субота, 09. август 2014.

23 saveta oca sinu

RODITELJSTVO | PONEDELJAK 10.09.2012.
IZVOR: B92
Magazin Huffington post objavio je listu saveta koju bi svaki otac uputio svom sinu.

1. Mnogo je teže primiti nego zadati udarac. 

2. Pronađi ljude koji te zasmejavaju i prati ih kao zlatni retriver. Smeh je poput vitamina. Nikada ga nije previše.

3. Muškarac koji voli da se grli oseća se komforno u svojoj koži.

4. Čitaj poeziju

5. Nema ničeg lošeg u gledanju porno filmova, ali seks sa osobom do koje ti je stalo je hiljadu puta bolji.

6. Ako ti se plače, bilo iz radosti ili tuge, samo napred. Ako nikada ne izbaciš te suze ostaće zauvek u tebi sa svim problemima koji su ih izazvali.

7. Slobodno pojačaj muziku kada sređuješ kuću, pokušaj da pronađeš radost čak i u stvarima koje ne voliš toliko.

8. Duboko se zagledaj u oči osobe u koju se zaljubljuješ kako bi video deo njene duše.

9. Svake godine gledaj da dobar deo vremena provodiš sa osobama koje su manje srećne nego ti.

10. Nikada nemoj lagati kada je nešto bitno u pitanju. Jedna laž za sobom će povući mnoge druge.

11. Pronađi posao koji te čini srećnim. Ukoliko ti on omogući i da možeš da promeniš nešto u svetu, tim bolje.

12. Ako budeš imao priliku da proputuješ svet – ugrabi je. Naučićeš više od ljudi koji su različiti nego od onih koje su iste kao ti.

13. Ponekad je bolje ništa ne raditi nego raditi pogrešnu stvar. Ali pravićeš greške, mnogo njih. Pravo pitanje je: „Šta ćeš iz njih naučiti“.

14. Nemoj žuriti sa brakom zato što je razvod užasna stvar. Dobar brak može početi i sa dvadeset i sa pedeset godina.

15. Novac i moć izgledaju dobro, ali nikada te neče ispuniti kao što to može porodica.

16. Ukoliko voliš muškarce, boriću se za to da imaš ista prava kao i svi ostali u svakom pogledu.

17. Pronađi način da pokrećeš telo na način na koji to tebi odgovara. Ne moraš da budeš sportista da bi bio muškarac, ali tvoje telo je tvoj hram i moraš da se brineš o njemu.

18. Alkohol je zabavno ako ne preteruješ. Ukoliko vidiš da ti postaje loše, nikada se nemoj libiti da tražiš pomoć.

19. Budi uvek izrazito iskren, to ćeti pomoći u životu pošto se mnogi plaše da kažu šta misle, bez obzira na nagradu ili posledicu.

20. Uvek partnerki daj rođendansi poklon u krevetu.

21. Pronađi veru koju možeš da nosiš kao kaput koji ćete uvek grejati bez obzira na vreme.

Bog je tu da ti da mir. Nemoj se stideti sebe.

22. Živi život strastveno. Sanjaj velike snove. Nikad ne posustaj.

23. I zapamti, volim te bez obzira na sve. Ne možeš da me izgubiš i uvek ću biti uz tebe.
 

10 stvari za kojima žale roditelji


RODITELJSTVO | NEDELJA 16.09.2012.
IZVOR: DNEVNIK.HR
Kada govore za čim žale u vreme ranih godina svoje dece, roditelji najviše kažu da im je žao što su previše vremena provodili na poslu umesto s decom.
 U studiji sprovedenoj na 2.000 roditelja otkriveno je da njih više od tri četvrtine ima najmanje jednu stvar za kojom žali tokom ranih godina svoje dece. Dve trećine roditelja priznaje da bi drugačije uradili pojedine stvari da mogu da vrate vreme, objavio je Daily Mail. 

Gotovo šest od deset roditelja koji imaju više od jednog deteta reklo je da su promenili pristup s drugim detetom kako bi se pobrinuli da ponovo ne zažale.

“Provodite više vremena s decom”, savet je koji je prijateljima, budućim roditeljima dalo više od četvrtine roditelja.

Sedam od deset roditelja imaju osećaj da su svoju decu shvatali 'zdravo za gotovo'. Više od dve trećine reklo je kako su često zaboravljali da njihova deca neće večno biti mala.

Osim što smatraju da su previše radili, među pet najvećih stvari za kojima roditelji žale uključuju preveliku brigu oko nevažnih događaja, nisu se više igrali s decom, nisu išli na dovoljno odmora i nisu dovoljno fotografisali brojne događaje u životu deteta.

Više od polovine ispitanika žali se da nisu kvalitetno provodili vreme s decom kad su bila mlađa.

“Mnoge majke i očevi žele da mogu da provode više vremena sa svojom decom, ali s obzirom na pritisak svakodnevnog života te mogućnosti su ponekad izgubljene”, rekla je Louren Revel iz jedne kompanije koja proizvodi dečju opremu.

Top 10 stvari za kojima žale roditelji:

1. Provođenje previše vremena na poslu

2. Prevelika briga oko malih stvari koje nisu bile važne

3. Premalo su se igrali s decom

4. Išli su na premalo odmora

5. Nisu dovoljno fotografisali svoju decu

6. Premalo vremena provedenog s decom

7. Ne snimanje dovoljno važnih događaja u životima svoje dece

8. Nisu decu dovoljno vodili u zabavne parkove

9. Nisu decu dovoljno ohrabrivali da imaju hobije

10. Nisu imali zajednički hobi s detetom


Savremenu decu niko ne vaspitava?


