Живот, навике, обичаје мојих предака ја само могу да
замислим. Нисам сигуран да бих се уклопио у такав начин живота. О свему томе
причала ми је моја бака. Ја сам је увек с пажњом слушао. Пољопривредна
механизација није постојала. Трактор је
имао само неко ко је био много богат. Бака и дека су имали волове. Свакодневно
су морали да раде. Док је бака водила волове, деда је држао плуг или неко друго
оруђе за рад. Бака каже да никада нису кукали да су уморни као што то раде
данашњи млади. Нису имали времена за то. Прва мисао када устану ујутро била је
рад, a задња када крену на починак опет рад. Радили су даноноћно. Имали су
пуно крава и оваца. После рада на њиви, бака је музла краве, сирила, правила
кајмак. Од ошишане овчје вуне коју је прала, сушила, чешљала и прела, плела је
својој деци џемпериће и чарапе. Неке од тих ствари је сачувала. Џемперићи су
били шарени и лепи. Али, не бих волео да носим такве. Бака тврди да је тада
народ био здравији. Да мој отац није био сваки час прехлађен као ја. Пио је козје
млеко, јео проју коју је умакао у млеко и зато није био прехлађен. А мој отац је помагао родитељима у свим
пословима.
У град су ретко
одлазили. Ако се деси неко весеље у суседном селу, за то су се посебно
спремали. Свако од укућана би понео дар: вунене чарапе, џемпер, јелече...Уз то
би се нашла по која ручно вежена шустикла. Деда би у тим приликама облачио свечано одело које је заправо српска народна ношња. И
данас га чува. На ноге би обувао вунене чарапе које су такође биле украшене
везом. На ногама је имао кожне опанке. Чарапе и данас носи, јер каже да му је
боља циркулација захваљујући њима.
Бака каже да су то била боља времена. Били су
сиромашнији, али нико се није ни љутио ни свађао, а сада како она каже: -Свет
се окренуо наопачке.
У зимским вечерима када није било
посла у пољу, људи су правили прела. Док су мушкарци пијуцкали ракију, жене су
седеле преле и плеле. У ситуацијама када неко умре, дотрчали би сви људи из
села. Данас се не зна ни кад је неко умро, иако постоје и телефони и свакојака
чуда како вели моја бака.
-Иако смо били
сиромашни, волели смо се, имали смо душу. Данашњи човек је душу изгубио-тако
каже моја бака.
Милан Иконић 3. разред
Нема коментара:
Постави коментар