петак, 2. август 2013.

Педагошко-психолошки аспекти примене луткарства у настави

                                    Осврт на књигу ''Лутка из ђачког кутка'' 
 Од првог контакта са учитељицом Луцијом Тасић, било ми је јасно да се ради о особи спремној да на сваки начин превазиђе ''замке'' старих натруха у васпитању и образовању, а које се пре свега односе на психозу школског успеха и климе притиска на децу. Она је на време схватила да је неопходан радикалан приступ корак у циљу очувања менталног здравља децде и усвајања знања на начин који мопже бити задовољство и ученицима и наставницима.
                Управо из тог разлога, учитељица Луција се окренула игри (у овом случају лутки и представи), као ефикасном средству у образовном погледу, јер они садржаји који су усвојени кроз игру памте се дуже, поготово ако је сам ученик актерпредставе и ако има активну улогу, што је у овом случају уочљиво. Не смемо заборавити на васпитне ефекте игре, у овом случају луткарске представе којом ова књига обилује.
                Свака од прича има своју моралну и васпитну поуку, прилагођену узрасту коме је намењена, тј. Ученицима од I-IV разреда.
То је узраст када су ученици пријемчиви за ново и кад се могу идентификовати са личностима из представа у циљу очовечења и изграђивања позитивних моралних особина.
Кроз сценску игру, деца се ослобађају страха, јасно се усмеравају према ликовима, предметима, појавама, разграничавајући шта је добро, а шта не, шта треба чинити, а шта не. Данас је то посебнозначајно, јер период у коме бивствујемо не даје довољно времена у васпитном раду родитељима који су у ''трци'' за обезбеђивањем основних егзистенцијалних потреба. Деца су буквално ''притиснута'' садржајима мас – медија, где те линије нису јасно повучене, и где се у обиљу шунда тешко сналазе.
Играјући улоге других, играју и своје ослобађајући се при том ''емоционалне заробљености'', страха од новог, непознатог, а при томе ослобађају своје интелектуалне потенцијале дајући свој доживљај сваког лика.
                Многе од наведених луткарских представа игране су у више глумачких екипа, где су учествовали и други учитељи наше школе, наставници музичке и ликовне културе. Било је и више поставки ученика из различитих одељења и сарадње између ученика различитих узраста. Учитељица Луција као организатор свега овога, била је посебно осетљива при избору глумаца за поједине улоге. Увек је имала у виду психолошке профиле ученика и ефекте које ће улога постићи код ученика. Тако су они са недовољним поуздањем- плашљивци, играли храбре ликове, они којим аје била потребна васпитна поука стављани су у ситуацију да је на прави начин и добију. Посебно је интересантан утицај на социјалну климу групе ученика који су учествовали у извођењу предтаве. Појединци који су имали проблема са запамћивањем улога чак од I разреда и тренутка када треба да почну да глуме били су стимулисани од целе групе која је знала текст улога и правовремени наступ. Ученици мотивишу једни друге и свесрдно помажу.
                Оно што је посебна вредност ове књиге је то што је ученицима приближен  на најбољи могући начин, један вид уметности који им је близак и који им помаже да свет око себе сагледају на један другачији начин.
                А мишљења ученика о луткарским предтавама су следећа:
-Представе више волим од часова физичког. -Марија Ј.
- Када глумим осећам се срећно и радосно.-Милица Ј.
-На тим часовима ми се забављамо и зато су ми они најлепши. -Вук М.
- Волим представе зато што у њима глумим. Осећам се ''стварно'' као да сам ја један од њих.- Јован П.
-Када глумим нешто, осећам се дивно. - Живко Ј.
- Било ми је жао кад је миш плакао. Не треба слабије дирати.-Драган М.
- Свиђају ми се представе јер је голуб спасао пчелу иако је мислио да га она не може спасти. Марко Д.
- Радим занимљиве ствари. Радим на часу. – Милош Ј.
-Волим представе зато што глумим са луткам.- Павле Ј.
-Волим луткарске предтаве зато што глумим са мојим друговима. Тада се осећам срећно и задовољно, а надам се и моји другови. -Снежана С.
- Дивно се осећам кад глумим. Морам да причам гласно и да пазим да се лутке лепо крећу. - Светлана М.
- Када глумим поносан сам на себе и своје другове. Матија Т.
                Деца су ипак најмеродавнија и најбољи критичари.
                                                                                         Мира Михаиловић Стијеповић
                                                                           Професор педагогије и психологије


Нема коментара: