среда, 2. октобар 2013.

Прича о дечаку и месецу



ОПШТИ ПОДАЦИ
Школа:
Драгољуб Илић Драчић
Разред:
4.
Датум:
9. мај 2011.
Учитељица:
Луција Тасић
                                                 
СТРУЧНИ  ПОДАЦИ
Предмет:
Српски језик
Наставна јединица:
Прича о дечаку и Месецу-Бранко В. Радичевић
Тип часа:
Обрада
Циљ часа:

Оспособљавање  ученике за доживљавање, разумевањe и  свестрано тумачење књижевног текста.  

Задаци часа:

Образовни:
Развијање аналитичности и потупности у
 раду. Схватање значаја учења, знања и образовања.
Функционални:
-Развијање способности за доживљавање т
екста кроз активно учешће деце на часу;
-Развијање осећаја за лепоту уметничког казивања;
- Развијање сарадње међу ученицима и 
тимског рада;
- Ослобађање деце од треме при јавним наступима;
Васпитни:
-Развијање љубави према писаној речи
(према књизи и знању);
-Васпитавање позитивних црта личности – учењем људи много постижу;
-Развијање естетских осећања;
-Развијање луткарске културе ученика;
Наставне методе:
Текстуална, метода разговора, кооперативна, радионичарска,  метода усменог излагања, 
метода сценског извођења
Облици наставног рада:
Групни ( у пару ), индивидуални, фронтални
рад
Наставна средства:
Укрштеница (хамер, маркер, молерска трака), Текст- Читанка за 4.разред, наставни листићи 
за групни рад тј.  рад у пару, цедуље за избор група (парова), ознаке за парове постављене 
на клупама, наставни листићи за индивидуални рад, параван за луткарску представу, лутке ( гињол и на штапу), сценарио за представу из књиге Лутка из ђачког кутка, аудио CD
Корелација:
Музичка култура, ликовна култура, слободне активности
Специјални облик наставе:
Активно учење,
Примена луткарства у редовној настави
МЕТОДИЧКА СТРУКТУРА ЧАСА СА ОРИЈЕНТАЦИОНОМ ВРЕМЕНСКОМ АРТИКУЛАЦИЈОМ И ГЛАВНИМ КОРАЦИМА
За обраду овог књижевног дела предвиђена су два школска часа, тако да час траје 90 минута.
1. КОРАК
Интелектуално-емоционална припрема и 
најава наставне јединице. Истицање циља 
часа. (5-6 мин.)

2. КОРАК
Изражајно читање текста од стрaне учитеља и  емоционална пауза ( 6-7 мин.)
3. КОРАК
Кратак дожививљај текста (утисак о тексту) 
(2-3 мин.)
4. КОРАК
Подела ученика у парове и задавање задатака и инструкција за рад (3 мин)
5. КОРАК
Рад у паровима (25 мин)
6. КОРАК
Извештавање парова о раду и коментар о успешности парова. ( 15 мин)
7. КОРАК
Подела листића за ндивидуални рад у циљу добијања повратне информације о савладаности градива (5 -6 мин)
8.  КОРАК
Повратна информација о савладаности текста (5 мин)
9.  КОРАК
Извођење луткарске представе ‘’Прича о дечаку и Месецу’’ (7 мин)
10. КОРАК
Утисци о представи, кратак резиме, утисци деце о часу, коментар учитеља.
11. КОРАК
Задавање домаћњг задатка

Ток часа

Главни кораци:
Садржај рада:
1. Интелектуално-емоционална припрема и  најава наставне јединице:

Слушање песме ‘’Док месец сја’’
Кратак разговор о песми
Откривање наслова наставне јединице кроз решавање  укрштенице.
‘’Читање ствар је права,
радост за очи и учи
од знања не боли глава,
а лепо је у души.’’

2. Изражајно читање учитеља и  
    емоционална пауза:


