недеља, 30. јун 2013.

Мој сан


Човек може сањати у сну и на јави, и будан и кад спава. Не постоји нико коме су све жеље испуњене. Свако има бар једну жељу. Тако је и са мном. Ја имам много неостварених жеља. Понекад ствари о којима дању маштам, ноћу сањам.
Једне ноћи, сањао сам диван сан. Тата ме  уписао у школу фудбала. Ишао сам на тренинг сваки дан. Носио сам дивне копачке.
Једног дана на нашу утакмицу дошао је Алекс Фергусон. Тражио је два добра играча. Мој друг Павле и ја били смо најбољи и нас је одабрао. Нашој срећи није било краја. Отпутовали смо у Енглеску. Тамо су били најбољи фудбалери света: Гикс, Немања Видић, Сколс и Руни. Играо сам са најбољим играчима. Једног дана имали смо утакмицу против Челсија. Ја сам дао гол. Од среће сам скакао. И заиста,  скочио сам из кревета јер ме мајка звала да идем у школу.
Тако се распршио мој сан. Остало ми је само да са татом гледам Манчестерове утакмице и да сањам.
                                                                                                         Живко Јовановић 3. р.


Нема коментара: