среда, 20. мај 2020.

Стихови на дар

Првацима с љубављу

У првом разреду дружина мала,
у учионицу лако је стала:
пет дечака и пет девојчица,
у јануару дође  и другар Миша.

Ања је тамнокоса лепотица.
Никад не скида осмех са лица.
Помало шушка, помало спора,
ал' вредно ради, ту нема збора.

Стеван је прави пример првака,
разигран, безбрижан, корака лака,
помало тепа, пуно се мази,
правичан, добар, на другаре пази.

Петар је син мог ученика,
свог оца Владе слика и прилика,
врти се, прича и ''забушава,''
ал' све задатке тачно решава.

Милица вредна и одговорна,
за рад у школи увек је орна.
Неке речи теже изговара,
воли да учи и воли да ствара.

Плавокоси Јован високо дете,
''фенсерица,'' од главе до пете.
Причалица то је права,
направићемо од њега ''правог лава.''

Милана Ивана, несигурна, тиха,
светлих очију и лепог лица,
из дана у дан напредује,
томе се одељење цело радује.

Дарко је сићушан и ока црна,
смеран је, васпитан, плашљив к'о срна.
Бодримо га прича гласно,
све задатке решава и све му је јасно.

Наталија је мудрица права,
све разуме њена паметна глава.
Воли да глуми и врло је вешта,
на физичком  јако је спретна.

Никола је озбиљан, човек мали,
много зна, ал' се важан  не прави.
Са лакоћом пише, са лакоћом чита,
кад му није јасно, он слободно пита.

Теодора мрвица првога разреда,
умиљато прича, умиљато гледа.
Иако је тиха, не зна да се бори,
учење и школу, она много воли.

И дође нам Миша, право из Русије,
висок леп, светлоок и ништа не крије.
Заволео школу и своје другове,
заволео Ковачице и наше лугове.

Друштво мало, одабрано,
насмејаних лица,
знајте, да вас много воли
ваша учитељица.

                      Луција Тасић

Када учитељима одузмете рад у учионици, то је као да сте му ампутирали део тела или  одузели пола срца. Корона нас је раздвојила, али мислимо једни на друге и бринемо једни о другима. Чујемо се, гледамо се путем електронских направа, радимо, учимо...
Али, ништа није исто. Желела сам да нешто поклоним деци, да их обрадујем.
Тако сам изнедрила стихове за моје прваке, да не забораве колико их волим и колико мислим на њих.
Онда је уследило изненађење. На стихове, одговор сам добила стиховима.
Може ли један учитељ пожелети лепши дар?


Учитељици Луцији


Гадно неко време дошло,
вирус тешки светом хара,
раздвоји се другар од другара.

У школу не идемо,
ал' морамо да учимо.
Учимо преко интернета,
то нам баш и не смета.

Учитељица наша,
стално поруке пише,
јер за своје ђаке
брине понајвише.

Она нас храбри,
снагу нам даје
и нове домаће задаје.

Зове се Луција,
а из њеног ока
увек искра сија,
њеним ђацима је најмилија!

Никола Станковић ученик 1. разреда и његова мама Гордана Станковић

уторак, 19. мај 2020.

Николино стваралаштво

Никола је ученик првог разреда. Живи у селу које је природа обдарила брдима, цветним ливадама, мирисним воћњацима, цветним баштама...
Никола ужива у свом топлом дому који његова мајка чаробница претвара у рај.
Он свакодневно уз њену помоћ извршава своје школске обавезе. Често ради и више од онога што се од њега очекује, а све захваљујући креативној мами Гоци, која сваку школску лекцију претвори у радост.
У време короне породица је била на окупу и уживала у сваком тренутку.
Уживали смо и сви ми који смо имали прилику да захваљујући мами видимо ове сјајне материјале.

Овако се деца припремају за живот.



Пекарчић Никола









Дивна природа, дивно рецитовање песме ''Пролеће.''



У  цветном дворишту само недостају Хвалисави зечеви. 


 Уз позориште сенки забављају се Никола и његова старија сестра Николина. 
Извођење луткарске представе ''Два друга'' из књиге ''Нека живот игра буде.''



