уторак, 15. септембар 2020.

За њих не постоје границе

           Неколико година одбијала сам позиве да радим семинаре на Косову и Метохији. Тражила сам изговоре и правдала се заузетошћу. Заправо, суштина је била СТРАХ.
Најзад, прихватих и одох у Штрпце. Размишљања су ми била: Ако ти људи толико година живе на Косову, боре се и опстају, зашто је мој живот вреднији од њиховог?
          Толико емоција и топлине које сам осетила том приликом надвладало је мој страх и отиснух се даље.
          Следећи позив уследио је од директорке ОШ''Десанка Максимовић'' из Косовске Каменице госпође Јадранке Васић.
            Мислећи како је Косовска Каменица ближе граници и како има много више српског живља, кренух без страха у походе. А онда, сазнадох, да је у том месту живи само 6% Срба. Остала сам запрепашћена том чињеницом. Значи, ни ту није безбедно. Али, опет, преовладала је мисао о људима који ту живе деценијама и столећима. Ако они одолевају, преживећу и ја.
             Чим сам ушла у велику  школску зграду осетила сам сигурност.
             Ова  школа основана је давне 1870. године у селу Каменица које је имало 25 домова. Ученици су долазили из околних села са подручја Криве реке: Робовца, Мочара, Босца, Стрелице, Гризимеа, Ајновца и других. У почетку школа је радила у саставу цркве у Косовској Каменици, а касније прелази у посебну зграду у оквиру црквеног дворишта и бива разрушена 1946. године. Због повећаног броја ученика 1906. године гради се нова школска зграда од две учионице. Школа је започела рад са свега 15 ученика, да би се тај број повећавао. 1908. године и школу су почела да похађају и женска деца. Школа у то време није била обавезна ни за мушку, ни за женску децу. 
Данас школу похађа 286 ученика.
Ове године требала је бити прослава великог јубилеја, 150 година постојања школе у Косовској Каменици. Корона је спречила прославу, али није умањила значај школе.
             
           При првом кораку у школско двориште  дочекале су ме бројне колеге и уз пријатељски стисак руке пожелеле добродошлицу. Не могу вам описати шта сам у том тренутку осећала. Испред мене су стајали борци који су свакодневно на барикадама. Лако је бити Србин у Централној Србији. Треба бити Србин и одбранити српство на Косову. Ови људи моји су хероји. Желела бих сваком на свету да осети толико срдачности и толико топлине колико сам ја осетила том приликом. Подршка нас из Србије пуно им значи.
               У овој школи много се ради. То се најбоље види када одлазите у одређеним временским интервалима. Ја сам одлазила и гледала како се из године у годину школа и активности у њој мењају, развијају и осавремењују.
Баве се амбијенталном наставом





Баве се екологијом



Деца плешу модерне плесове



Организују радионице са мајкама



Организују маскенбале








                                                      Играју озбиљне представе




                                            Победници су значајних такмичења



Где год се појаве запажени су




Била ми је част да их угостим неколико последњих година на финалној смотри рецитатора која се одржава у Ваљеву под називом ''Песниче народа мог''.




                 Даровити ученици из ОШ''Десанка Максимовић'' сваке године долазе у истраживачку станицу Петница како би савладали нова знања и нове вештине.

Наставници се без обзира на прописане сате стручног усавршавања едукују и то сами плаћају. У току године похађају много више семинара него што то законодавац од њих очекује. Знања стечена на семинарима примењују на најбољи начин.



                         Етос је важан део успешног рада сваког колектива.Они се дивно друже и путују.






Много пре ове реформе, пројектне наставе и увођења предузетништва у школе, ова школа се бавила предузетништвом. Израђују штафелаје, јастучиће, сувенире, народне ношње  и још много тога.


Ако сте истински пријатељ школе добијете на поклон лични сувенир. Драго ми је што сам уврштена међу четири омиљен песника у школи. Ја никад нисам добила лепши поклон и веће признање. Мерило су људи. А ови људи су заиста добри. Они осећају срцем ко је уз њих.


               Директорка школе Јадранка Васић, млада, енергична, хиперактивна...  пружила ми је руку пријатељства. Схватила сам колико је ова предузетница, лидерка, (мајка три сина) растрзана, кретаивна, успешна и вредна. Свуд стиже и све постиже. Присутна је на свим значајним састанцима директора, обукама широм Србије, најзначајнијим манифестацијама на којима прати своје ученике. Учи од најбољих, али својим примером учи и оне најбоље.
                За ову школу зна и председник републике и сваки директор школе у Србији. Оволико ентузијазма и воље тешко је срести.

Зато одајем дубоко признање овој јединственој жени-ЈАДРАНКИ ВАСИЋ.

                                                Живот на Косову, је игра без граница.




ДРАГИ МОЈИ, ВИ СТЕ ДОКАЗАЛИ И ПОКАЗАЛИ ДА ЗА ВАС НЕ ПОСТОЈЕ ГРАНИЦЕ.
БУДИТЕ ЗДРАВО И ДОБРО НА СВОЈИМ ОГЊИШТИМА.

понедељак, 24. август 2020.

Стеван Вићентијевић


Стеван је прави пример првака,
разигран, безбрижан, корака лака,
помало тепа, пуно се мази,
правичан, добар, на другаре пази.











недеља, 23. август 2020.

Теодора Јездић

Теодора мрвица првога разреда,
умиљато прича, умиљато гледа.
Иако је тиха, не зна да се бори,

учење и школу, она много воли.

