субота, 22. септембар 2018.

Рециклажом тканине до лутака

        Та дивна створења увек су радо виђена у нашој учионици - радоваоници. Ни једној играчки није тако лако удахнути душу као што је лутки. Лутке  су позив за игру, чувари тајни, пројекција наших жеља, арбитри у сукобима, глас разума, драге Савете, наши верни другари. Оне су једноставно део одрастања мојих ученика и стални становници наше учионице.
        Годинама сам љубоморно чувала неке ''бебске'' ствари мог сина. Премештала сам их из кутије у кутију, прала, пеглала и тако у круг. Било ми је жао да се одвојим од њих, иако сам свесна да оне више никоме неће требати.
       Прошле године смо припремали еко представу ''Снежанине муке са патуљцима.'' Било је мало времена да се направе лутке. Одједном сам дошла на идеју да управо те  мале ствари искористим за прављење лутака. У помоћ сам позвала маме ученика. На двочасовној радионици направљено је свих осам лутака. Деца су заволела лутке, саживела се са њима и одлично извела представу. Ето прилике да штрамплице, бенкице и панталонице поново буду у функцији и да их свакодневно гледам, присећајући се лепих прошлих времена.
        И ове године за Дечију недељу припремамо луткарску представу. Рециклирање тканине учинило ми се као најбрже и најбоље решење. У помоћ су прискочиле комшинице, пријатељице, колегинице... Зачас сам добила много дечије гардеробе и обуће. Уз вредне ручице ђака четвртака, направљене су лутке за представу ''Породични случај'' .
       И ове лутке смо  заволели као и све остале. Са нестрпљењем очекујемо представу.
Од старог смо добили ново- употребне и естетске предмете.
Овим смо као и много пута  до сада показали да смо чувари природе, али и велики креативци.😊😊😊

                                                          Лија Софија и лисац Лиле

            Породица петлића:син петлић крестић, мама кока Цока, тата петао Кукурикало


                                                      Чеда меда-шумски старешина
                                                                   Веверица Цица

                                                                      Весела дружина





четвртак, 26. јул 2018.

Личност која ми служи за углед

        Читајући песме учитељице Луције Тасић, своје знање сам обогатио у смислу, шта значи живот у здравој и срећној породици. То ме је и навело да у овом писменом задатку опишем баш њу. Рођена је у Срему, одрасла у равници, у селу Платичеву, престоници бостана.Завршила је учитељски факултет, а онда је дошло време љубави...Удала се у Ваљево, град на Колубари опасан брдима.
         Врло је лепа, висока, са косом средње дужине која се прелива у боје јесени. Очи су јој насмејане, а поглед благ и мио. Волим да је слушам док говори умирујућим, помало промуклим гласом истрошеним због дугогодишњег рада у учионици. Упијам све њене приче.
          Луција, део своје љубави поклања цвећу које гаји и залива, које много воли и које како сама каже оплемењује њен живот који је саздан од лепог. она у свему тражи лепоту. Лепота је смисао њеног живљења.
           Тридесет година ради у школи. Поносна је на многобројне генерације  њених  ученика. Мајка је једног успешног фудбалера Николе за кога живи и дише, који је смисао њеног живота.       
           Пише песме о људима које воли. Жели да им поклони нешто вечно.
           За њу је породица почетак и крај свега, алфа и омега, а Никола и сва деца из окружења  мотив и песничка инспирација .
          Сматра да су заблуде скупоцене играчке, прескупи мобилни телефони, фирмиране патике и гардероба.
          За њу је срећа породица, родитељска љубав, време проведено са драгим особама, загрљај, пољубац, поверење. То је оно што се новцем не може купити.
        Луција је мој идол и пример свега лепог и позитивног што сваки човек треба да има.


Михаило Гајић
6.разред
ОШ''Десанка Максимовић'' Ваљево

среда, 25. јул 2018.

KUD ''Gradac'' na turneji u Francuskoj

       Društvo za očuvanje srpskog folklora ''Gradac'' iz Valjeva gostovalo je od 7. do 17. jula na Rife festivalu u Saint-Maixent-l'École u Zapadnoj Francuskoj.
        Ovo društvo datira od 1980. godine i kako je navedeno u monografiji objavljenoj za dve decenije postojanja, ''utemeljeno je od volje i upornosti Tijosava Ninovića, Vlade Tešića, Gordane Nikićević i Zlatomira Brankovića.''
      Za gotovo 40 godina postojanja ''Gradac'' je imao oko 4000 aktivnih članova koji su bili gosti brojnih festivala i manifestacija  na svim kontinentima izuzev Afrike.
      Zahvaljujući umetničkom direktoru KUD-a Tijosavu Ninoviću i koreografu Slađani Krstić u Valjevu se održava međunarodna smotra folklora ''Zlatni opanak.''