Задатак ученика је да пажљиво слушају текст, уоче непознате речи, ликове и тему текста.
3. Кратак дожививљај текста
Одговор на постављена питања из претходног корака. Тражење бајковитих момената из приче.
4. Подела ученика у парове и задавање задатака и инструкција за рад
Због малог броја ученика у одељењу деле се у парове уместо у групе. У питању је подела на 
4 пара. Ученици извлаче цедуље на којима су написани стихови познате песме шшДобио 
ми тата кеца.’’ Певају од прво стиха, па 
следећи то је један пар и тако до четвртог. 
Када се формирају парови добијају наставне листиће 
за рад са ознакама: први пар еда за сто са 
ознаком дечака, други тврдице, трећи месеца и четврти пар књиге. И на њиховим наставним листићима су исте ознаке. Добијају упутство 
за рад.
5. Рад у паровима
Здатак парова је да сарађују и да се договарају о раду и да нађу заједнички одговор. Одговоре бележе.
6. Извештавање парова о раду
Један ученик чита питања, други одговоре. Остали парови пажљиво слушају и допуњавају. Ученици дају коментар о раду парова као и учитељица.
7. Подела листића за ндивидуални рад у циљу добијања повратне информације о савладаности градива
Ученици самостално решавају задатке са наставних листића.
8. Повратна информација о савладаности текста
Читање ученичких одговора и коментар.
9. Извођење луткарске представе ‘’Прича о дечаку и Месецу.’’
Извођење луткарске представе ‘’Прича о дечаки 
и месецу’’ коју су радили ученици луткари на слободним активностима.
10. Утисци о представи
Утисци о представи. Поређење представе и уметничког текста. Порука и закључак.
11. Задавање диференцираних домаћих задатака.
Према подели у парове ученици добијају и домаће задатке на цедуљама.
Месец: Препричај сажето причу тако да си у улози Месеца.

Дечак: Препричај сажето причу тако да си у улози дечака.

Тврдица: Препричај сажето причу тако да си у улози тврдице.

Књига: Наставите причу даље.


Прилог бр. 1
 Решите укрштеницу:
1. Врста прозног  књижевног дела
2. Четврти самогласник
3.  Малишан, деран
4. Трећи самогласник
5. Небеско тело које сија ноћу
1.





 2.

3.




у
4.

5.




у

Прилог бр 2.
Цедуље за избор парова (група): Месец, Дечак, Тврдица, Књиге

МЕСЕЦ

НЕ ИДЕ, МА НЕ ИДЕ  НЕ ИДЕ ИМ ШКОЛА,

ВЕЋ МЕ БРИНУ ШТА ДА РАДИМ УЧИТИ СЕ МОРА.

ДЕЧАК

ДОБИО МИ ТАТА КЕЦА СТВАРНО НИЈЕ ФЕР

ЦРТАО МИ ЈУЧЕ ЗЕЦА   А ИСПАО КЕР.

КЊИГЕ

А НИ МАМА НИЈЕ БОЉА ДОБИЛА ЈЕ ДВА

ОД САДА ЋУ СВЕ ЗАДАТКЕ САМ ДА РАДИМ ЈА.

 ТВРДИЦА

И НА КРАЈУ ЈОШ ЋЕ БИТИ ДА САМ МОЖДА ЈА

КРИВ ШТО ТАТА ДОБИ КЕЦА А И МАМА ДВА.

Прилог бр. 3/1

1. Која је тема ове приче?
2. Ко је приповедач ове дирљиве приче?
3. На које се време ова прича односи?
4. Да ли и данас мајке тако лепо причају својој деци?   
    О чему су вама причале ваше мајке?
5. Како се Месец спустио на земљу?
6.  Ко у селу једино није изашао да види велико чудо и зашто?
7. Наведи особине малог Радојице.
8. Изрази поруку приче.

 Прилог бр 3/2


1. Шта је Радојица веома волео, а чему се газда противио?
2. По чему тврдица беше чувен?
3.  Како је тврдица мучио малог Радојицу?
4.  Шта мислиш да ли је тврдица срећан? Зашто?
5.  Наведи особине тврдице.
6.  Шта је потребно да би човек био срећан?
7. Покушај да оправдаш понашање и поступке газде тврдице.
8. Напишите  неколико ствари које се по вашем мишљењу налазе у књизи ''Како се беда сатире.''

Прилог бр. 3/3

1. На који начин га је тврдица хтео спречити да чита?
3. Ко је помогао дечаку и на који начин?
4. Како је реаговао мали Радојица када се Месец спустио у његову собу?
5. Наведи особине Месеца.
6. Шта мислиш о пакосним људима?
7. Како бисте помогли тврдици да буде бољи?
8.  Која је порука приче?


                                         Прилог бр 3/4

1. Подели причу  у 6 целина и свакој целини дај наслов.
1. Илуструј причу као стрип на основу тих целина.


Прилог бр. 4

ПОВРАТНА ИНФОРМАЦИЈА О САВЛАДАНОСТИ ГРАДИВА

ХАЈДЕ ДА РЕЗИМИРАМО СВЕ ОНО О ЧЕМУ СМО ГОВОРИЛИ. НАПРАВИ ОДГОВАРАЈУЋЕ ПАРОВЕ – ПОВЕЖИ РЕЧИ И РЕЧЕНИЦЕ  ИЗ ПРВЕ КОЛОНЕ СА ОСГОВАРАЈУЋИМ ПАРОМ ИЗ ДРУГЕ.