Liberalni roditelji opsednuti time da “deca moraju da se izraze” uništavaju kod njih dobre manire, tvrde bake.
 Pad popularnosti finog ponašanja dece poput sedenja tokom jela, pristojnih reči poput “Izvinite” i “hvala” delo je lenjih roditelja, pokazalo je istraživanje koje je obuvatilo njihove bake. 
Takođe, roditelji su krivi što deca neće da sede mirno u školi i s poštovanjem stajanjem pozdrave učiteljicu.
Bake veruju da se dobrim manirima deca mogu naučiti samo primerom, što roditelji 21. veka ne mogu da pruže.
Studija u kojoj je učestvovalo 100 baka i deka na sajtu Grannynet otkrila je da samo 54 odsto dece sada sedi tokom ručka za stolom sa svojim roditeljima.
Čak 92 odsto baka je u detinjstvu tokom obroka sedelo za stolom, a 87 odsto je tako odgajalo i svoju decu.
Loše navike tokom zajedničkog ručka ili večere naročito su iritirale ispitanice. Ipak, primetile su da deca više ne gledaju u oči starije sagovornike (48 %) i ne kažu “izvinjavam se” kad nekog prekinu (37 %).
Mnoge od baka se slažu da dobrim manirima decu treba da uče roditelji, a za njihovo odsustvo krive suviše liberalan stav savremenih majki i očeva.
“Ono što smo otkrili je da je došlo do velike promene u tome šta deci znači lepo ponašanje u odnosu na to kako su se prema njemu odnosili njihovi roditelji, bake i deke”, kaže osnivač Grannynet-a Veriti Gil.
“Citiraću jednu od naših mudrih baka: ‘Kada ne bi bilo pravila, ne bi postojalo ništa što deca mogu da krše, nikakav rizik koji će da preuzmu, nikakvih ožiljaka da ukažu na greške. Pravila vam dozvoljavaju punu slobodu”.

Članak je preuzet sa portala b92.rs

Brižni očevi - stabilniji sinovi

RODITELJSTVO | PETAK 8.02.2013.

IZVOR: TANJUG
Muškarci koje je odgajao brižan otac emocionalno su stabilniji i lakše se nose sa svakodnevnim stresom nego oni koji su imali nezainteresovanog oca, tvrde psiholozi.
 Studija fakulteta Fulerton u Kaliforniji pokazala je da očevi igraju vrlo bitnu ulogu u psihičkom zdravlju svoje dece čak i kada ona odrastu. 

Anketirano je preko 900 osoba starih izmedju 25 i 74 godine, a stručnjaci su se koncentrisali na njihov psihološki i emocionalni distres (jesu li depresivni, nervozni...) i moguće stresne situacije kroz koje su prošli tog dana. Te su situacije definisane kao svadje, neslaganje, napetost na poslu ili kod kuće, diskriminacija...

Ispitanici su odgovarali na pitanja o kvalitetu odnosa s majkom i ocem u detinjstvu - na primer, morali su oceniti koliko im je pažnje i vremena poklanjala majka, a koliko otac.

Uglavnom je odnos ispitanika bio bolji s majkom, posebno kod sinova, nego s ocem.

Muškarci koji su imali vrlo dobar odnos s majkom imali su 3 odsto manju pojavu psihološkog distresa u odnosu na osobe čiji odnos s majkom nije bio dobar.

Međutim, muškarci koji su se više slagali s ocem u detinjstvu, danas su u manjoj meri skloni emocionalnom reagovanju kada su u pitanju stresne situacije, što se ne može reći za žene.

Ako su ispitanici rekli kako su imali loš odnos s oba roditelja, prijavili su veći broj stresnih incidenata za vreme osmodnevne studije u odnosu na osobe čiji je odnos s roditeljima bio pozitivan.


Da li podjednako volite svoju decu?

RODITELJSTVO | UTORAK 12.02.2013.

Roditelji to teško priznaju, ali obično favorizuju jedno od svoje dece. Sada istraživači kažu da ovakva postavka stvari može narušiti celu porodicu.
 Nova studija pokazuje da što se stil vaspitavanja dece iz iste kuće više razlikuje, to će biti negativniji uticaj na mentalno zdravlje svih članova porodice. 

“Ovo je iznenađujuće otkriće”, kaže Dženi Dženkins, profesor primenjene psihologije i ljudskog razvoja na Univerzitetu u Torontu i vođa ove studije.

“Očekivali smo da takozvano diferencijalno roditeljstvo utiče samo na dinamiku između roditelja i dece. Međutim, pokazalo se da utiče na celu porodicu”.

“Diferencijalno roditeljstvo” predstavlja favorizovanje jednog deteta u odnosu na drugo.

Studija objavljena u žurnalu “Razvoj deteta” trajala je četiri godine tokom kojih je praćeno 400 kanadskih porodica kroz direktnu opservaciju i upitnike.

Dženkins i njene kolege otkrili su da su deca roditelja koja nisu svoju decu tretirali jednako imala više problema sa pažnjom i društvenim odnosima koji su trajali i u odraslom dobu.

Istraživači su otkrili da je diferecijalno roditeljstvo povezano sa još nekim faktorima kao što su siromaštvo, mentalne bolesti i istorija zlostavljanja u porodici.

Ukratko, majke koje su bile pod dužim emocionalnim i finansijskim stresom ređe su bile fer prema svoj svojoj deci.
Članak je preuzet sa portala B92.rs

Zašto je loše svađati se pred decom

RODITELJSTVO | SREDA 27.03.2013.

Roditelji koji se svađaju u blizini svoje dece mogu prouzrokovati mnoštvo zdravstvenih problema svojim potomcima, pokazuje nova studije Univerziteta u Oregonu.

Tokom svog ispitivanja tim naučnika sa Univerziteta u Oregonu radio je sa dvanaestoro dece starosti od šest do dvanaest meseci. Oni su posmatrani čak i tokom sna ne bi li bile uočene njihove nesvesne reakcije na svađe roditelja u okolini, prenosi "Dejli telegraf". 

Ispostavilo se da deca iz domova u kojima se roditelji češće svađaju i galame u kasnijim godinama pate od problema sa stresom koji kasnije izazivaju mnoštvo daljih zdravstvenih problema.

Takva deca u starijem uzrastu češće su imala problema sa anksioznošću jer nisu umeli da se suoče sa svojim emocijama.

Naučnici upozoravaju da je razvijanje bebinog mozga pod spoljašnjim uticajima prirodni proces, ali da bi bilo preporučljivo da se izbegavaju stresne situacije kao što je svađa roditelja koja je označena kao jedna od najstresnijih situacija za bebe.
Članak je preuzet sa portala B92.rs

Kako pomoći deci da prežive razvod?

IZVOR: KLIX.BA
Razvod je najteže iskustvo kroz koje prolaze parovi. Taj korak je još teži ako imate decu.

Osim tuge, žalosti i negativnih emocija, tu je i briga kako će deca proživjeti taj period. Psiholozi nude četiri saveta kako olakšati sebi, ali i deci, da što lakše prođete kroz taj turbulentni period. 

1. Ne okrivljujte

"Često se jedna strana oseća krivom ili krivi drugu osobu za razvod. Ali, kada ste već došli do faze razvoda nebitno je ko je kriv. Ljudi provedu više vremena kriveći bivše partnere i trošeći energiju na to, umesto da brinu za dobrobit svoje dece. U većini slučajeva, pokušavaju da sačuvaju svoj ugled kod prijatelja i porodice", kaže psiholog Pene Petreli.

