Први дан у школи ми се јако допао. Упознала сам
нове другаре и најлепшу учитељицу на свету. Тада сам била сувише мала да бих
знала колико нас она воли и шта то значи љубав према ђацима.
Са другарима ми је било лепо. Понекад смо били
немирни па нас је учитељица грдила. Али то нама не смета. Увек смо волели
групне радове на часу, луткарство, глуму... Наше часове су посећивали многи
одрасли људи. Не знам ко су они били. Учитељица каже да је то угледни час. Нико
од нас не зна шта то значи и што су ти људи ту, али нама нису сметали. Радили
смо онако како смо навикли, као да њих нема.
Ја сам увек имала главне улоге у представама.
Била сам Снежана у представи ''Снежана и седам патуљака.'' Сви патуљци су били
заљубљени у мене, а ја сам се правила важна. То је било још у 2. разреду.
Учитељица ми је сашила наранџасту дугу хаљину и исту такву траку за главу.
Изгледала сам као Снежана из бајке. Никад нећу заборавити извођење представе у
Београду на Дечјем хепенингу. На крају представе патуљак Добрица и ја смо
плесали. Павле, који је глумио Добрицу, није се најбоље сналазио у плесу. Зато
је са мном заплесао Миња Субота. Тога ћу се увек сећати.
Имала сам главну улогу маме Гице у луткарској
представи ''Три прасета.'' Ту представу смо спремали за такмичење у луткарству,
али смо је много пута после тога изводили. Волела сам да глумим иза луткарског
паравана. Волела сам лутке које је моја учитељица правила.
Поново сам учествовала на Дечјем хепенингу у
Београду у представи ''Себични џин.'' После сваког наступа учитељица нас је
водила на ручак. Никад нећу заборавити огроман тањир меса у коме су ћевапи били
као виршле. Ја сам појела само један.
Све ово ће ми јако недостајати. Остају ми само
сећања, и срећом слике и видео снимци које нам је учитељица дала. Она је и о
томе водила рачуна.
Када је учитељица болесна, ми патимо за њом. Не
волим да ме учи нека друга учитељица.
Све жеље које смо имали у школи учитељица нам је
испунила. Сада треба да се растанемо. Биће то велика патња. Не знам ко ће више
патити: учитељица или ми. Колико нас она воли видела сам и по томе што нам је у
новој књизи посветила две песме. Наш мали разред остаће запамћен у њеним
песмама.
Не желим да се растанем од моје учитељице. Зато
ћу је увек носити у срцу и памтити по доброти.
Учитељице Ви сте цвет који не вене.
С поштовањем
Снежана С. 4. разред
Нема коментара:
Постави коментар