Школско звонце зна све језике света, али увек говори једно те исто:
-Зврррр, цин, цин, почиње час! Изволите у учионицу! Ђаци онда крену у
учионицу, уђу и седну у своје клупе.
-Зврррр, цин, цин, тишина, долази учитељ! Почиње час!-јави се
звонцеопет.
Ђаци ућуте. А кад у учитељ уђе у учионицу, устану да га поздраве.
Учитељ онда каже:
-Седите, децо!
Деца лепо седну и час почиње. Мало прича учитељ, мало причају ђаци и
опет се чује:
-Зврррр, цин, цин, цин, час је готов! Изволите на одмор, молим. Позваћу
вас после одмора, на следећи час-објави звонце на крају часа.
И, ето, то је све што једно школско звонце зна да каже.
-Али,,,,,, извини драго звонце, шта је то разред?-упиташе ђаци прваци
који су први пут дошли у школу.
Звррц-загрцну се звонце, а пошто није било време ни за почетак ни за
крај часа, више се није огласило.
-Ми ћемо вам показати,-понудише се првацима ђаци из другог, трећег и
четвртог разреда. Они су првацима лепо објаснили да је школа ђацима дрзга кућа, да и у њој постоје кухиње, ходници,
чесма, затим да има много соба у којима ђаци седе у клупама и да су то учионице,
да се у учионицама учи...
-Ми ћемо са вама у вашу учионицу!-загаламише прваци.
-Па, не може то тако! Најпре се иде у први разред где се уче слова,
бројеви, певају се песмице и причају причице. Ми смо већ били у првом разреду и
знамо сами да читамо, пишемо и да рачунамо...Ето, сад ће доћи ваш учитељ и
повешће вас у вашу учионицу.
Тако су старији другови говорили првачићима све док школско звонце није
објавило:
-Зврррр, цин, цин! Изволите у учионицу молим!
Душица Лукић
Нема коментара:
Постави коментар