уља у кашичици.
(Пастир
воли да путује, али никад не заборавља своје стадо.)
Алхемичар-Пауло
Коељо
Нема коментара:
Постави коментар