Partneri često izgube perspektivu o tome šta je bitno tokom kritikovanja, ali iako mislite da vas vaša deca ne čuju ili ne vide dok se svađate, ona su svesna cele situacije i osećaja svojih roditelja.

"Možda ćete se kratko osećati dobro dok blatite bivšeg partnera pred decom i želećete da ih pridobijete. Ali razmislite dobro, jer to nije pošteno prema njima, samo ćete ih dodatno zbuniti", rekla je Petreli.

2. Starateljstvo nije bitka koju treba dobiti

"Roditelji koji se razvode moraju biti svesni da nisu u pitanju samo oni, centar dešavanja treba da budu deca. Ukoliko se unervozite ili naljutite na bivšeg partnera zbog toga što je drugačije organizovao planove sa decom zapitajte se da li se ljutite zbog dece ili zbog toga što je u pitanju bivši partner?", ističe Pene.

Dodaje kako je veoma bitno da se roditelji ne svađaju pred decom i ne omalovažavaju jedno drugo, jer to može imati negativan uticaj na emotivni razvoj dece u budućnosti.

3. Priznajte promenu

Roditeljstvo je vrlo različito kada partneri žive u različitim domovima. Često se dešava da jedan od partnera bude nezadovoljan time šta deca rade, jedu ili gledaju kod drugog partnera.

"Umesto da utičete na to kako će vaše dete provesti vreme sa bivšim pokušajte da naučite da se odreknete kontrole kada je u pitanju drugi partner, osim ako je život vašeg deteta u opasnosti. Treba da prihvatite da su različita pravila za dete kada je kod partnera deo razvoda", kaže psiholog.

4. Budite otvorenog uma

Razvedene osobe često postaju frustrirane i ljute kada bivši partner započne novu vezu i izloži dete novoj osobi u životu. To je jedan od najvećih izazova s kojim se morate suočiti nakon razvoda.

"Teško je videti nekoga sa osobom s kojom ste nekada bili u braku, a pogotovo kada ta osoba provodi vreme sa vašim detetom. To je uloga koja je bila vaša i sasvim je normalno da se osećate kao da ste zamenjeni", kaže psiholog.

Pene savetuje da budete iskreni prema bivšem partneru i kažete jedno drugom ako ste u novoj vezi i imate nameru da novog partnera upoznate sa decom. Bitno je da ne govorite ružno o novoj osobi pred decom, jer ona moraju da formiraju svoje m

Značaj fizičke aktivnosti u detinjstvu

RODITELJSTVO | SREDA 29.05.2013.

IZVOR: WWW.MEDICALNEWSTODAY.COM
Istraživači su ustanovili da je učešće u fizičkoj aktivnosti barem umerenog intenziteta važnije za kardiometaboličko zdravlje u detinjstvu nego ukupno sedentarno vreme.



Međutim, pri proceni rizika od kardiovaskularnih bolesti, vreme provedeno ispred ekrana ima negativniji uticaj od ukupnog sedentarnog vremena.

Kao članovi tima pod nazivom TEAM PRODIGY, međuuniverzitetskog istraživačkog tima koji čine istraživači sa Univerziteta u Otavi, Univerziteta u Montrealu, Mekgil univerziteta i Laval univerziteta, istraživači iz Istraživačkog instituta Dečje bolnice u istočnom Ontariju rešili su da ispitaju kako vreme provedeno u umerenoj do intenzivnoj fizičkoj aktivnosti i sedentarno vreme utiču na rizik od kardiovaskularnih bolesti kod dece. Kompletan članak će biti objavljen u najnovijem broju časopisa Applied Physiology, Nutrition, and Metabolism.

,,Iako rezultati studije pokazuju da je kod dece vreme provedeno u umerenoj do intenzivnoj fizičkoj aktivnosti važnije od vremena provedenog u sedentarnim aktivnostima kad je u pitanju kardiometaboličko zdravlje, i veće učešće dece u fizičkoj aktivnosti I kraće vreme ispred ekrana su važni ciljevi javnog zdravlja koje treba ostvariti’’, kaže glavni autor dr Žan-Filip Šapo iz Istraživačkog instituta Dečje bolnice u istočnom Ontariju i gostujući profesor Univerziteta u Otavi.

Studija je obuhvatila preko 500 dece između 8 i 10. godina, kod kojih su mereni obim struka, sistolički i dijastolički krvni pritisak, trigliceridi, lipoproteinski holestrol visoke gustine i koncentracija glukoze.

Viši nivo umerene do intenzivne fizičke aktivnosti povezan je sa manjim obimom struka, trigliceridima i dijastoličnim krvnim pritiskom i višim HDL holesterolom, bez obzira na sedentarno vreme. Suprotno tome, sedentarno vreme je povezano sa višim dijastoličnim krvnim pritiskom, ali nakon korekcije umerene do fizičke aktivnosti ta veza više nije bila statistički značajna. Vreme ispred ekrana je povezano sa većim obimom struka i nižim HDL holesterolom, bez obzira na fizičku aktivnost.

,,Mi sada nudimo empirijske dokaze da je fizička aktivnost tokom dana verovatno važnija za smanjenje rizika od kardiovaskularnih bolesti kod dece nego organičenje vremena u sedentarnim aktivnostima’’, zaključuje dr Šapo.

Dobri roditelji: 10 najčešćih mitova

IZVOR: VIJESTI.ME

Često se kaže da je roditeljstvo najteži i najzahtevniji posao na svetu. A biti dobar roditelj još je teži zadatak. Nasuprot uverenjima mnogih, ne postoje savršeni roditelji, niti majka i otac znaju baš sve odgovore.

Moguće je biti sasvim dobar roditelj i pružiti detetu najlepše detinjstvo, čak i ako se ponekad mama i tata posvađaju pred decom ili ako ih ponekad podmite slatkišem kako bi ih smirili.

Donosimo vam 10 uobičajenih mitova vezanih uz pojam dobar roditelj.

1. Moraju imati odgovore na sve

Niko nema odgovore za baš sve probleme, pa tako ni roditelji. Ako se u nečemu ne snalazite i tražite savete ili pomoć od vaših roditelja, drugih članova porodice ili profesionalaca, to vas ne čini lošim ili nesposobnim roditeljem.