''Ветар сејач''







 ''Добар друг ти вреди више 
и од сунца и од кише,
и од шуме и од хлеба,
добар друг ти увек треба.''

Никола је много пута показао да је добар друг.

Наш Никола је посебан. Он зна да ради нешто што велики број одраслих не зна, а камоли деце. Зна да припреми здрав напитак свом млађем брату. Ово је здраво одрастање.
Браво, Никола! Браво, мама Гордана! 
Хвала што сте овај јединствени видео поделили са нама.










недеља, 17. мај 2020.

Натино стваралаштво

У предивном брдском селу живи девојчица Наталија. Иде у први разред. Њој је као и њеним другарима широм Србије и света прекинут боравак у школи, дружење и све лепе ствари које ђачко доба са собом носи.
Ову вредну девојчицу то није омело како у учењу и савладавању школског градива, тако ни у  изради домаћих задатака, креативном раду, игри и кретању.
Свакодневно прати наставу на РТС-у и инструкције учитељице. Ужива у боравку у природи и труди се да на најквалитетнији начин проведе дан.
Ово је део Натиног стваралаштва у време КОРОНЕ.


Натина интерпретација песме ''Опет креће пролеће.''


 Овај предивни љубимац имао би много посла да се појаве ''Хвалисави зечеви.''



''Без музике, живот би био грешка.''
 ''Рођенданска песма''



Натине вратоломије у 4 чина.



А кад задува ''Ветар сејач'' лепше је у кући.




Рођенданске креације -идеје са РТС наставе.





 Савршена соба за Натине лутке.




Изненађење за другаре. Луткарска представа ''Јежева кућица.'' У припремању сталка, паравана и луткица, учествовале су мама Слађана и ујна Ивана. Тако је када су у породици две учитељице.
Извођачи представе мама Слађана, тата Велисав и Јежурка Јежић, наша Наталија. 
Велики аплауз за породицу Жарковић! 











петак, 17. јануар 2020.

Деда Мразов одсек за жалбе

Ученици 1. разреда ОШ'' Драгољуб Илић'' из Драчића 27. децембра 2019. године извели су своју прву представу под називом Деда Мразов одсек за жалбе.
Наратори: Теодора Јездић, Јован Мосуровић и Стеван Вићентијевић
Вештица: Наталија Жарковић
Принцеза:Ања Панић
Меда: Никола Станковић
Деда Мраз: Дарко Тешић
Рецитатор: Милица Ралић

















Еко јелке

У ОШ''Драгољуб Илић'' из Драчића постала је традиција да ученици за Нову годину праве еко јелке.

Циљ ове активности је двоструки: да ученици схвате колика се штета наноси природи сечом јела за Нову годину и да схвате значај рециклаже. 

Трочлани дечији жири кога су чинили чланови Еко тима школе Никола Госпавић, Ива Павловић и Ана Симић, донели су одлуку да дипломе добију све одељењске заједнице које су направиле јелке. Ми, старији чланови тима сложили смо се овом одлуком, јер треба истаћи и похвалити труд ученика и њихових учитеља, као и њихово еколошко понашање. 
Нажалост, ученици старијих разреда нису узели учешће у овој лепој манифестацији.

 Похвалу и диплому за најлепшу еко јелку добили су ученици из ИО Пријездић.  Ученицима су помагале учитељице Бојана Белушевић и Љубица Исаиловић.


 Похвалу и диплому за НАЈСИМПАТИЧНИЈУ  еко јелку добили су ученици  2. разреда из Драчића и учитељица Ана Лукић.


Још једна диплома отишла је у руке ученика 2.разреда и њихове учитељице. То је диплома за најшаренију еко јелку.



Ученици из ИО Жабари и учитељица Милена Страхинић добили су диплому за најлепше украшену јелку.


Ученици 1. разреда и учитељица Луција Тасић украсили су зид учионице дипломом за најсјајнију еко јелку.

Најсвечанија јелка била је она коју су направили ученици из ИО Бачевци са учитељицом Александром Петровић.


Најмања и најслађа јелка дело је ученика 4.разреда из Драчића и њихове учитељице Весне Сировљевић. Они су добили диплому за најкреативнију јелку.



