среда, 11. децембар 2019.

Домаће или дивље, волимо их све (пројектна настава)

Пројекат под називом ''Домаће или дивље, волимо их све'' планиран је да се реализује из 3 дела.
1. део пројектне наставе Домаће животиње
2. део Животиње наших шума
3. део Животиње које не живе на нашим просторима 8егзотичне животиње)

Први део пројектне наставе успешно је реализован.

Истраживачки задатак :Ученици су добили бојанке на којима је исписана лична карта животиња.
Потребно је да истраже: назив животиње, мужјака, младунце, оглашавање, место где животиња живи, начин исхрану, спољашњи изглед, користи које човек има од те животиње.
На сваком л,истићу налазе се и стихови које ученици треба да науче.

На 1.часу пројектне наставе разговарали смо о домаћим животињама, читали песмице о њима, слушали музику. Са родитељима су истраживали.
Десет ученика првог разреда-десет животиња.

Експерти: Родитељи ученика.
На 2. часу ученици  су презентовали своје радове и направили  пано.














На 3. часу пројектне наставе ученици су заједно  направили фарму. Користили су исечке из новина, дечије штампе, колаж папир и боје.
Ово је фарма виђена очима првака.


На 4. часу ученици су правили животиње од материјала за рециклажу: картон, компакт дискови и стара тканина.










На 5. часу представили смо пројекат другарима из млађих разреда. Нисмо били предузетници и нисмо зарадили новац. Тај део нисмо испоштовали, пошто смо мали,пошто вежбамо и пошто наши радови ису баш посебно привлачни.  На представљању пројека постављали смо питалице и загонетке на које су другари дгаварали.

ИКТ у пројекту-бојанке, музика, изгед животиња.

уторак, 05. новембар 2019.

Чика Кекине приче неспаванке

            Чика Кекине приче неспаванке назив је нове књига Саше Јовановића. 
Просветној јавности Саша је познат као уредник првог дечијег интернет радија ''Керефеке,'' уредник сајта Керефеке, уредник  (чини ми се) јединог еколошког дечијег часописа у Србији ''Чувари равнице'' и уредник сајта Чувари равнице. Можда је мање познато да је Саша и дечији писац. 
Он је написао књигу ''Почетно математичко образовање у стиху,'' која је нашла сигурно место у вртићима и школама и олакшала предшколцима и првацима савладавање почетних математичких појмова. Уз ову књигу, математика није баук.
          Бројне су Сашине еколошке књиге кроз које на симпатичан и ненаметљив начин учи децу еколошком понашању:''Еколошка олимпијада,'' ''Еколошки маскенбал,'' ''Еколошки речник у стиху,'' ''Еколошки квиз у Горњем Подунављу,'' и многе друге.
Све наслове можете погледати на сајту где имате и инструкције како да дођете до књига. 


           Чика Кекине приче неспаванке је књига која је на мене оставила велики утисак. Читала сам је са дечијим усхићењем и нисам могла да је оставим. Одавно нисам прочитала тако лепе приче за децу, које су истовремено поучне и проткане хумором.
           Чика Кека је бајковити лик. Панонски морнар који је остао без свог мора, који има велики круг занимљивих пријатеља и који прича изванредне приче. Чика Кека се дружи са Капетаном Куком, Чика Јовом Змајем, Кристофером Колумбом, Гусарком Сремицом. ..
Сви његови пријатељи су занимљиви ликови као што је занимљив и сам чика Кека. 
Зашто приче неспаванке? 
Сви знамо колико деца не воле наредбе: ''Седи! Лези! Једи! Буди фин! Спавај! Зато је Саша обрнуо ситуацију. Почетак сваке приче је да се деца спреме за неспавање и свака реченица је упакована у фин хумор:
''...Ништа лепше него кад тако одморан од неспавања уморан кренем у школу. Ко би још наспаван ишао у школу па да може све да памти?''
Свака прича садржи и стихове, а оно што је најзанимљивије и загонетке у стиху. 
Кроз чудесне приче, чика Кека децу на неупадљив начин учи бонтону, еколошком понашању здравој храни, другарству... Чика  Кека разбија деци страх од зубара, прича им зашто је добро носити наочаре. И мени су се допали његови аргументи. 
Сад ми је лакше што носим наочаре. 😊
Од чика Кеке можемо свашта научити.
Колико год је на почетку сваке приче чика Кека бодрио децу да не спавају, полако зева и тоне у сан.''Најбитније је да нико од нас неће да спава... Ја први нећу да спааааавам ...Мада, можда...Зееев... Сигуран сам да нећу да спавам као ни ви... Стварно мислим нећу ока склопити...Зеееев... Ко први заспи изгубио је...Зееееев... Ја ћу победити... Зееееев...Лаку ноћ...
          Сигурна сам да деца ову књигу обожавају и да је читају више пута као што сам урадила и ја. Књигу препоручујем родитељима, деци, васпитачима и учитељима. 
Свака учионица треба да има бар једну књигу ''Чика Кекине приче неспаванке.'' 
Уз чика Кекине приче лакше ћемо васпитавати нашу децу. 