Мрвица из првог разреда, наша Теодора, била је веома вредна у доба наставе на даљину.
Све своје задатке вредно је радила под будним оком мајке Катарине која је била ту  да све преконтролише и да проследи ове лепе материјале.
Ово је делић Теодориног стваралаштва у доба КОРОНЕ. Браво, Теодора!


















Милана Ивана Милићевић

Милана Ивана, несигурна, тиха,
светлих очију и прелепог лица,
из дана у дан добро напредује,

томе се одељење читаво радује.

Девојчица са два имена Милана Ивана, изразито лепих светлих очију и светле пути, беше уплашен првачић. Дуго времена је прошло док се није прилагодила колективу и уклопила.
А онда се деси КОРОНА. Сада сам се уплашила ја, какав ће напредак деце бити.
Како ће све то функционисати када нису у школским клупама?
Међутим, Милана Ивана је уз велику помоћ мајке Дарије наставила са добрим радом.
Ово је део њеног стваралаштва из тог периода.
















среда, 20. мај 2020.

Стихови на дар

Првацима с љубављу

У првом разреду дружина мала,
у учионицу лако је стала:
пет дечака и пет девојчица,
у јануару дође  и другар Миша.

Ања је тамнокоса лепотица.
Никад не скида осмех са лица.
Помало шушка, помало спора,
ал' вредно ради, ту нема збора.

Стеван је прави пример првака,
разигран, безбрижан, корака лака,
помало тепа, пуно се мази,
правичан, добар, на другаре пази.

Петар је син мог ученика,
свог оца Владе слика и прилика,
врти се, прича и ''забушава,''
ал' све задатке тачно решава.

Милица вредна и одговорна,
за рад у школи увек је орна.
Неке речи теже изговара,
воли да учи и воли да ствара.

Плавокоси Јован високо дете,
''фенсерица,'' од главе до пете.
Причалица то је права,
направићемо од њега ''правог лава.''

Милана Ивана, несигурна, тиха,
светлих очију и лепог лица,
из дана у дан напредује,
томе се одељење цело радује.

Дарко је сићушан и ока црна,
смеран је, васпитан, плашљив к'о срна.
Бодримо га прича гласно,
све задатке решава и све му је јасно.

Наталија је мудрица права,
све разуме њена паметна глава.
Воли да глуми и врло је вешта,
на физичком  јако је спретна.

Никола је озбиљан, човек мали,
много зна, ал' се важан  не прави.
Са лакоћом пише, са лакоћом чита,
кад му није јасно, он слободно пита.

Теодора мрвица првога разреда,
умиљато прича, умиљато гледа.
Иако је тиха, не зна да се бори,
учење и школу, она много воли.

И дође нам Миша, право из Русије,
висок леп, светлоок и ништа не крије.
Заволео школу и своје другове,
заволео Ковачице и наше лугове.

Друштво мало, одабрано,
насмејаних лица,
знајте, да вас много воли
ваша учитељица.

                      Луција Тасић

Када учитељима одузмете рад у учионици, то је као да сте му ампутирали део тела или  одузели пола срца. Корона нас је раздвојила, али мислимо једни на друге и бринемо једни о другима. Чујемо се, гледамо се путем електронских направа, радимо, учимо...
Али, ништа није исто. Желела сам да нешто поклоним деци, да их обрадујем.
Тако сам изнедрила стихове за моје прваке, да не забораве колико их волим и колико мислим на њих.
Онда је уследило изненађење. На стихове, одговор сам добила стиховима.
Може ли један учитељ пожелети лепши дар?


Учитељици Луцији


Гадно неко време дошло,
вирус тешки светом хара,
раздвоји се другар од другара.

У школу не идемо,
ал' морамо да учимо.
Учимо преко интернета,
то нам баш и не смета.

Учитељица наша,
стално поруке пише,
јер за своје ђаке
брине понајвише.

Она нас храбри,
снагу нам даје
и нове домаће задаје.

Зове се Луција,
а из њеног ока
увек искра сија,
њеним ђацима је најмилија!

Никола Станковић ученик 1. разреда и његова мама Гордана Станковић

уторак, 19. мај 2020.

Николино стваралаштво

Никола је ученик првог разреда. Живи у селу које је природа обдарила брдима, цветним ливадама, мирисним воћњацима, цветним баштама...
Никола ужива у свом топлом дому који његова мајка чаробница претвара у рај.
Он свакодневно уз њену помоћ извршава своје школске обавезе. Често ради и више од онога што се од њега очекује, а све захваљујући креативној мами Гоци, која сваку школску лекцију претвори у радост.
У време короне породица је била на окупу и уживала у сваком тренутку.
Уживали смо и сви ми који смо имали прилику да захваљујући мами видимо ове сјајне материјале.

Овако се деца припремају за живот.



Пекарчић Никола









Дивна природа, дивно рецитовање песме ''Пролеће.''



У  цветном дворишту само недостају Хвалисави зечеви. 


 Уз позориште сенки забављају се Никола и његова старија сестра Николина. 
Извођење луткарске представе ''Два друга'' из књиге ''Нека живот игра буде.''



''Ветар сејач''







 ''Добар друг ти вреди више 
и од сунца и од кише,
и од шуме и од хлеба,
добар друг ти увек треба.''

Никола је много пута показао да је добар друг.

Наш Никола је посебан. Он зна да ради нешто што велики број одраслих не зна, а камоли деце. Зна да припреми здрав напитак свом млађем брату. Ово је здраво одрастање.
Браво, Никола! Браво, мама Гордана! 
Хвала што сте овај јединствени видео поделили са нама.