2. Deca su im uvek važnija

Deca bi trebalo da budu roditelju na prvom mestu, ali to ne znači da roditelj ne postoji više kao samostalna osoba. Kako biste bili dobar roditelj i usrećili svoje dete, najpre morate sami sebe da usrećite. Važno je pronaći vremena za sebe i partnera, za svoje hobije i posvetiti se svojim željama i potrebama.

3. Nikad se ne svađaju pred decom

Deci je važno da u porodici osete sigurnost, a neprestane svađe sa partnerom poljuljaće taj osećaj. Ali to ne znači da je zabranjeno ponekad da se posvađate pred njima. Ako zrelo koristite argumente i poštujete partnera, bez vređanja i ružnih reči, deci ćete usaditi sposobnost komunikacije i uviđanje važnosti kompromisa.

4. Ne koriste podmićivanje

Podmićivanje deteta darovima, slatkišima i obećanjima, uglavnom je na lošem glasu. Ali ponekad je neizbežno, a delotvorno. Na primer, ako nikako ne možete da smirite svoje dete na svečanosti poput venčanja, možete mu obećati igračku koju priželjkuje. Ali pazite da mu ne usadite poruku da u životu u svemu gleda samo svoju korist.

5. Više nemaju seksualni život

Nakon rođenja deteta u životu para dolazi do mnogih promena, pa tako i u dosadašnjem seksualnom životu. Nekoliko meseci nakon dolaska bebe u dom, zbog hormonalnih promena, stalnog umora i stresa, normalno je da je smanjena seksualna želja, ali to ne znači da je tom delu života zauvek kraj. Važno je negovati međusobnu ljubav, ne stavljati pritisak na sebe i dopustiti intimnosti da se polagano vrati u život.

6. Svako dete tretiraju isto

Braća i sestre često se žale svojim roditeljima zbog nepoštenih odluka. Iako volite i cenite svako dete na isti način, normalno je da se ne odnosite prema njima isto, posebno ako svako dete zahteva poseban tretman. Starijem detetu možete dati zaduženja i obaveze koje mlađe dete još ne može izvršavati, koliko god se njima to činilo nepoštenim.

Čak se i prema jednojajčanim blizancima treba odnositi drugačije, jer svako dete ima drugačiju ličnost, a time i drugačije potrebe.

7. Nikad ne gube strpljenje

Jedan od najvećih mitova upravo je taj da dobar roditelj nikada ne gubi strpljenje i ne pokazuje ljutnju i bes pred drugima. Možda ste bili smirene i suzdržane osobe koje nikada niko ne može izbaciti iz takta, ali to se promeni kada postanete roditelji. Tada je normalno ponekad izgubiti strpljenje i prepustiti se negativnim emocijama.

8. Ne naređuju

Većina ljudi, pre nego što postanu roditelji, ne žele da budu strogi i da zvuče možda baš poput svojih roditelja. Ali ako ne znate kako da završite svađu ili raspravu s detetom, nije zabranjeno s vremena na vreme reći "zato što ja tako kažem" i to vas ne čini lošim roditeljem.

9. Znaju da kontrolišu decu

Roditelji su odgovorni za svoju decu i njihovo ponašanje, moraju da ih nauče kako da se pristojno ponašaju i disciplinuju ih, ali to ne znači da mogu i da znaju da kontrolišu svaki njihov korak. Dobar roditelj mora da dopusti detetu da ono samo donosi neke odluke i ako napravi nešto pogrešno, da nauči da prihvati odgovornost za svoja dela.

10. Svakodnevni stres je normalan

Roditeljstvo donosi novi stres u život i svaka porodica proživljava svađe i teške trenutke, ali zadatak roditelja je da smanje nivo stresa, a ne da ga povećaju. Kako biste olakšali svoju porodičnu svakodnevicu, budite mirni, ne vičite i razgovarajte o problemima, umesto da ih ignorišete i gomilate.


Čemu "služe" prezahtevni roditelji?

RODITELJSTVO | PETAK 21.06.2013.

Roditelji koji svoju decu primoravaju na beskrajne časove tenisa, klavira, baleta... zapravo pokušavaju da nadomeste svoje propale snove, potvrdili su naučnici.
 Međutim, ne koriste svi roditelju svoju decu kako bi se rešili osećaja "žaljenja i razočarenja". Što više otac ili majka u svom detetu vide sebe, to će više pokušavati kroz njega da prožive svoje neispunjene ambicije, otkrivaju naučnici. 

"Neki roditelji svoju decu vide kao "produženje" samih sebe, a ne kao osobe sa sopstvenim snovima i nadama. Takvi roditelji će najvjerovatnije od svoje dece želeti da ispune snove koje oni sami nisu mogli", izjavio je Bred Bušman, koautor studije i profesor psihologije na Univerzitetu u Ohaju.
Otkrića objašnjavaju mnoge postupke prezahtevnih roditelja koji svoju decu primoravaju da slede njihove snove.

Takvim roditeljima je uživanje i smisao roditeljstva ostvarivanje vlastitih ambicija kroz decu. Kroz dečije uspehe, roditeljska osećanja žaljenja i razočarenja zbog propuštenih prilika mogu polako da nestanu i naprave mesta za ponos i ispunjenost.

Sa druge strane deca prezahtevnih roditelja češće razvijaju agresiju kao "oblik komunikacije" a ni depresija im nije strana.

Teoriju potvrđuje slučaj čuvenog tenisera Andija Marija, čija je teniska karijera rezultat ambicija njegove majke Džudi, koja je i sama bila profesionalna teniserka.
Članak je preuzet sa portala B92.rs

Najčešće greške razvedenih roditelja

RODITELJSTVO | SUBOTA 27.07.2013.

| J. J.
Razvod je vrlo neprijatan i turbulentan period, porodica se rastura, menjaju okolnosti i ustaljeni ritam života, a najteže ga podnose predškolci i tinejdžeri, tvrde stručnjaci.
 Kako je ponekad vrlo teško rastati se u miru, mnogi roditelji su skloni da preko dece "prebijaju" račune sa bivšim partnerom ili mu se tako svete. 
Psiholozi savetuju da uvek pokušate da sa bivšim mužem ili ženom ostanete u dobrim odnosima, jer će deca tako najmanje patiti i razviti se u stabilnu ličnost. Istraživanja pokazuju da, bez obzira na kulturološke i socijalne razlike, razvedeni roditelji prave jako slične greške, pa su napravili popis onih najčešćih, koje bi trebalo da izbegavate. Postoje brojni načini pomoću kojih deci možete olakšati razvod, dok greške mogu da ostave neizbrisiv trag koji će ih pratiti tokom celog života.