И родитељи су нас изненадили еко поклонима. Добили смо дрво и медењаке којима су га деца  окитила. Мердењацима су се и лепо засладили.



А добили смо и ирваса од шперплоче.


И јелку од шперплоче све са украсима плус укусне празничне пуслице.




Бројни родитељи дошли су да заједно прославимо нашу Еко Нову годинуна задовољство деце и свих чланова еко тима.



петак, 03. јануар 2020.

ПРИЧА НОВОГОДИШЊЕ ЈЕЛКЕ

           Трећу годину за редом у ОШ ''Драгољуб Илић'' у Драчићу организује се литерарни конкурс под називом ''Прича новогодишње јелке.''
            Циљ конкурса је да се спречи сеча јела за Нову годину чиме се чини огромна штета природи. Жеља нам је да наши ученици постану еко грађани који ће живети у складу са природом и неће наносити штету природи и свом окружењу.

Жири је доделио 5 награда.
Прва награда припала је ученику 1. разреда Ђорђу Пантићу из школе у Жабарима.



ПРИЧА НОВОГОДИШЊЕ ЈЕЛКЕ

Стижу нам новогодишњи празници
биће весело у мојој породици.
ове године другачије ће бити
еко јелку ћу направити.

Сека ће да скупи чепове
ја ћу наћи флаше и цд-ове,
мама ће да направи украсе од теста
тата ће са посла донети доста
разнобојних кеса.

Дивна ће наша јелка да буде
сви ће редом да се чуде.
Када би тако радили сви
много би јелки сачували.

Срећан сам ја
 и моја породица,
баш ће бити лепа
наша еко јелкица.

Ментор: Милена Страхинић
Ђорђе је прво место поделио са сестром Магдаленом Пантић.



ПРИЧА НОВОГОДИШЊЕ ЈЕЛКЕ

Тамо негде, на крају села
живи једна зелена јела.
млада је она, година пар
пала јој на памет једна ствар.

,,Све моје жеље у писмо ће стати
то писмо ћу Деда Мразу послати.
,,Драги Деда Мразе“, писала је јела,
,,нешто сам те замолити хтела.

Не требају ми пакетићи, поклони
нешто друго треба мени.
Ми јелке имамо лошу срећу,
после празника завршимо у смећу.

Тако су ми настрадали ујаци и ујне,
стричеви и стрине...
Шта ће бити са мном
то ме јако брине.

Нешто предузми, молим те, Деко,
да не настрада још неко.
Кажи деци по целоме свету
да престану да праве штету.

Док порасте дрво, прође пуно година,
а они је одсеку само због кићења.
Нека схвате да је дрвеће као плућа
и са пластичном јелком
биће им лепа кућа.

Драги Деко, ево идеје моје
испод праве јелке
не стављај поклоне своје.

Награди само децу која се труде
да њихова јелка еколошка буде.
Од картона,чепова, пластике,
могу да буду прелепе јелке.

Испуни жељу овој младој јели
која само да живи жели,
да вам дајем годинама
још кисеоника
јер не живи се само
за време празника.“

Магдалена Пантић 3. разред
ИО Жабари
Ментор:Милена Страхинић

2. место освојила је ученица 7. разреда Анђелија Жарковић за прозни рад.