понедељак, 04. новембар 2019.

Земљо моја, опет смо заједно

Постоје крупне одлуке на које ми не можемо утицати.
Постоје догађаји чији смо само делић, сведоци и колатерална штета.
Постоје губици који се не могу надокнадити. Постоје сећања која живе у нама и која нам нико не може одузети. Постоји носталгија...
           Некада (не тако) давно, бејаше једна Земља чија се граница простирала ''Од Вардара па до Триглава.''
           Некада (не тако) давно, у тој Земљи живели су задовољни људи и расла срећна деца.
           Некада (не тако ) давно, у тој Земљи орила се заједничка песма:''Лепе ти је, лепе ти је Загорје зелено,'' ''Македонско девојче,'' ''Ој, свијетла мајска зоро,'' ''Прођох Босном кроз градове,'' ''На планинцах сонченце сије,'' ''Нема те више Алија,'' ''Фалиле се Каштеланке,'' ''Јечам жела, косовка девојка...'' За душу су певане староградске песме и севдалинке. Уз њих се мерачило, бекријало и плакало.
           Некада (не тако) давно, становници те Земље умели су да се ухвате за руке и да заиграју велико ''Ужичко коло,'' и ''Моравац,''словеначку полку и оро, војвођанске поскочице и мађарске чардаше...
           Некада (не тако) давно, у тој Земљи слушали смо Терезу Кесовију и Арсена Дедића, Прљаво казалиште и Парни ваљак,  Бијело дугме и Мерлин, Неџада Салковића и Бебу Селимовић,  Селимову-Желчевски, Тому Здравковића и Лепу Лукић, Ју групу и Рибљу чорбу ...
           Некада (не тако) давно, деца су у тој Земљи одрастала уз књиге Бранка Ћопића, Исмета Бекрића, Григора Витеза, Љубивоја Ршумовића, Тона Селишкара...
           Некада (не тако) давно, комшије и сусједи седели су за истим столом и прослављали празнике и свеце, бајраме и крсне славе, пили каву и кафу са ратлуком и рахатлокум, наздрављали уз лозу и шљиву, пиво и пиву, мезетили његушки пршут, и сјенички сир, и суџук, и далматинску шунку, и сремску кобасицу, и мађарски кулен, и сарајевски ћевап, и хлеб, и крух и сомун... Сладили се и гужваром и штрудлом, и алвом и халвом, и кранслицама и ванилицама, и баклавом и сувом питом, и бундеваром и питом од дулека...
          Некада (не тако) давно, та дивна Земља имала је и цркве, и храмове, и манастире, и самостане, и џамије и синагоге. И ником није сметало што се неко моли Богу, а неко Алаху. Људи су се поштовали, јер су људи.
           Некада (не тако) давно, деца из те Земље полагала су пионирску заклетву и била поносна на црвене мараме око врата. Били су верни и искрени другови који држе дату реч. Поштовали су родитеље и старије, поштовали су своје учитеље.
           Некада (не тако давно) бејаше једна Земља које се ја са сетом сећам.
Због успомене на ту Земљу и безбрижно одрастање у њој, срећна сам што сам део Асоцијације најбољих наставника бивше Југославије. То је част, понос и одговорност.
           Жељана и Весела, нисте могле направити бољу ствар за све нас који смо волели и који у срцу носимо Земљу које више нема.
          Београд је раширио руке и пригрлио учитеље шест бивших република. Много труда је уложено у организацију скупа. Исплатило се.