1.
МЕСЕЦ(особине)
А
ДЕЧАК ЈЕ ЗНАЊЕМ ОСВОЈИО  СВЕТ  ЗАТО УЧИ, РАДИ И БУДИ УПОРАН.
                                                             

2.
ДЕЧАК(особине)
Б

ВЕЛИКА ДЕЛА ЗАХТЕВАЈУ  ВЕЛИКИ РАД, УПОРНОСТ И            

 СТРПЉЕЊЕ                                                         
                                                                

3.
ТВРДИЦА(особине)
В
МЕСЕЦ РАЗМИШЉА, ОСЕЋА И ГОВОРИ
                                                                

4.
ЛИК, НОСИЛАЦ ЗЛА
Г
УПОРАН, ИСТРАЈАН,   ОДЛУЧАН

5.
ЛИК ИЗ МАШТЕ
Д
СЕБИЧАН, ЗАО, ПАКОСТАН,

6.
НЕСТВАРНИ ДОГАЂАЈ
Ђ
 МЕСЕЦ
7.
ПОРУКЕ
Е
 ТВРДИЦА


8.
ЛИК КОЈИ  ПРЕДСТАВЉА           
ДОБРО

Ж
 ПЛЕМЕНИТ, ПОЖРТВОВАН


Прилог бр. 5
Прича о дечаку и Месецу
(По мотивима приче Бранка В. Радичевића)

Ликови: Деда (приповедач), Тврдица, мали Радојица и Месец

ПРВА СЦЕНА

ДЕДА: Било је то некада давно,
              у  једном нашем селу,
              које је било лепо и равно
              и имало служинчад смелу.
              Један је слуга био Радојица,
              дечак полетан и брз к'о птица,
              радио је код газда Тврдице
              без икакве дневнице.
              Газда му је опак био
              и храну му забранио,
              мало воде, парче хлеба,
              мислио је то му треба.

ДРУГА СЦЕНА

(Сцена прљавог и оронулог тавана – собице у  којој  живи Радојица.)

ТВРДИЦА: Радојице, неваљали слуго,
                      нећеш бити ти код мене дуго!
                      Појео си четврт киле 'леба
                      да ли мислиш да и мени треба?!

РАДОЈИЦА: Ја сам, газда, цео дан радио,
                        па ваљда сам тол'ко заслужио.

ТВРДИЦА: Шта то причаш, како заслужио?
                     Два литра си и воде попио.
                     Ниси, слуго, толк'о зарадио,
                     цео си ми дукат потрошио.

РАДОЈИЦА: Немој, газда, тако суров бити,
                        морам јести, а морам и пити.

ТВРДИЦА: Мораш, мораш, ал' не тако много,
                      од сада ћу да те држим строго.

РАДОЈИЦА: Шта још можеш ти да ми укинеш,
                        само још одело да ми скинеш.

ТВРДИЦА: Има још нешто, што скриваш вешто,
                     сваку ноћ читаш, никог не питаш.                 
                     И немој више кад падне вече
                     случајно да палиш свеће!
                     Свеће су моје скупе,
                     а твоје књиге глупе.

РАДОЈИЦА: Немој газда, кад те молим,
                        ја читање много волим,
                        књиге су ми извор знања,
                        мотив мога живовања.

ТВРДИЦА: Баш ме брига шта ти причаш
                     моје свеће да не пипаш,
                     нек'  ти светли Месец с неба,
                     мени моја свећа треба!

ТРЕЋА СЦЕНА

(Чује се нека тужна музика. Радојица је сам на сцени.)

РАДОЈИЦА: Ој Месече, ој путниче,
                       зашто ниси жарко Сунце
                       да таван обасјаш сав,
                       да засветлиш као дан,
                       не бих се морао мучити
                       и могао бих учити.           

МЕСЕЦ: (Чује се глас иза паравана.)
                Ко ме зове то са Земље?
                Чије ли су ово жеље?
                Морам мало да провирим
                кроз прозоре,  да се смирим.
 (Месец шета и завирује.)

РАДОЈИЦА: Глупе ли су жеље моје
                        није Сунце, Месец то је.
                        Није он толико сјајан,
                        да обасја сав мој таван.

МЕСЕЦ: То је значи, момче ово,
                 које сада држи слово,
                 сад ће видет'  мене он,
                 кад сиђем у његов дом.

ЧЕТВРТА СЦЕНА

(Сада се чује нека узбудљива музика. Месец силази низ лестве.)

МЕСЕЦ: Здраво да си Радојице,
                 додирни ми руком лице,
                 нисам врео као Сунце
                 али имам топло срце.

