Јесен у својим златним
кочијама лагано стиже у мој крај. Њен долазак примећује се на сваком кораку.
У јутарњим часовима
чује се весели цвркут птица које се веселе топлом јесењем сунцу, обиљу хране
коју пружа рана јесен и још увек бујним крошњама које пружају уточиште малим
птицама. Тек по неко јутро природа се утиша и навуче плашт од магле. То нас
ипак јесен подсећа да је ту.
Крошње дрвећа прошаране
су зеленом, жутом, наранџастом и црвеном бојом. Неки усамљени листак падне са
гране и шушти по ногама. Ветар се поиграва са лишћем носећи га на све стране,
док га благо не спусти на земљу. Облаци су за нијансу тамнији него што су били
летос. Постепено ће њихова боја прерасти у сиву и модру. Кад-кад падне по нека
кишна кап која добује по прозорима и упозорава на долазак јесени.
На њивама брује
трактори. Чује се завијање моторних тестера и тупи ударци секире о дрво. Штета
је што прекрасне шуме морају бити уништене због хладне зиме. Оне су патосане
шареним ћилимом направљеног од разнобојног лишћа. У шуми се може пронаћи тек по-
неки цветић. Воћњаци су богати зрелим јабукама, крушкама и мирисним дуњама.
Због свега овога, јесен
је најлепше годишње доба.
Марија Настасја 4. разред
Нема коментара:
Постави коментар