Еко конкурс Прича новогодишње јелке

Еко школа ''Драгољупче,'' (ОШ''Драгољуб Илић''  из Драчића) другу годину за редом организује Еко Нову годину. Тој свечаности присуствују сви ученици, родитељи и радници школе. Додељене су награде на  литерарном конкурсу под називом  ''Прича новогодишње јелке.''

Циљ ове активности је да ученици схвате колика се штета наноси природи сечом јела за Нову годину и да заштитимо јеле.

На конкурсу је награђено 5 радова. 

Два у категорији прозе и три у категорији поезије.

Слика је преузета са сајта lenagold.ru

Награду за најлепши прозни рад добила је ученица 6. разреда Анђелија Жарковић.

ПРИЧА НОВОГОДИШЊЕ ЈЕЛКЕ

''Преко брда преко брега, и дебелог снега,

јуре неке чудне санке, сребрне и танке, '' допире глас из даљине.

''Деда Мразе,'' повиках,  '' хеј, Деда Мразе, овде сам!''

Сребрне санке, окићене прапорцима зауставише се крај мене. Из њих изађе погурен, седи декица. Поглади своју браду, подиже поглед ка мени и упита:

''Јеси ли ме ти звала?''

''Јесам,'' одговорих.

''Баш чудно. Шта ће теби Деда Мраз? Мислио сам да јеле имају баш све што им треба. Али, како хоћеш. Сада сам овде и можеш да кажеш своју жељу.''

''Желим да живим,'' одговорих без размишљања.

''Не разумем, '' одговори декица '' Па зар ти већ не живиш?''

Реших, да му све испричам. Декица седе поред мене и ја започех причу.

Причала сам му о свом рођењу, о животу у планини, о поветарцу који ми милује гране, срнама које леже у мом хладу, чобанину који ме са дивљењем посматра. Причала сам му о лепоти која ме окружује...

''Све је тако чаробно. Све, осим новогодишњих празника.''

Деда Мраз подиже поглед:

'' Новогодишњи празници су чаробни. Сви се радују Новој години.''

''Да. Сви осим мог рода и мене. Људи тада мисле сам,о на себе и своја задовољства. Шумом одјекују звуци секире. Сваке године гледам како моје другарице страдају. Чекам и стрпим, када ће доћи ред на мене. Увек помислим да је овог пута дошао ред на мене и мој крај. Зашто?Зашто је људима важан тај један дан у години? Зашто треба да будем накинђурена и да ми се сви диве, а затим одбачена? Коме таква користим? Зар то није сулудо?''

Низ моје густе зелене  гране потекоше сузе.

''Моја једина жеља је да живим, да дишем, да људима стварам кисеоник без којег не могу да живе. Желим да уживају у шетњи испод мојих грана. Да ли је то много?'' тужно изустих.

Деда Мраз је седео и ћутао. Одједном нагло скочи у санке:

''Знам шта ћу да урадим! Не брини!''

Остадох збуњена. Зашто оде без поздрава? Није чак ни покушао да ме утеши.

Дуго сам размишљала о овом случајном сусрету. Заспах тек пред зору. Пробудио ме гласни фијук ветра. Отворила сам снене очи и угледала папирић уплетен у моје гране. Пажљиво сам га исправила и почела да читам:

''Драга децо,

Знам да је време да вам испуњавам жеље. Извињавам се! Ове године сам мало закаснио. Молим вас, имајте разумевања за овог старог деку. Ево, ускоро почињем са поделом пакетића. Пре тога вас молим да ми нешто обећате. Не тражим много. Обећајте ми да никада нећете посећи ни једну јелку и да ћете дати све од себе да свака наредна година буде и њихов празник. Само тако могу да вам поделим поклоне. Мислим да ми то дугујете. Ви имате милионе жеља и ја сваком удовољим, а ја само једну.

Воли вас ваш Деда Мраз.''

Папирић је и даље био у мојим рукама. Зурила сам у њега непомично. Разна осећања су преплавила моју душу:радост, усхићење, захвалност...

Онда сам зачула добро прапорце и познату песму:

''Преко брда преко брега, и дебелог снега,

јуре неке чудне санке, сребрне и танке. ''

Деца су испунила Деда Мразову жељу. Низ лице ми потекоше сузе захвалности.

Слика је преузета са сајта lenagold.ru

Награду за рад са најбољом еколошком поруком освојио је Александар Малетић ученик 4. разреда.

