субота, 31. јануар 2015.

Свака мајка света мајка је најбоља-Луција Тасић

Фотографија је преузета са нета

Лица: Наратор, Учитељица, седморо деце

НАРАТОР:
У дворишту школском, у хладу липа,
седи и ћућори мала екипа,
а међу њима, пуна лепих прича,
седи  њихова мудра  учитељица.

Она их је научила сва слова и бројке,
у дневнику не постоје јединице, двојке.
Научила да заволе и школу и књигу,
да у њеном загрљају, забораве бригу.
Да буду поштени и да размишљају,
да живот и свет с љубављу гледају,
да духовност негују, у себе верују,
разговору са њом, деца се радују.

УЧИТЕЉИЦА:
Велико је небо и бескрајно море,
велико је сунце и велике горе,
велика је радост кад дође пролеће...
(Кратка пауза.)
Реците ми сада, шта је то највеће?

ПРВО ДЕТЕ:
Велике су звезде и цела планета,
велика је брзина блиставих комета,
велики су океани и Стара планина,
 највећа на свету, љубав је мамина.

УЧИТЕЉИЦА:
Од мамине љубави, нема ништа веће .
(Кратка пауза.)
Реците ми сада, шта је то најлепше?

ДРУГО ДЕТЕ:
Лепи су лептири, леп је сваки цвет,
живот што живимо, леп је цео свет.
Најлепши је осмех једне дивне даме,
то је благи осмех моје драге маме.

УЧИТЕЉИЦА:
Од маминог осмеха нема ништа милије.
(Кратка пауза.)
Реците ми сада, шта је најтоплије?

ТРЕЋЕ ДЕТЕ:
Ватрица пуцкета  греје хладну собу,
топло златно сунце греје нам природу.
Кад се у њем' нађем, ја осећам рај,
од сунца је топлији мамин загрљај.

УЧИТЕЉИЦА:
Загрљај нас греје кад је најснежније.
(Кратка пауза.)
Реците ми сада, шта је најнежније?

ЧЕТВРТО ДЕТЕ:
Пролећни је лахор, нежан кад ћарлија,
и сунчев је зрачак, нежан кад засија...
Кад ме помилује ишчезну све муке,
нај, најнежније су, моје маме руке.

УЧИТЕЉИЦА:
Мамине су руке, меке, најнежније...
(Кратка пауза.)
Реците ми сада, шта је најискреније?

ПЕТО ДЕТЕ:
Искрене су сузе, када срце боли,
и искрено мама мога тату воли,
њена љубав искрена моју душу лечи,
најискреније су, моје маме речи.
Када каже:''Волим те,'' ја знам да је тако
и такве се речи, не говоре лако.

УЧИТЕЉИЦА:
У животу постоје и ствари ружније...
(Кратка пауза.)
Реците ми сада, шта је најтужније?

ШЕСТО ДЕТЕ:
Туга је кад љубав, узвраћена није,
туга је кад другар своју тајну крије.
Туга је кад уметник нема своје музе,
ал', ипак су најтужније моје маме сузе.

УЧИТЕЉИЦА:
Осећања мама, не треба да крије...
(Кратка пауза.)
Реците ми сада, шта је најмилије.

СЕДМО ДЕТЕ:
Миле су ми песме, миле су ми приче,
јунаци из бајки, што на тату личе.
Поређења нема, ни са једном бајком,
најмилије ми је дружење са мајком.

УЧИТЕЉИЦА:
И остаје само, да вам дам на вољу.
Сада ћемо прогласити мајчицу најбољу!

СВИ:
Ту дилеме нема, а нема ни збора,
свака мајка света, мајка је најбоља!