Кад сам био мали, слабо сам јео поврће. Мама је била
упорна, по мало и досадна. Увек ме терала да поједем све што спреми. Често сам
се бунио и плакао, али бих ипак све појео. Увек је било, како мама каже. Онда
сам почео да помажем мами у гајењу воћа и поврћа. Дозволила ми је да садим кромпир,
заливам краставце, берем парадајз...Тада је поврће почело да ми се свиђа. Уживао
сам да уберем корпицу краставаца или прадајза, а о воћу да и не говорим. Зреле
јагоде, прва мајске трешње, шљиве ранке права су посластица.
Кад сам кренуо у школу, приметио сам да има пуно
буцкасте деце.Морали су да држе дијету јер су се пре тога нездраво хранили. А
ја сам тек тада схватио зашто је моја мама била упорна. Пуно сам јој захвалан.
Мама увек зна шта је добро и здраво за њену децу. Сада живим здраво и здраво се
храним.
Радиша П. 2. разред
Нема коментара:
Постави коментар