Читајући
одломак из књиге ''Мали принц'' који се зове ''Мали принц и лисица,'' почео сам
да сањарим како би то лепо било да сам ја мали принц. Нека деца баш имају
среће.
Кад
бих био мали принц рекао бих својим војницима да направе веће школе. Наредио
бих да школе буду уредне и опремљеније. Највише на свету свако воли децу. Ја
бих свој деци у краљевини дао да сваки дан бесплатно једу чоколаде и бомбоне.
Направио бих у сваком селу спортске терене, тако да би деца из села могла да
тренирају фудбал, тенис, одбојку и све остале спортове које воле. Обавезно би
свако село имало и базен у којем би се деца која не иду на море купала и
уживала цело лето. Одједном сам заспао и уснио диван сан. Ја сам заиста мали
принц. Зовем се Живко од Ковачица. Живим у великом замку и сви ме слушају.
Имам пуно слугу. Најомиљенији међу
њима је Јован. Звао сам га да спреми ручак за мене. Сутра имам важну посету, па и
јеловник мора бити бољи. Долази мој
стриц- краљ Милутин. Желим да га лепо угостим, да му се допадне мој дворац.
Стрицу се највише допало јело и отишао је да обиђе двор. Мој стриц није имао
замерки. Рекао је да је све добро. Стриц се вратио у своје краљевство са обећањем
да ће поново доћи. Имао сам пуно жеља. Желео сам да сви људи у краљевству живе
боље. Почео сам да градим болнице, да би људи имали где да се лече. Правио сам
путеве, хотеле. И уморио сам се од свега тога. Рекао мом другу Павлу да наследи моје
краљевство. Павле је радо прихватио, не слутећи шта га чека.
Али опет, благо принчевима јер могу да
наређују и раде шта хоће.
Живко Ј. 3. разред
Нема коментара:
Постави коментар