Човек може сањати у сну и на јави,
и будан и кад спава. Не постоји нико коме су све жеље испуњене. Свако има бар
једну жељу. Тако је и са мном. Ја имам много неостварених жеља. Понекад ствари
о којима дању маштам, ноћу сањам.
Једне ноћи, сањао сам диван сан.
Тата ме уписао у школу фудбала. Ишао сам
на тренинг сваки дан. Носио сам дивне копачке.
Једног дана на нашу утакмицу дошао је Алекс
Фергусон. Тражио је два добра играча. Мој друг Павле и ја били смо најбољи и
нас је одабрао. Нашој срећи није било краја. Отпутовали смо у Енглеску. Тамо су
били најбољи фудбалери света: Гикс, Немања Видић, Сколс и Руни. Играо сам са
најбољим играчима. Једног дана имали смо утакмицу против Челсија. Ја сам дао
гол. Од среће сам скакао. И заиста,
скочио сам из кревета јер ме мајка звала да идем у школу.
Тако се распршио мој сан. Остало
ми је само да са татом гледам Манчестерове утакмице и да сањам.
Живко Јовановић 3. р.
Нема коментара:
Постави коментар