ПРИЧА ЈЕДНЕ НОВОГОДИШЊЕ ЈЕЛКЕ

Једног дана, пред наш омиљени празник Нову годину, решио сам да одем у оближњи шумарак да потражим јелку. Брегови су били прекривени првим снегом који се пресијавао на јутарњем сунцу. Гране високих лепотица јела биле су прекривене снегом. Уживао сам док сам их гледао. У даљини сам угледао малу, лепу јелу. Изгледала је тужно.

Пришао сам јој и упитао је зашто тугује. Онда је јела отпочела своју причу:

''Сваке године пред Нову годину нашу шуму посети много људи. Долазе ту у потрагу за новогодишњом јелком. Гледала сам како секу и односе моју маму и старије сестре. Ја сам најмлађа у породици. Нисам нарасла до праве висине, па ме до сада људи нису посекли. Ове године стрепим... Стрепим да више нећу чути фијук ветра кроз гране и да нећу блистати на снегу. А зашто људи то раде? Само зато, да би за Нову годину украсили свој дом, да би на јелку окачили куглице и лампице. Као да не постоји други начин. Раде то само зато што су себични. Због пар дана славља страдају читаве шуме.''

Када сам чуо ову причу и сам сам се растужио. До сада нисам размишљао тако. И ја сам се дивио окићеној новогодишњој јелки која краси нашу кућу. Обећао сам јели да ћу јој помоћи.

Кад сам стигао кући, тата ме је питао да ли сам пронашао праву јелку да понесе секиру и да одемо заједно у шуму. Одмахнуо сам одрично главом и протрчао поред њега. Очи су ми биле напуњене сузама. Пронашао сам украсе и рекао тати да од ове године нећемо китити јелку у кући. Китићемо у шуми. Тата је пошао са мном. Вадили смо из кутије украс по украс и окитили јелку. Постала је још блиставија и раскошнија. Знао сам да сам урадио праву ствар. Уместо да краси мој, јела краси свој дом, своју шуму. Остале јеле су се дивиле њеној лепоти и биле су срећне што су преживеле Нову годину.

Ја сам био срећан више него икад. Ово ће бити моја јела. Нећу јој дозволити да буде тужна и усамљена. Правићу јој друштво у шуми и гледаћу како расте. Сваке  године китићу је новим украсима.

Слика је преузета са сајта lenagold.ru 

У категорији поезије прво место освојила је Александра Николић ученица 4. разреда.

ПРИЧАЛА МИ НОВОГОДИШЊА ЈЕЛКА

Моја јелка трепери у тами

и свако вече ми осмех измами,

гледам те њене светлуцаве гране

и свашта причамо кад смо саме.

Причале смо једно вече,

и она ми тихо рече,

да је срећна само пар дана

када јој украси висе са грана.

Празнични дани брзо прођу,

а они тужни још брже дођу,

јер деца украсе скину

и за јелку више не брину.

Зато ће моја јелка срећна бити

украсе јој нећу скинути,

живеће испред куће годину целу

и сваки дан проводићемо у весељу.

                                          Слика је преузета са сајта lenagold.ru

Друго место је освојио ученик 4. разреда Живко Јездић.

ОСТВАРЕНИ СНОВИ

Испричао сам јутрос мами,

шта сам сањао у ноћној тами.

У снове ми је јелка дошла,

раскошна к'о пролећна крошња.

Плакала је и тихо ми рекла

како је горка судбина чека,

да после ове новогодишње среће

она одлази право у смеће.

Ово ми је у поверењу рекла

и пре зоре негде утекла.

Испричао сам јутрос мами

да ћемо јелку направити сами.

Узели смо папира и флаша

и заблистала је еко јелка наша.

А другарица јела дође ми у сан

да ми улепша празнични дан,

захвалила ми је за живот нови

остварили су се  њени снови.

Слика је преузета са сајта lenagold.ru

Треће место освојила је ученица 3. разреда Николина Станковић.

ЈЕЛКИЦА

Пред кућом стоји јелка,

коју је посадио дека.

Украшена је и лепа,

сија као планета.

Поклончићи испод ње стоје,

красе је разне боје,

пахуљице снежне

милују је нежно.

Ову јелкицу нико посећи неће,

зато што има много среће,

да расте у дворишту мом

које је и њен дом.

ЧЕСТИТАМО НАГРАЂЕНИМ УЧЕНИЦИМА!