ПРИЧА НОВОГОДИШЊЕ ЈЕЛКЕ

          ,,5,4,3,2,1,0... Срећна  Нова  година! Живели! “ одјекује на све стране. Град окићен, људи весели. Љубе се и честитају једни другима. На градском тргу ватромет обасјава окићену јелку. Као каква принцеза стоји, усправна и горда и са висине посматра свет испод себе.
          ,,Боже, колико сам имала среће“, помисли јела и сећања почеше да навиру.
Било је то пре месец дана. На брегу, далеко од градске гужве, стајала је шћућурена између својих старијих другарица. Ветар ју је миловао,а кише умивале. Снегови су јој даровали  беле огртаче, а месец је украшавао својим  бљештавим зрацима. Планина јој је певала  успаванке, а јела је уживала у толикој пажњи. Њене гране су бивале све лепше  и нежно грлиле околне јеле.
Онда  се једног дана чуо неки чудан звук. Јеле су се згледале. Било је то нешто непознато њиховим нежним ушима, али су одмах наслутиле да ће донети невољу. Звук је бивао све гласнији  и иза брега се појавио камион.
Великом   брзином  је стигао до јела и из њега су почели да излазе  људи, галамећи  и млатећи рукама. Показивали су на јеле, а оне су само нетремице гледале оно што је уследило. Прво је пала највећа и најстарија међу њима. Болно је крикнула и сурвала се на земљу. За њом  је пала следећа, ломећи своје нежне гране.
Мала  јела је гледала широм разгорачених очију. Њен свет се рушио, њене пријатељице умирале, а она је, неким чудом, и даље стајала усправно!
,,Боже, помози нам!“, помислила је док јој се срце ледило. Затворила је очи и чекала да дође и тај тренутак.
,,Сада ће, знам, сада сам ја на реду“, јела је ишчекивала. Звук тестере се приближавао. Зауставила је дисање.
,,...Не...!“, чуо се узвик испод њене крошње, ,,Шта то радиш? Зар си заборавио  да  једну треба да посадимо на градском тргу?  Хоћеш да нас шеф казни? Остави  ту тестеру.“
Други глас је нешто смрсио себи у недра, а јела је бојажљиво отворила очи. Угледала је неколико људи који су копали земљу свуда око ње. Осетила је да полако губи равнотежу, а онда је утонула у потпуни мрак.
Када се пробудила, била је на неком непознатом месту. Око ње се чула бука и жагор људи. Покушала је да помери гране, али је схватила да на себи има превише терета. Угледала је лампионе, украсе, сијалице и много, много штраса. Схватила је... Нису је посекли, нису је убили, поштедели су јој живот. Ископали су је и поново засадили овде, у граду, да се сви диве њеној лепоти.
„ Али, шта сада да радим?“, помислила је и једна суза јој се скотрљала низ образе.Сетила се својих другарица,планине и свега што се догодило.
„ Знам...Живећу због себе и због вас, миле моје пријатељице и увек ћу вас носити у срцу. Испричаћу деци моју причу. Знам да ће ме они саслушати. Само они могу да помогну будућим покољењима“, тужно је шапутала јела.
А онда се нагло усправила и поносно раширила своје гране.
И док је весеље на градском тргу достизало врхунац, јела је решила да живи, да дише, да се радује сваком новом дану и прича своју причу, учећи друге шта више никада не смеју да ураде... Никада више!
Анђелија Жарковић
7. разред


Треће место деле два ученика 4. разреда из Драчића:

МАЛА БЕЛА ЈЕЛА

У дворишту белом,
прекривена снегом
чучи  једна јела
крије се од света.

Плаши се од људи,
плаши се празника,
да не буде само
једна тужна слика.

Да је не посеку,
за Нову годину,
па испред ње,
окупе родбину.

Утеху јој пружи,
 девојчица Јелица,
што поред ње прави
Снешка Белића.

Украсе сјајне
она прави,
те на Јелину
грану стави.

И нежно јој шапће
да је лепа
и да је старост дубока
у дворишту чека.

Јела  је срећна,
посечена бити неће,
и девојчици Јелици
жели пуно среће.

Новак Прокић  IV разред
Ментор: Весна Сировљевић


НОВОГОДИШЊА ЈЕЛА

Пред кућом стоји поносна јела,
тако зелена, витка и смела,
чека да је украси дете,
да стави сијалице и баци конфете.

Дете је заливало и пазило,
гајило, тепало јој и мазило,
заједно расту, истих су година,
пасађена је кад се родило,
то је истина.

Јела детету  љубав пружа
и лепше мирише него ружа,
пружа му уточиште и заклон,
испод ње Деда Мраз оставља поклон.

Дете и јела заједно расту,
не смета им ни лето ни зима,
воле се, пазе и поштују,
и служе за пример свима.

Пред кућом стоји поносна јела,
тако зелена, витка и смела.

Николина Станковић IV разред
Ментор: Весна Сировљевић

Честитамо награђеним ученицима и њиховим менторима!
Еко тим школе ''Еко Драгољупче.''