четвртак, 28. јануар 2016.

Новогодишња жеља поларног медведа-Катарина Трифуновић



Деда Мраз:
Иде Нова година, испуњавам жеље!
Шта би хтео медо? Можда крзно беље?

Поларни медвед:
Без пигмента је свака моја длака,
а бела тек постаје од сунчевог зрака.
Драги Деда Мразе, нешто ћу ти касти:
најлепши сам кад се наједем фокине масти.

Деда Мраз:
Па шта онда иштеш, предатору стари!
Нешто си тужан, шта ти срећу квари?

Поларни медвед:
Моја санта леда, поче да се тањи...

Деда Мраз:
А ти онда унос калорија смањи!
Под шапама неће тада лед да ти пуца,
издржаће док не уловиш фоку, славнога гњурца.
Кроз рупу у леду кад промоли главу да ухвати дах,
ти је предњим шапама шчепај у исти мах.

Поларни медвед:
Баци поглед на мене, сав сам се усукао
брзо ће лето, мој период мировања,
а ја се нисам довољно накркао.
Желим да пролеће као раније траје.
Сад Сунце одмах упече и пролећу крај је.
Таман у лов кренем, санта леда неста,
па не могу ни макац даље с тог места.
До следеће зиме ја ти гладан оста'
док се лед поново не формира, ето мени поста.

Деда Мраз:
Некад си могао фоку на тридесет
километара да нањушиш,
где баш сада нос да запушиш!

Поларни медвед:
Због отопљења арктичких вода
променише оне своје навике
одоше укусне фоке
у потрагу за хладнијом водом
праћене нападом панике!
Ситна риба што у мору плива,
ништа ми не прија.
Мој желудац тегобе не трпи...

Деда Мраз:
Док не решим проблем, мало се стрпи.

Поларни медвед:
Али, Деда, ова врућина
не може се издржати више!
Ако се мој главни извор хране не врати,
црно ми се пише!
Гледаш ли вести, шта кажу у свету?
Што топлота ова зароби планету?

Деда Мраз:
Због глобалног загревања
сигурно си чуо за ту информацију?

Поларни медвед:
Где баш да задеси моју генерацију?!
Можда да за Нову годину пожелим да се регулише време?

Деда Мраз:
Ништа немој слати, човек напор улаже,
чујем да се све више пажње на
решење еколошких проблема полаже.
Школарци светло у просторији
уредно гасе кад из ње изађу,
а до школе се и пешке без муке снађу.
Кад свако пружи свој допринос у очувању средине,
ето  хладне зиме натраг, ето теби милине.

Текст из дечје штампе ''Школарац 3''


среда, 27. јануар 2016.

Семинар Интердисциплинарна амбијентална настава -Завичајна школа наслеђа

23.и 24. јануара 2016. године у ОШ ''Сестре Илић'' у Ваљеву одржан је семинар Интедисциплинарна амбијентална настава-Завичајна школа наслеђа чије су ауторке Невана Перић наставник разредне наставе  у ОШ''Димитрије Давидовић'' из Смедерева и Татјана Гачпар, дипломирани археолог, директор музеја у Смедереву.
У обиљу семинара који нам се нуде, ретки су они који су применљиви у пракси и који су плод искуственог рада аутора, они  који се већ сутрадан могу  применити у учионици, они који буде пажњу учитеља и после којих се полазници са осмехом на лицу разилазе. 
Овај семинар је управо такав. Детаљније информације о самом семинару можете погледати кликом на доњу везу.

Интердисциплинарна амбијентална настава-Завичајна школа наслеђа

Моје искуство у учитељском послу није мало, као ни иновативност и  знање које поседујем, стога ме је тешко анимирати и импресионирати. Али, овакви семинари, који обогаћују мој учитељски рад и дају нове идеје, буде машту и креативност  увек су добродошли.
Топло  препоручујем свима да присуствују семинару Интедисциплинарна амбијентална настава-Завичајна школа наслеђа. Сигурна сам да се нећете покајати.


















понедељак, 11. јануар 2016.

Поучник за родитеље

Апликација је преузета са сајта lenagold.ru

Живите са дететом, а не за дете. будите лични пример и узор вашем детету. 

Кад приметите проблем код вашег детета запитајте се где сте погрешили.

Комплетна, здрава и хармонична породица-СРЕЋНО ДЕТЕ-РОДИТЕЉИ БЕЗ БРИГА.
                                                                                                  Слободан Малушић

Рука која љуља колевку је рука која светом влада.
                                                            Вилијам Волис

Велика је грешка родитеља што се никад довољно добро не сећају да су и сами били деца.
Жак Д' Лакретел

Пример поправља много боље од прекора.
                                                                Волтер

Паметни родитељи допуштају својој деци да понекад и погреше.
                                                                                                   Ганди

Деца-то су наше сутрашње судије.
                                                     Горки

Најлепши украс у једном дому је дете.
                                                  Артур Шопенхауер

Деца су оно што се од њих начини.
                                      Француска народна пословица

Можете тежити да будете као они, али не покушавајте да их терате да буду као ви.
                                                                                                                                   Џубран

Слика  је преузета са сајта lenagold.ru

ЗАШТО ЉУДИ ВИЧУ?

Једном је учитељ питао своје ученике:
– Зашто људи вичу кад су љути?
Ученици су размишљали неко време:
– Зато што изгубимо стрпљење, зато вичемо – рече један.
– Али, зашто би викао ако је особа поред тебе? – пита учитељ – Зар није могуће говорити тихо и лагано?
Ученици су давали још неке одговоре, али ниједан није задовољио учитеља. Напослетку је објаснио:
– Када су две особе у свађи, љутите, њихова се срца јако удаље. Зато морају викати једно на друго, да њихов глас премости удаљеност и да се могу чути. Што су љући, гласније морају викати, јер је удаљеност међу њима већа.
Потом је учитељ питао:
– Шта се догоди када се две особе заљубе? Не вичу једно на друго, већ говоре тихо и нежно. Зашто? Њихова срца су веома близу. Удаљеност међу њима је веома мала. А, шта се догоди када се још више воле? Не говоре. Само шапућу и још више се зближују у својој љубави. Коначно, не треба им више ни шапат. Само се гледају, и то је све. Такве су две особе које се воле.
Онда је рекао:
– Када се свађате, немојте дозволити да се ваша срца удаље, не изговарајте речи које би могле да вас још више удаље, јер ће доћи дан када ће удаљеност бити тако велика, да више неће бити пута назад.

                                                                                                                         Непознати аутор