''Свако време носи своје бреме.'' Старији људи као што је моја бака су сведоци времена од пре шездесетак
година. Родила се у селу Мратишић као
друго дете у породици. Расла је у породици која се бавила и живела од
пољопривреде. Њени родитељи као и остали сељани удруживали су се и узајамно
помагали. Продавали су своје производе као што су: сир, кајмак, по- које прасе и јагње, како би набављали остале потрепштине за живот.
Раном зором се устајало у зависности од посла који је требало радити. Знало се
от- прилике код ког газде или домаћина се сакупљају тог дана и раде. Новац су
још зарађивали тако што су у својим и државним шумама секли дрва и заједно
продавали. Дрва су вукли воловима и коњима као што су и орали земљу. Жене су
чувале и гајиле децу, радиле у пољу, а доприносиле су породици тако што су
пољопривредне производе продавале на пијаци.
Моја бака каже да је два разреда основне школе завршила
у Мратишићу, а трећи у Пријездићу. Могућност за њено даље школовање није
постојала. Родитељи нису имали средстава за наставак школовања. Научила је да
пише, сабира и помало чита. Зна да се потпише и већ после толико година да
преброји своју малу пољопривредну пензију. У школу се ишло пешке и то неколико
километара. Зими се пртио снег, а у учионици их је чекала топла пећ и ватра
која је буктала. Један учитељ је учио све ђаке без обзира који разред су
похађали зато што их је било мало. У то време се јела здрава храна. Своје
производе су користили у исхрани. Жене су насађивале домаће кокошке и добијале
мале пилиће и јаја за децу. Сириле су кравље, козје, а неко и овчје млеко и
правиле домаћи сир и кајмак. Земљиште после орања су ђубрили стајским ђубривом и
то је била једина прихрана. Своју пшеницу су млели у разним воденицама
поточарама где су провели по један дан.
Месили су хлеб. У исхрани многих сељака се користила мешена проја од
жутог кукуруза. Срећа је била само да је има у довољним количинама.
Уместо кожних чизама и лепих патика, обували су
опанке, а мало богатији имали су гумене кондуре. Зими су се носили џемпери и
прслуци исплетени од вуне. Моја бака је носила обично у сукњу и блузу, а косу
је скупчала у велику плетеницу или пунђу.
После напорног рада у пољу, чекала је једина разонода
тог времена, а то су прела. Вечерња окупљања су била код домаћина који се
пријавио да прими госте. После намиривања стоке и старији и млађи су одлазили
код тог домаћина. Жене су препричавале тај дан, износиле сеоске новости, преле
и плеле, а људи су се договорали око сетве, жетве и играли крајцарице. Касније
су се сви служили понудама те домаћице, играли и певали касно у ноћ. Девојке су
седеле посебно и везлле своје девојачке спреме.
Једна од разонода су им биле и игранке. На игранке се
позивало у току дана, тако што би неко ишао кроз село вичући из свег гласа име
домаћина који спрема игранку. Игранке су им служиле за упознавање девојака и
момака. То су била вечерња окупљања где се уз музику играло и певало, пила се
ракија и домаће вино. Доста бракова је склопљено после неке игранке. Поједини
нерадни дани-недеља и велики празници су им служили за окупљање у цркви и на
вашарима. За Петровдан и Преображење су одлазили заједно на вашаре у Ражану,
Мионицу и околна села. Божић и Ускрс се славио по сличним обичајима као и
данас.
Бракови су уговарани можда и по самом рођењу детета.
Гледало се само да женско дете што пре нађе себи дом и да се уда. Свадбе су се
проводиле у оџаклијама када је хладно време, а када је топло постављале су се
столови у дворишту. Служио се свадбарски купус и печено месо. Женском детету се
спремао мираз и млада је бирана према његовој вредности. Играло се и певало уз
звукове виолине и хармонике.
- Тако је то било тада, -каже моја бака,- а ви децо
видите како живите сада.
Јована Ј.3.разред
Нема коментара:
Постави коментар