           Када је трио Мирјана Пајић, Мила Ђачић и Александра Станковић запевао добро нам знану и драгу песму ''Земљо моја,'' 400 људи је устало и није било потребе крити ни емоције ни сузе. Помислила сам: Земљо моја, опет смо заједно!




Хвала Жељана и Весела што сте нас поново спојиле, што сте створиле Сигурну наставничку кућу, што Вам је образовање императив.


КРАЈ 1. ДЕЛА!  😊😊😊




уторак, 22. октобар 2019.

Кратке приче за вежбање читања са разумевањем

       Изашла је из штампе трећа књига кратких прича аутора Снежане и Зорана Јешића.
Данашњим генерацијама деце читање представља проблем. Разумевање прочитаног представља још већи проблем. То знамо сви ми који смо у свакодневном контакту и непосредном раду са децом.
     Зато је ово драгоцена књига! Представља корисну литературу како за децу и учитеље, тако и за родитеље који желе да њихова деца лакше и у континуитету напредују.
         У књизи је 40 кратких прича чији је језик близак деци.
40 занимљивих тема из свакодневног живота деце.
40 прича које се настављају и дозвољавају машту.
Приче су прожете смисленим порукама које децу уче практичним стварима, баш оним које су им потребне за живот.

Намењена је најмлађим читаоцима који уче да читају и који вежбају читање са разумевањем.

Извод из рецензије:

''Родитељски и коауторки пар Јешић, сјајно инспирисан, изнедрио је још једну књигу кратких прича, на радост деце и свих нас који радимо са њима. Њихове књиге полако заузимају важно место у вртићима и школама, што није случајно. Писане су срцем родитеља и пером педагога коме је близак дечији свет.''
                                                                                                                                Луција Тасић

Као један од рецензената књиге и као дугогодишњи учитељ, од срца је препоручујем деци.
Ауторском пару Јешић, желим још прегршт идеја и да не престају да нас радују кратким причама.
Деци која читају књигу, желим да науче да читају за 5!

Читај za 5




четвртак, 17. октобар 2019.

Њено величанство ЈАБУКА


''Једна јабука на дан, па неће лекар у твој стан''

Еко школа ''Драгољупче'' и ове школске године има амбициозан еколошки акциони план. Већ на самом почетку школске године нижемо бројне активности.
Октобар-месец правилне исхране сваке године се пажљиво планира.
16.октобра обележава се Светски дан правилне исхране, а  20. октобра Светски дан јабука. Тим поводом за ученике млађих разреда осам учитељица је припремило тематски дан под називом ''Једна јабука на дан, па неће лекар у твој стан.''
Вредно се радило у три села: у Драчићу где је матична школа,  у Бачевцима и Жабарима, где су наше подручне школе. 
Светски дан јабука обележава се од 20.октобра 1990. године, а започела је организација Common Ground из Лондона са циљем за промовисање њених бенефита за здравље, као и промовисање бројних сорти јабука које се у Енглеској узгајају.
 И Србија се може похвалити узгојем овог благотворног воћа. Готово да не постоји сеоско домаћинство које у свом дворишту или воћњаку нема бар једно стабло јабуке што сведочи о њеној широкој распрострањености. Аутохтоне сорте јабука код нас су бројне:
Зеленика, Иванчица, Медица, Дивљача, Јесенка, Слаткача, Кисељача, Петровача, Белица, Киселица, Колачара, Мирисавка, Адамовчица, Црвеника, Јечменица, Будимка, Илинска...
            Кроз интеграцију наставних садржаја, ученици су прошетали кроз све наставне предмете и научили много о овом укусном и хранљивом воћу које је често занемарено баш због доступности. Деца придају већи значај неком егзотичном воћу не знајући колика је корист од свеже јабуке. Зато је важно да се упознају са њеном нутритивном вредношћу. Обилује витамином C. Посебно га има у јесењим и зимским сортама. Богата је пектином, биљним влакнима, минералним материјама, органским киселинама. Јабука је чистач крви и цревног тракта, снижава ниво холестерола, погодна је за дијету, обезбеђује добар и миран сан ако се поједе пола сата пре спавања.
Јабука је гајена 1000 година пре нове ере и не постоји воће које у себи крије толики симболички набој. Она је рајско воће и симбол недостижности. У грчкој митологији и у скандинавским сагама увек је средство које исцељује и подмлађује.

