Ја припадам оној
деци која су од самог рођења окружена топлином, лепом речи и нежношћу. Како сам
расла, временом сам почела да сазнајем шта стварно значи волети и бити вољен.
Имам брата који је
доста старији од мене. Он је морао да ме чува када мама негде оде или кад ради.
Тада сам гледала само да направим неку зврчку како би се посвађали и као бих
њега пред родитељима окривила за све. Увек сам плакала и говорила мами како ме
бата не воли. Била сам мала и нисам најбоље схватала шта је то бата причао и
радио. Сада је све другачије. Пошла сам у школу. Бата ме је водио, чувао и штитио.
Увек ми прича шта треба да радим а шта не, шта је добро, а шта није. Када би
лети кренуо у шетњу или на купање, а зими на санкање, увек би ме повео са
собом.
Пред спавање се пољубимо и
пожелимо једно другом лаку ноћ. Исто тако се понашамо и кад устанемо. Ја једва
чекам јутро да загрлим свог брата и да време проведемо заједно.
Сада знам да је то та права,
искрена љубав између брата и сестре.
Љубав је сила која се ако је права одупире свим
изазовима као што је то случај са мном и мојим братом.
Милованивић М.3.
разред
Нема коментара:
Постави коментар