* Prva i najčešća greška je da ne dozvoljavate detetu da viđa roditelja koji se odselio zato što ste ljuti na njega. Dete će patiti, a može da stvori i odbojnost prema roditelju sa kim je ostao. Vi ne morate da se družite sa bivšim, ali iskoristite svaku priliku da vaše zajedničko dete to čini.

* Greška je i kada komunicirate sa partnerom preko deteta, odnosno kada insistirate da ono bude "glasnik". Ukoliko niste u stanju da civilizovano pričate sa bivšim partnerom, bolje je da sačekate da prođe neko vreme, nego da šaljete "otrovne strelice" preko deteta. To je veliki emocionalni stres za dete, terate ga da bira "stranu", stvarate mu konfuziju u glavi i emocijama. Na kraju se najčešće dogodi da dete sebe okrivi za razvod. Koliko god da je teško, potrudite se da bar pred detetom civilizovano pričate, dogovarajte se oko vaspitanja i nikada pred njim ne raspravljajte o problemima iz prošlosti.

I* Nemojte pokušavati da upropastite njegovu sliku o majci ili ocu. Dete ne može da deli ljubav i kako god da porodica izgleda, ko god da je otišao ili je kriv za raspad braka, ono voli i majku i oca. To što vas je, na primer, suprug prevario sa drugom ženom, ne znači da će mu dete to zamerati, niti da će ga osuđivati. U vaspitanju morate i dalje biti porodica. Detetu nikada nemojte nametati vaše mišljenje, a loše priče o drugom roditelju samo će mu naškoditi, jer neće umeti da se izbori sa novim emocijama i okolnostima. 

* Ne opterećujte dete svojim problemima. Potrebna im je rutina, a adolescentima osećaj kontrole i sigurnosti. U njihovim očima morate i dalje biti autoritet i snaga. Što pre posle razvoda pokušajte da život vratite "u normalu", nastavite sa dnevnim rutinama. Dete ne može biti ni vaš savetodavac, niti osoba koja vas teši. Bez obzira na to koliko loše se osećate, potrudite se da što češće atmosfera u domu bude uobičajena. Ne opterećujte ga brigama i nedoumicama koje imate.

* Nemojte nagovarati dete da ispituje i špijunira supružnika koji se odselio. Ne ispitujte ga kada se vrati, ne govorite mu šta treba tamo da priča i kako da reaguje.

Što "normalnije" izgleda život posle razvoda i što su odnosi mame i tate bolji, dete će lakše proći kroz taj neprijatan period.

Izvor: Novosti.rs
Foto: David Castillo Dominici / FreeDigitalPhotos.net


Da dete bude zdravo i u školskoj klupi

 

Nos koji curi, upaljeno grlo i kašalj simptomi su prehlade zbog koje će dete možda morati izostati iz škole nekoliko dana.

 Mnoštvo dece prehladi se upravo početkom ili sredinom septembra. To je razumljivo jer se s letnih praznika vraćaju u školske klupe i u dodiru su s velikim brojem školskih drugara. 
Detetu je potrebno dati više tečnosti i lekove za bolno grlo ili snižavanje temperature, ako je povišena. Najbolja je prevencija često pranje ruku jer smanjuje mogućnost prenosa prehlade. Dete se može zaraziti i bakterijskom infekcijom kože ili streptodermijom. 
Simptomi su osip na koži, posebno oko lica, koji izgleda poput vlažnih krastica. Područje oko krastice obično je zahvaćeno crvenilom. 
Kako se streptodermija ne bi prenosila, preporučuje se da dete ima odvojene peškire, a da zdravi ne diraju područja kože zahvaćene krastama. 
Lekar može propisati recept za kremu koja će dezinfikovati kožu. 
Još jedna od bolesti koja napada decu školske uzrasti je takozvana peta bolest. Njen najočigledniji simptom su crvene mrlje na obrazima, a uz to detetu može curiti nos, može imati povišenu temperaturu ili glavobolju. 
Bolest je obično blaga te se ne propisuju lekovi, osim u slučaju povišene temperature kada je potrebno dati lek za snižavanje. 
Dete se može zaraziti i crevnom virozom. Simptomi viroze su vrlo neprijatni - proliv, povraćanje i grčevi u stomaku koji traju nekoliko dana. 
Detetu je potrebno dati više tečnosti, jer kod većine probavnih bolesti upravo je dehidracija najopasnija. Crevna viroza se može brzo proširiti celim razredom, a dete će se potpuno oporaviti nekoliko dana nakon zaraze.
Vaši u kosi problem su cele porodice

Kako prepoznati: Najočigledniji znak da dete ima vaši je svrab glave. Kako biste proverili da li je reč o ovim parazitima, potrebno je detaljno pregledati kosu i kožu glave, a ako je zaista reč o vašima, videćete gnjide koje čvrsto prijanjaju za vlasi i po tome razlikuju od, na primer, peruti. 

Savet: Na tržištu postoje mnogi preparati za borbu protiv vaši, a jedan od najčešće korišćenih je specijalizovani šampon. Pošto se vaši lako mogu preneti i na ostale članove porodice, potrebno je preduzeti i mere predostrožnosti - šamponom oprati vlasišta svih članova porodice i oprati svu posteljinu, peškire, kape i odeću koja se navlači preko glave. 

Takođe je potrebno usisati sve podove i oprati nameštaj. Osim toga, ako primetite vaši kod deteta, odmah obavestite školu ili vrtić kako bi drugi roditelji proverili ima li ih i njihovo dete.

Lekom protiv dečje gliste
Najčešći parazit kod dece je dečja glista. Simptom zaraze je svrb oko anusa, zbog čega se dete stalno češe. Gliste su vidljive golim okom, a izgledaju poput belih vlasi koje se mrdaju. Lako je rešiti ih se - jednom dozom leka poput mebendazola.

Uz šljokice će dete naučiti važnost pranja

Naročito u sezoni gripa “naoružajte” dete antiseptičkim maramicama. Kako biste ga podstakli da što češće pere ruke, pranje pokušajte učiniti što zabavnijim. Na primer, pokažite mu kako se bakterije zadržavaju lepljivim šljokicama. 

