Ако можеш да видиш како се руши
дело твог живота и да,
не рекавши ни речи, отпочнеш да
га поново зидаш;
или, ако си кадар да видиш како
пропада резултат многих трудова,
без иједног уздаха;
ако можеш да волиш, а да не буде луд
од љубави;
ако можеш да будеш чврст, а уз то
нежан;
ако можеш, будући омрзнут, сам да
не мрзиш,
а ипак се бориш и браниш;
ако можеш да поднесеш речи које су
бедници изопачили
да би узбудили лудаке;
и да чујеш како њихова безумна уста
говоре о теби неистину,
а да сам не погршиш ни једном речју;
ако можеш да останеш
достојанствен, али и простосрдачан;
ако можеш, саветујући се са
великанима да ошувач смиреност;
ако можеш да волиш своје
пријатеље,
а да ни један од њих не буде све
за тебе;
ако можеш да размишљаш, посматраш
и сазнајеш,
а да не постанеш сумњалица или
рушилац;
ако си кадар да сневаш, али и да
не дозволиш
да ти снови буду господар;
ако можеш да будеш чврст, али не
разјарен;
храбар, али не несмотрен;
мудар, али не моралиста нити ситничар;
ако можеш да сусретнеш победу
после пораза
и да мирно примиш и једно и
друго;
ако можеш да задржиш храброст и
присебност када их сви изгубе;
тада ће великаши, судбина, срећа и
победа
бити заувег твоје покорне слуге, и
што више
вреди од свега тога – бићеш ЧОВЕК, сине мој.
Радјард Киплинг
Нема коментара:
Постави коментар