Да сам птица

Загледана у даљину посматрала сам та дивна, мала створења и завидела им. Час су овде, час тамо, час горе, час доле, час их видиш, час не видиш. Почела сам да размишљам која бих птица волела да будем.

            Наједном, изнад моје главе, залепрша ласта  и поче да кружи. Била је сва малена, сјајног перја са лепом главом. Као да је неки сликар насликао и послао мени да јој се дивим.

            Одједном сам знала. Волела бих да сам ласта. Могла бих да летим куд год пожелим, да свратим у сваки шумарак онако леп и расцветан. Могла бих да посматрам горане како пошумљавају голети и да их онако уморне увесељавам својом песмом и очарам уметничким плесом.

            Летела бих преко брда и долина, зелених ливада и пшенице која таласа у бескрајнј равници. Кад се уморим, слетела бих крај неког поточића, огледала се у бистрој води и уживала у његовом тихом шапату. Поигравала бих се са зраком сунца који се пресијава на површини воде. Кад се науживам те лепоте, кренула бих даље тражећи пролеће. Тад је природа увек најлепша и највише пружа.

            Јесен би ме отерала у нове крајеве. Можда бих била мало тужна, али у срцу бих понела слику вредних горана који саде шуме и шума које су тек олистале.

            Да сам птица, била бих слободна. Зар то није једно од највећих богатстава?

                                                                                         Наташа Јевтић 4. разред