Највише обичаји у Србији везано је за јабуку:

-
Даривали су је  новорођенчету да буде здраво и румено.
-
Младић је поклањао девојци као знак љубави.
-
Јабуку гађа младожења кад дође по младу.
-
Јабуку је доносио гост домаћину кад дође на славу.
-
Ставља се у уста печеног прасета, а не знамо зашто.
-Још увек баке у селу поред дуња и јабуке стављају на ормар да соба мирише.
У неким крајевима одржао се обичај да се јабука нађе на столу за Бадње вече. Подели се  на онолико делова колико има укућана. Свако поједе по део. У случају несрећа, рата, елементарних непогода, ако се људи изгубе, верује се да ће се наћи са оним са којим су поделили јабуку на Бадње вече.

Чему служи јабука?

-Да је поделиш са другом.
-Да је поклониш симпатији.
-Да њом опереш зубе.
-Да ти поклони витамине.
-Да утолиш жеђ.
-Да се у њу усели црв.
-Да позира сликарима.
(Из часописа ''Витез'')

У непосредној околини школе у Драчићу посађен је воћњак 2013. године. У њему се налази 151 стабло аутохтоних сорти воћа: шљива, дуња крушака и јабука. Бројка није случајна. Те године је у школи било баш толико ученика. Школски воћњак одржавају ученици заједно са помоћним радницима, наставницима и директором школе.
Тематски дан је завршен бербом и дегустирањем њеног величанства ЈАБУКЕ не само у Драчићу, већ и у Бачевцима и Жабарима.
Деца су много научила а сада чекамо резултате у виду јабуке за ужину.
Француски стручњак за фитомедицину Maurice Messegue није случајно рекао:
''Ако бисте били у прилици да засадите само једно дрво у врту, онда би то свакао требала да буде јабука.''



Прваци из Пријездића и Драчића бимали су заједничке часове


Јабука служи да се у њу усели црв 😄


У 1.разреду часове су реализовале учитељице Бојана Белушевић и Луција Тасић

Брање и дегустирање јабука у школском воћњаку са директором школе Зораном Новаковићем


Најстарији ђаци у млађим разредима -четвртаци, сладе се укусним плодовима


Наши ђаци у Бачевцима свакодневно уживају у школском дворишту где има јабука

Другари из Бачеваца

У Бачевцима на часу ликовне културе

Табла ученика 4. разреда



Учитељица Весна Сировљевић са четвртацима

Српски језик -У Бачевцима су обрађивали Причу о јабуци

Четвртаци из Драчића и Пријездића правили су воћне декорације

Учитељица Александра Петровић (њој нису потребне мердевине)


Ликовни радови ученика из Бачеваца


Учитељица Милена Страхинић са својим ученицима у Жабарима

Иако немају школски воћњак, ученици из Жабара су га потражили у непосредној околини.  Амбијентална настава.

Ученици из Жабара на часу ликовног
Кад се вредне руке сложе добије се фантастичан продукт


                               Друга група у Жабарима на часу ликовне културе
                                                            Браво креативци!

                            Ученици из Жабара направили су и укусну воћну салату

                                                                    Прваци позирају

Наши четвртаци