Pospite ih po rukama, a on mora prati ruke dok ih ne skine.
Članak je preuzet sa portala B92.rs

"Priznajte detetu da je gojazno


| DAILY MAIL
Sve više mališana školskog uzrasta je gojazno. Ipak, njihovi roditelji tvrde da njihova deca jedu “zdravo” i da koji kilogram više “nije problem”.
Reč je o klasičnom roditeljskom poricanju, tvrde stručnjaci. Problem je u tome što se više niko ne usuđuje da kaže reč “debeo” – ni roditelji, ni lekari, ni učitelji. 
U Srbiji je gojazno 15 odsto školaraca, što je istini za volju ipak daleko manje nego u ostalim evropskim zemljama.
Poređenja radi, u Velikoj Britaniji trećina dece pati od ovog problema, a u nekim gradovima čak polovina.
Prikrivanjem problema eufemizmima, deca se zavaravaju, kažu stručnjaci.
Potrebno je da roditelji budu hrabri i priznaju sebi i svojoj deci da su gojazna.

U suprotnom, gojazno dete će prerasti u gojaznog pubertetliju, a zatim gojaznu odraslu osobu i neće smatrati da mu je roditelj učinio uslugu time što ga je tešio da ima “krupne kosti”.
Alan Džekson, vodeći lekar i istraživač Centra za kontrolu težine u Velikoj Britaniji, kaže da u slučaju da im roditelji na vreme dovedu dete, uspešnost izlečenja 90 odsto.
“Kolektivno poricanje dovodi do toga da svega 20 roditelja, posle svih naših apela, dovede decu na program. Oko deset će me pozvati i reći: ‘Kako se usuđuješ da moje dete nazoveš debelim?’ Čemu tako neprijateljski stav, prema nečemu što će pomoći njihovoj porodici i promeniti život na bolje njihovom detetu? To je nešto što nikad neću razumeti”, kaže on.
“Neki ljudi smatraju da je epidemija dečje gojaznosti posledica nedostatka moderne discipline. Moderni roditelji udovoljavaju deci i daju im slatkiše i brzu hranu. Ljudi moje generacije (pedeset i neka) pamte da ako smo kao deca odbijali zdravu hranu, alternative nije bilo i morali smo da idemo u krevet gladni”. 
Danas je ponuda nezdrave hrane koja se deci dopada ogromna i roditelji linijom manjeg otpora, im je daju i teše se da dete “barem nešto jede”.
Ono, međutim, nema gde da potroši toliku unetu energiju. Zato učenje dece zdravim navikama u ishrani je jedan od najvažnijih zadataka roditelja.
Ma koliko dete bilo “probirljivo”, ne smete posustati i dozvoliti mu da glad utoli šećerom, kaže Džekson.
“Kada je reč o starijoj deci, većina ljudi je iznenađena kada čuje da je sasvim normalno da se šestogodišnjaku vide rebra kada podigne ruke u vazduh. Kada vidimo gojaznu decu ovih godina, uvek saznamo više od njih, nego od njihovih roditelja. Kada pitate majku ili oca zašto im je dete gojazno, oni će okriviti sve druge, osim sebe samih”, dodaje on.
“Kada bi roditelji videli s kakvim stresom i gubitkom samopouzdanja se suočavaju gojazna deca, kada postanu gojazni tinejdžeri, mislim da bi sve činili drugačije. Ne plašite se ‘debljine’, suočite se s njom”.
Преузето са портала B92.rs


Вољела бих да вјерујем

Ако се снагом воље
ако се вјером
може помјерити планина
ријеци промјенити ток
досећи сушта суштина
вољела бих да вјерујем.

Ако се снагом воље
ако се вјером,
може зауставити невријеме
смирити талас на пучини
прићи на корак истини
вољела бих да вјерујем.

Ако се снагом воље
ако се вјером
може живети спокојно
срца испуњеног љубављу
радосно због права на живот
и у здрављу
вољела бих да вјерујем.
А тако је тешко.


У хаосу сопствених мисли- Гордана Ајдуковић

Шта ако ме послушаш

Кад бих бар вјеровала
да је то што причам
изузетно важно.

Кад бих осјећала
да говорим истину
да ништа у реченом
није лажно
била бих мирнија.

Сумњам, сумњам, већ дуго
сумњам да радим право
корим те, захтијевам
а потом ми је жао,
јер шта ако ме послушаш
и баш зато крене рђаво.
У хаосу сопствених мисли- Гордана Ајдуковић


Formule življenja - dete i ograničenja

RODITELJSTVO | SUBOTA 30.11.2013.

| POLITIKA.RS ZORAN MILIVOJEVIĆ
Tokom vaspitavanja deteta, roditelj definiše neka detetova ponašanja kao poželjna, a neka kao nepoželjna, zahtevajući od deteta da se ponaša u skladu sa time.

Takve situacije su po pravilu konfliktne, jer dete koje želi da se ponaša na svoj način, roditelj tera da se ponaša „kako treba”. Međutim, ni kada dete počne da se ponaša „kako treba” to još ne znači da je dato ponašanje prihvatilo i usvojilo. Postoji čitav niz primera u kojima se neko u detinjstvu ponašao „kako treba”, da bi kada odraste potpuno odstupio od tog ponašanja i počeo da se ponaša na suprotan način, piše Politika.rs 

Na primer, kćerka koja je kao dete na mamino insistiranje uredno pospremala svoju sobu, kada je odrasla i odvojila se od roditelja, prestala je da uređuje svoj stan na zgražanje svoje majke.
 

Možemo da se zapitamo kako je došlo do toga da osoba odbaci ponašanje koje joj je u detinjstvu „usađeno”. Ono joj nikada nije bilo usađeno, jer ga ona nikada nije prihvatila kao zaista smisleno i korisno. Ona u detinjstvu nije uređivala prostor zato što je sama smatrala da tako treba, već samo zato da bi izbegla konflikte sa majkom. Ona zato, iako je redovno pospremala sobu, nikada nije stekla naviku pospremanja.
 

Slično je i sa onim što dete ne sme da radi. Ako je prestalo da protestuje zbog nekog nametnutog ograničenja, ne znači da se u sebi pomirilo sa njime. Ono sebe intimno doživljava kao žrtvu nerazumnog roditeljskog zahteva i čeka da dovoljno poraste i ispuni uslov za izlazak iz „robije”.
 

Kod srednjovečnog muškarca, na primer, koji je zavisan od gledanja televizije koju često besciljno gleda do dva sata posle ponoći iako rano ustaje, otkrivamo da je njegova „trauma iz detinjstva” u tome što mu roditelji nisu dozvoljavali da gleda TV posle devet sati uveče. Od kada je odrastao on svoju „odraslost” i „slobodu” dokazuje samome sebi neograničenim gledanjem televizije.
 

