Једна промрзла и гладна птица

Хладан зимски дан. Напољу пада снег. Размишљам шта ћу да радим и чиме да се забавим. Моје мисли прекида звоно. Отворила сам врата. Били су то моји другари  Пера и Маја. Позвали су ме на санкање.

            Узела сам санке и кренули смо на оближње брдо где се иначе санкамо. Било је прелепо на снегу. Имала сам утисак као да летим на облацима. У снежној белини приметила сам мали отвор. Провукла сам руку да видим има ли шта унутра. Из отвора сам извукла птицу. Била је скупљена и беспомоћна. Није се померала. Чинило ми се да је мртва. Држећи је у руци почела је мало да се загрева и осетила сам лагано куцање њеног птичијег срца. Дотрчала је и Маја. Договориле смо се да је понесемо кући. Птица је сваког часа могла да угине. У кући сам је најпре у рукама грејала. Кад се промешкољила, ставила сам је у корпицу за дрва и однела крај пећи. После неког времена птица је трепнула. Почела је и да се помера. Сутрадан је устала. Нахранила сам је мрвицама. Почела је да лети по кући. Замало да излупа прозор. Тата је грдио што сам је унела у кућу. Морала сам да је пустим. Птица је весело махнула крилима и одлетела.

            Иако сам била грђена, осећала сам се прелепо. Била сам пресрећна јер сам спасла сигурне смрти једну малу, прозеблу птичицу. Спасла сам један живот а то је важна             

                                                                             Марија Настасја  4. разред