Слушао сам на телевизији да у
Србији много људи пуши и да смо по броју пушача чини ми се друга земља у
Европи. Код нас пуше сви: и људи , и жене и деца. Исто сам слушао и да у неким страним земљама готово да
нема пушача. Пушење сматрају врло штетним, а пушаче некултурним људима. Значи,
ми смо један некултуран народ. Много некултурних људи познајем у мом комшилуку,
али онда и у породици. Због тога сам се веома ражалостио.
Моја мама никад није пушила. Тата
је пушач. Значи и мој тата је некултуран. То је брата и мене подстакло да
молимо тату да остави цигарете. Није нам
одмах пошло за руком. Тата је прихватио наше разлоге, али није престао.
Плашили смо се да се не разболи, јер знамо да пушење изазива многе опасне болести. Онда се десило да сам се ја разболео.
Дуго сам имао упалу крајника, кашљао сам и на крају завршио у болници. Оперисао
сам и крајнике и средње ухо. Мени је требао чист простор и свеж ваздух. Тада је
мој тата престао да пуши. Оно што није урадио због себе, урадио је због мене.
Био сам болестан, али веома радостан.
Мој тата је показао колико ме
воли.
Данас у нашој кући нема дуванског
дима. Све је миришљаво и лепо. Имамо пуно цвећа и сви смо врло срећни. Када
љубим тату, он лепо мирише. То бих пожелео сваком детету. Хвала ти за то тата!
Павле Ј. 3.разред
Нема коментара:
Постави коментар