Zbog svega toga je važno da tokom odgoja dete razume zašto roditelj insistira na određenom ponašanju. Da bi to postigao, roditelj mora da razgovara sa detetom kako bi mu približio svoj način razmišljanja i svoje vrednosti. Tako povećava verovatnoću da će dete usvojiti dato ograničenje ili prinudu.
 

Kod kažnjavanja je isto tako: da bi kazna postigla svoju svrhu nije dovoljno kazniti dete, već ono mora da shvati zbog čega je kažnjeno i da kaznu prihvati kao pravednu. Da bi roditelj to postigao treba da razgovara sa detetom zašto ono ne sme da se ponaša na dati način, u čemu je štetnost tog ponašanja, kako treba umesto toga i slično. Pravilo je jednostavno: deca prihvataju i usvajaju samo ona ograničenja, prinude i kazne koje sama doživljavaju kao smislene i opravdane. Zadatak roditelja jeste da im pomognu u tome.
 

Izvor:
 Politika.rs

Urbane i seoske majke sveta

RODITELJSTVO | NEDELJA 26.01.2014.
| ODG. UREDNICA; DIJANA ROŠČIĆ, AUTOR: STEFANI HEPNER/ ZELJKA TELIŠMAN
Odnos majke prema detetu, razlikuje se kroz vreme, po zemljama, ali i po društvenim slojevima. Majčinsku ljubav oblikuju i uslovljavaju kultura i mentalitet – kaže psihološkinja Hajdi Keler.



 Stiče se utisak da se majke u Nemačkoj ponašaju drugačije nego ranije: tokom dana, decu nose tesno priljubljenu uz svoja tela, a ne kao pre – vozeći ih u kolicima. Noću, mala deca vrlo često spavaju u krevetu sa roditeljima, umesto u kolevkama. Šta je uzrok ovoj promeni? 

Hajdi Keler: Ovaj fenomen promene podizanja dece, kao i fenomen takozvanog modernog oca, primećuje se samo kod jedne manje grupe: kod visokoobrazovanih osoba koje imaju malo dece i postaju roditelji u kasnijem životnom dobu. Ova grupa se sasvim svesno bavi pitanjima podizanja dece, mnogo čita i na taj način je dobro informisana o najnovijim naučnim saznanjima. Ipak, to ne znači da su oni i bolji roditelji. Naravno, i industrija snažno reaguje na ove promene. Ako malo pogledate po radnjama, uočićete neverovatno veliku ponudu marama za nošenje dece, kao i mnogih drugih stvari. 
Bez obzira je li reč o maloj grupi ili ne – može li se reći da je to savršen način podizanja deteta koji mu omogućava savršen početak života? 
Na ovo pitanje se ne može dati uopšteni odgovor. Najvažnija je intencija, odnosno pitanje – šta roditelji određenim ponašanjem žele da postignu, kakva im je namera? U jednoj tipičnoj porodici srednjeg sloja u Nemačkoj, SAD ili Italiji, vrlo često se može videti da majke svoju decu stavljaju na pod i onda se saginju iznad njih. Na taj način one komuniciraju s decom očima, pogledom, ali i razgovorom. Majke postavljaju deci mnoga pitanja, verbalizuju unutrašnji svet deteta. Tako su stvorene osnove i mogućnosti lakšeg postizanja ciljeva socijalizacije. Ova deca lakše stupaju u kontakt s drugima i lakše razvijaju autonomiju. 
S druge strane, takav odnos između majke i deteta ide na uštrb njihove povezanosti. Telesni dodiri su retkost. Čak i ako majka dete nosi u marami, s obzirom na klimu u kojoj živimo, obično je to kontakt preko odeće. Dete oseća stimulaciju putem kretanja (majke), ali ono bi to isto osećalo i u kolicima, kaže Hajdi za Dojče vele. 

Vi ste sprovodili mnoga istraživanja i u drugim zemljama, u Indiji, Meksiku, Kini... U kojoj meri postoje razlike u majčinskoj brizi? 


Odlučujuća nije zemlja nego socijalno okruženje. A ono se snažno orijentiše prema obrazovanju. Od stepena obrazovanja majke zavisi u kojem životnom dobu će dobiti dete, kao i koliko dece će roditi. Porodice srednjeg sloja u Indiji, srednjoj ili južnoj Americi, i u Evropi, po ovom pitanju su vrlo slične: majke decu dobijaju vrlo kasno i porodice ostaju male. Naravno i ovde postoje razlike. U svakom slučaju ima više sličnosti među porodicama srednjeg sloja širom sveta, nego među porodicama koje žive u istoj zemlji – ali jedna u gradu, a druga na selu. Gradske majke vrlo često uopšte ne razumeju majke na selu i smatraju da pogrešno podižu svoju decu. 
Isto tako, vrlo su slične seoske porodice u Kamerunu, Brazilu ili u Indiji. To znači da majke održavaju vrlo blizak telesni kontakt s decom, iako one nisu glavna veze deteta sa svetom. Ovde zapravo zajednica preuzima brigu oko podizanja deteta, podstiče decu da što brže nauče da sede i hodaju, kako bi što pre postala samostalna. Isto tako, ako dete zaplače, majka ga odmah uzima u naručje ili ga doji. 


Nemački način podizanja dece predstavili ste majkama u Kamerunu. Kakva je bila njihova reakcija? 



Ženama smo pokazali filmove: majke decu stavljaju na pod i saginju se iznad njih. Kamerunke su bile šokirane i zaključile da je reč o lošim majkama. Na kraju su predložile da neke od njih odu u Nemačku i nemačkim majkama objasne kako treba da se ophode prema deci. 
Njih je iznenadio i način komunikacije. Zapadnjačke majke svoju decu uključuju u dijaloge, male signale beba interpretiraju kao učestvovanje u razgovoru. Kada tako nešto pokažete majkama u Kamerunu, one se odmah zapitaju:„Pa zar one ne znaju šta je dobro za dete?“. 
Predstave o tome kako treba postupati prema deci duboko su usađene u svima nama. Pritom smo uvereni da je ono što smatramo pravilnim, dobro i za sve druge. To smatraju i afričke majke koje žive na selima. Razlika je u tome što one eto nemaju prilike, a ni mogućnosti da svoje znanje prenesu u ostatak sveta, putem UNICEF-a, Svetske zdravstvene organizacije i sličnih institucija. 






