Свака мајка света мајка је најбоља-Луција Тасић

Фотографија је преузета са нета

Лица: Наратор, Учитељица, седморо деце

НАРАТОР:

У дворишту школском, у хладу липа,

седи и ћућори мала екипа,

а међу њима, пуна лепих прича,

седи  њихова мудра  учитељица.

Она их је научила сва слова и бројке,

у дневнику не постоје јединице, двојке.

Научила да заволе и школу и књигу,

да у њеном загрљају, забораве бригу.

Да буду поштени и да размишљају,

да живот и свет с љубављу гледају,

да духовност негују, у себе верују,

разговору са њом, деца се радују.

УЧИТЕЉИЦА:

Велико је небо и бескрајно море,

велико је сунце и велике горе,

велика је радост кад дође пролеће...

(Кратка пауза.)

Реците ми сада, шта је то највеће?

ПРВО ДЕТЕ:

Велике су звезде и цела планета,

велика је брзина блиставих комета,

велики су океани и Стара планина,
 највећа на свету, љубав је мамина.

УЧИТЕЉИЦА:

Од мамине љубави, нема ништа веће .

(Кратка пауза.)

Реците ми сада, шта је то најлепше?

ДРУГО ДЕТЕ:

Лепи су лептири, леп је сваки цвет,

живот што живимо, леп је цео свет.

Најлепши је осмех једне дивне даме,

то је благи осмех моје драге маме.

УЧИТЕЉИЦА:

Од маминог осмеха нема ништа милије.

(Кратка пауза.)

Реците ми сада, шта је најтоплије?

ТРЕЋЕ ДЕТЕ:

Ватрица пуцкета  греје хладну собу,

топло златно сунце греје нам природу.

Кад се у њем' нађем, ја осећам рај,

од сунца је топлији мамин загрљај.

УЧИТЕЉИЦА:

Загрљај нас греје кад је најснежније.

(Кратка пауза.)

Реците ми сада, шта је најнежније?

ЧЕТВРТО ДЕТЕ:

Пролећни је лахор, нежан кад ћарлија,

и сунчев је зрачак, нежан кад засија...

Кад ме помилује ишчезну све муке,

нај, најнежније су, моје маме руке.

УЧИТЕЉИЦА:

Мамине су руке, меке, најнежније...

(Кратка пауза.)

Реците ми сада, шта је најискреније?

ПЕТО ДЕТЕ:

Искрене су сузе, када срце боли,

и искрено мама мога тату воли,

њена љубав искрена моју душу лечи,

најискреније су, моје маме речи.

Када каже:''Волим те,'' ја знам да је тако

и такве се речи, не говоре лако.

УЧИТЕЉИЦА:

У животу постоје и ствари ружније...

(Кратка пауза.)

Реците ми сада, шта је најтужније?

ШЕСТО ДЕТЕ:

Туга је кад љубав, узвраћена није,

туга је кад другар своју тајну крије.

Туга је кад уметник нема своје музе,

ал', ипак су најтужније моје маме сузе.

УЧИТЕЉИЦА:

Осећања мама, не треба да крије...

(Кратка пауза.)

Реците ми сада, шта је најмилије.

СЕДМО ДЕТЕ:

Миле су ми песме, миле су ми приче,

јунаци из бајки, што на тату личе.

Поређења нема, ни са једном бајком,

најмилије ми је дружење са мајком.

УЧИТЕЉИЦА:

И остаје само, да вам дам на вољу.

Сада ћемо прогласити мајчицу најбољу!

СВИ:

Ту дилеме нема, а нема ни збора,

свака мајка света, мајка је најбоља!