                               KUD ''Gradac'' na Rife festivalu

       Gostovanja folklora uvek prate zanimljivi sadržaiji i obilasci atraktivnih turističkih destinacija.
Na ovoj turneji prva stanica bila je Venecija, grad i luka u severoistočnoj Italiji.
      Venecija je u srednjem veku bila najvažniji grad na svetu jer se u njoj obavljala najveća trgovinska razmena između Istočne i Zapadne Evrope. U to vreme,bila je prestonica  čuvene Mletačke republike.
     Ovaj jedinstveni grad izgrađen je na 118 malih ostrva koja su ispresecana kanalima.
Za razgledanje smo imali na raspolaganju čitav dan.







''Život je maskenbal''


RIFE festival

        Francuska - po mnogo čemu jedinstvena zemlja. 
Zauzima prvo mesto u svetu po broju turista i po vrstama sireva (ima ih preko 400 vrsta). 
Najviše Nobelovih nagrada za književnost otišlo je u ruke francuskih pisaca.
Prvi kuvar objavljen je u ovoj zemlji, (svakog dana u Francuskoj se objavi po 2 knjige recepata). Francuska kuhinja je vodeća i najcenjenija  u Evropi. 
Najviše odmora imaju Francuzi- 36 dana, najranije u EU odlaze u penziju sa 60,3 godine.
Najvitkiji muškarci u EU žive upravo ovde, dok su žene  na drugom mestu. 
Možda zbog zdrave ishrane, možda zbog dugog odmora i rane penzije, životni vek muškaraca u Francuskoj je 76,7godina a  žena 83,8 godina.
     
         Naše odredište bilo je Saint-Maixent-l'École (San Mixar l'col), gradić utemeljen 459. godine u srcu Valde Savres udaljen je stotinak kilometara od Atlanskog okeana i isto toliko od Bordoa gde  mrak pada u 23h, a sviće u 4h.
Ovo je grad u koji morate na prvi pogled da se zaljubite zbog njegove arhitekture i kulture.




          Najstarija kuća  u gradu napravljena je 1442. godine i u njoj ljudi i danas  žive.


 



Gradom dominira monumentalno zdanje katedrale  Saint-Maixent u kojoj je nekada bio samostan, a već 150 godina je Vojna škola.


U dvorištu katedrale održan je Rife festival na kome su gostovala kulturno umetnička društva iz devet zemalja: Francuske, Martinika (dela Francuske  koji je teritorijalno u Americi), Poljske, Rusije, Portugala, Makedonije, Indije, Bugarske i Srbije.


Orkestar KUD-a ''Gradac'' plenio je scenom.
Šef orkestra  je Tomislav Tasić (harmonika), Goran Bobovac (gitara), Bogosav -Bojan Stanačić (bas) i Slađana Krstić (goč).











                                    Igrači različite starosne dobi dominirali su scenom.

















Svaki nastup pratilo je oko 3000 gledalaca.




                       Publika je bila očarana  izvođenjem koreografije -Biljana platno beleše

















                     




                       Dok muzičari ''svirucaju'' iza scene, prijatelji sa Martinika igraju kolo.
































KUD ''Gradac'' je na najbolji način predstavio Srbiju.

Naš orkestar izvodio  je izvornu muziku na maloj sceni i pun sat održao pažnju publike koja je svaku pesmu nagrađivala gromoglasnim aplauzom.



       Divno je bilo družiti se sa ljudima iz različitih zemalja i upoznati njihov folklor i tradiciju.
Fotografije Michela Hartmanna
Michel Hartmann




















 Najmlađa učesnica festivala bila je naša Ana Ninović

 Svi učenici festivala na jednom mestu

Plovili smo deltom reke La Sevre koja se uliva u Atlanski okean i predstavlja specijalni rezervat prirode. To mesto Francuzi  i zovu Zelena Venecija. 





Družili smo se na piknicima.




Igrali smo nažurkama


Slušali divnu muziku najčudnijeg orkestra 



Posetili smo nastariju tvrđavu u Francuskoj  Le Donjon u gradu Niort
(12.vek) i sva ostala mesta u kojima se nalaze crkve spomenici kulture koje su pod zaštitom UNESCO-a.



Putovanje je završeno odlaskom u grad svetlosti i ljubavi












I dočekali smo svetske prvake u fudbalu francuske reprezentativce.


Ovo je mali deo onoga što smo videli i doživeli.  Svako od nas poneo je najdivnije uspomene.