РАДОЈИЦА: Да ли си ти сан ил'  јава?
                        Не може сад моја глава
                        то што види да разуме,
                        да млад Месец тако уме,
                        да се спусти он  до Земље
                        и да чује моје жеље.

МЕСЕЦ: Ја сам јава, а не сан
                 и остаћу све док дан
                 не огрне бело одело,
                 а онда ћу напустити село,
                 долазићу сваке ноћи
                 па ћу теби ја помоћи.

РАДОЈИЦА: Мало сам се уплашио
                        када си се ти спустио.
                        Мој Месече, сви ме грде,
                        ја немам поверења у људе.

МЕСЕЦ: Немој тако говорити
                 нису ни сви људи исти,
                 Тврдица је човек лош,
                 али нећеш дуго још
                 у његовој кући бити
                 и његову воду пити.
(Чује се иза сцене глас Тврдице.)

ТВРДИЦА: С ким то причаш слуго?
                      Е, нећеш још дуго!

ПЕТА СЦЕНА

(Улази Тврдица и обилази око Месеца. Загледа га са свих страна.)

ТВРДИЦА: Добро је, Месече, да си ту
                     обасјаћеш ми кућу сву,
                     нећу свеће палити
                      много ћу пара уштедети.

МЕСЕЦ: Твоју бих кућу увек прошао
                 и никад у њу не бих дошао,
                 јер тврдичлук ја не волим
                 и против тога се борим.
                 Дошао сам код малог слуге
                 да му осветлим ноћи дуге,
                 да може Радојица без муке читати
                 и нова знања сваки дан стицати.

ТВРДИЦА: Шта ће му знање?
                      Коме то треба?
                      Паре су срећа
                      и дар са неба!

МЕСЕЦ: Из тебе говори незнање
                 зато ти не замерам брбљање.
                 Мудар човек је рекао
                 запамти добро ти:
               ''Читање ствар је права
                радост за очи и уши
                од знања не боли глава
                а лепо је у души''. 1

ТВРДИЦА: У души је лепо само
                    ако имаш дуката тамо,(показује руком)
                     пун ковџег и сандук један,
                    онда знаш колико си вредан.

МЕСЕЦ: Добро, добро, Тврдице,
                 изађи сад из собице
                 чувај своје ковчеге,
                 да их лопов не украде.

ТВРДИЦА: У праву си Месече,
                      што ми одмах не рече?!
                      Идем да чувам благо
                      које је лоповима драго.

ШЕСТА СЦЕНА
    
  ДЕДА: Од тада су се сваке вечери
                Месец и Радојица дружили.
               
1- Буквар дечијих права-Љубивоје Ршумовић
                 Дечак је вредно читао,
                 што није разумео он је питао,
                 Месец је био начитан много
                 и малом слуги пуно је помог'о.

МЕСЕЦ: Сад си спреман, Радојице,
                 да кренеш на пут,
                 постао си учен дечко,
                 Тврдица је љут.

РАДОЈИЦА: Хвала Теби, мој Месече,
                        на помоћи свако вече,
                        да ниси тако стрпљив био,
                        ништа ја не бих научио.

МЕСЕЦ: Добар си дечак и мудра глава,
                 зато имаш сва права,
                 да беду на свету сатиреш,
                  и да људима помажеш.

РАДОЈИЦА: Једини циљ је, мог живота,
                        да људе учим, шта је лепота,
                        учење, знање, образовање,
                        читање, писање и сликање,
                        све ово чини богатство право
                         а дукати су богатство лажно.
                        Са правим знањем стећи ћеш све
                        што ти је потребно да успеш.
                       ''Пати ко неук оста
                        незнање спутава лет,
                        а знања никад доста
                        ако хоћеш у свет.''


Прилог бр. 6
Домаћи задатак:

Месец: Препричај сажето причу тако да си у улози Месеца.

Дечак: Препричај сажето причу тако да си у улози дечака.

Тврдица: Препричај сажето причу тако да си у улози тврдице.

Књиге: Наставите причу даље.
 Преглед табле:
 Прича о дечаку и Месецу-Бранко В. Радичевић
 Тема:
(Могући одговори):
Како је дечак радом и упорношћу остварио свој сан.
Како је дечаг досегао светлост и срећан живот.
Како је дечак пронашао најмудрију књигу на свету у којој пише како се беда сатире.
 Ликови:
Месец
Тврдица
Мали Радојица
 Поруке-

ВЕЛИКА ДЕЛА ЗАХТЕВАЈУ  ВЕЛИКИ РАД, УПОРНОСТ И  СТРПЉЕЊЕ  .

ДЕЧАК ЈЕ ЗНАЊЕМ ОСВОЈИО  СВЕТ , ЗАТО УЧИ, РАДИ И БУДИ УПОРАН.








Нема коментара: