Скоро
свако дете има маму која га воли, мази и лепо му прича. Тако је и са мном.
Мама
ми понекад помогне око домаћег задатка који је пуно тежак. Онда ја њој помажем
у кућним пословима. Она ме тад награди слаткишем.
Иако
има нас тројицу и пуно посла, она се увек труди да нађе времена за нас. Тада
нам прича лепе приче. Понеку и измисли. Те приче су најлепше. Мислим да ћу их
се увек сећати, чак и кад порастем и да ћу их причати мојој деци.
Понекад
је мама досадна. То је кад ме опомиње да учим и радим домаћи задатак. Али, без
обзира на то, ја је пуно волим.
Мамине
речи увек се памте. Оне увек саветују. Из њих извире превелика љубав мајке
према детету. Каква би то мама била кад не би саветовала? Моја мама најлепше
прича, чак и онда кад грди.
Никола Ј. 2.
резред
Нема коментара:
Постави коментар