субота, 02. август 2014.

Autoritarni roditelji češće imaju gojaznu decu

RODITELJSTVO | PONEDELJAK 24.03.2014.
Istraživanje kanadskih naučnika povezuje strogost i zahtevnost roditelja s većim rizikom po gojaznost kod dece.

           Prema podacima prikupljenim od oko 37.000 dece mlađe od 11 godina, takav roditeljski stil je moguće povezati sa, za trećinu većim rizikom da će deca biti gojazna, piše Dejli mejl
       Utvrđeno je, takođe, da je ta pojava bila izraženija kod dece koja su bila na pragu puberteta. Istraživači MekGil univerziteta u Montrealu veruju da je to moguće objasniti negativnom reakcijom dece na nefleksibilan pristup roditelja.
        Strogost roditelja je, takođe, bila povezana s većim rizikom za takozvano zdravstveno rizično ponašanje dece. "Ako se prema detetu ponašate balansirano - sa ljubavlju ali i jasnim granicama, vaše dete će teško biti gojazno", tvrde istraživači.
        Roditelji koji su strogo postavljali granice bez mnogo dijaloga označeni su kao autoritarni i imali najveće šanse za gojaznu decu. Istraživači su takođe došli do zaključka da je siromaštvo povezano sa dečjom gojaznošću ali stil roditeljstva je imao najviše uticaja.
       Decu treba učiti i ohrabrivati od malena da jedu zdravu hranu ali nikako ne treba koristiti tzv. "diktatorski pristup". Ispostavilo se, u ovom slučaju, da genetika nije najvažnija već sredina u kojoj odrastamo.
       "Iako ova otkrića deluju iznenađujuće, lekcija koju učimo ovde jeste da dozvolimo deci da budu deo procesa koji dovodi do odluke kada je u pitanju hrana", dodao je dr Dejvid Haslam, predsedavajući Nacionalnog foruma za gojaznost. izjavio je za "Indipendent" da je sretao decu koja su bili žrtveni jarci u svojim porodicama, konstantno ponižavani i lišavani ljubavi. 
     "Uticaj je razarajući i može da izazove doživotne mentalne probleme, a u nekim slučajevima i samoubistvo", objašnjava Houkhed.
   "Pepeljugin" zakon će biti javnosti predstavljen u tradicionalnom kraljičinom govoru u junu, navode britanski mediji.
Foto: Image courtesy of Serge Bertasius Photography / FreeDigitalPhotos.net
                                         Članak je preuzet sa portala B92

Za lišavanje dece ljubavi uskoro kazna zatvora

| TANJUG
Roditelji u Britaniji koji namerno lišavaju svoju decu ljubavi, po prvi put suočeni su sa zatvorskom kaznom prema, kako su ga mediji nazvali, "Pepeljuginom" zakonu.

       
 Kako prenosi list "Telegraf", prema predloženom zakonu, "emotivna surovost" biće izjednačena sa postojećim zločinima koji se odnose na fizičko i seksualno zlostavljanje.
      Za to krivično delo predviđena je maksimalna kazna zatvora do 10 godina.
      Cilj zakona je, kako njegovi predlagači ističu, da se unapredi zaštita emotivne i socijalne dobrobiti dece.
       Izmene se odnose na postojeće zakone o zanemarivanju dece u Engleskoj i Velsu kojim se roditelji smatraju krivim ako su namerno napali, napustili ili izložili decu patnji ili povredama.
       Poslanik Konzervativne partije Robert Bakland, koji se zalaže za usvajanje zakona, napisao je za "Dnevni telegraf" da se sa ovim pitanjem "predugo kasni".
   "Ne mnogo godina pošto su braća Grim popularizovali 'Pepeljugu', uvedeno je krivično delo - zanemarivanje deteta. Naš krivični zakon nikada nije uzeo u obzir pun opseg emotivne patnje zlostavljane dece od njihovih roditelja ili staralaca", naveo je on.
     Portparol britanskog ministarstva pravde rekao je da vlada smatra da je od ključnog značaja da se zaštite deca i da je surovost prema deci zločin koji mora da se kazni.
    Izvršni direktor organizacije "Akcija za decu" Toni Houkhed izjavio je za "Indipendent" da je sretao decu koja su bili žrtveni jarci u svojim porodicama, konstantno ponižavani i lišavani ljubavi.
     "Uticaj je razarajući i može da izazove doživotne mentalne probleme, a u nekim slučajevima i samoubistvo", objašnjava Houkhed.
   "Pepeljugin" zakon će biti javnosti predstavljen u tradicionalnom kraljičinom govoru u junu, navode britanski mediji.

Foto: Image courtesy of Serge Bertasius Photography / FreeDigitalPhotos.net


Pokrenite klince na raspustu

http://www.b92.net/

RODITELJSTVO | PETAK 25.07.2014.

| IZVOR: T. L. / VEČERNJE NOVOSTI
Mnoga deca posle nekoliko dana raspusta ostanu bez ideja kako da ispune dan. To može da bude veoma opasno po psihičko stanje.

Leto je omiljeno godišnje doba za školarce koji između knjige i igre uvek biraju ovo drugo. Međutim, mnoga deca već posle nekoliko dana „plandovanja“ van školske klupe ostanu bez ideja kako da ispune dan. To može da bude veoma opasno po psihičko stanje mališana. Drugovi su im otputovali na more, vi se s posla vraćate umorni, a oni slobodnog vremena i energije imaju na pretek.
U takvoj situaciji „kampovanje“ ispred televizora i besomučno tipkanje po tastaturi kompjutera deluju kao izlaz. Stručnjaci, međutim, savetuju da na vreme stanete na put lošim navikama dece i da ih naučite da se zabave bez igrica i crtaća.
            Svakog dana im zadajte po jedan zadatak koji će im okupirati misli i omogućiti im da kanališu energiju. Dok ste vi na poslu, neka oni pospreme orman, srede radni sto, obrišu prašinu sa igračaka, poređaju knjige po azbuci... U početku će možda pružati otpor, ali stručnjaci tvrde da će se na kraju osećati korisnim i da će jedva dočekati da se vratite kući da bi vam pokazali šta su uradili. 
Obavezno ih pohvalite za trud, a kada se odmorite odvedite ih u prirodu. Boravak na otvorenom - u parku, na jezeru ili bazenu, shvatiće kao nagradu, tako da će sutradan obaveze ispunjavati još poletniji. Ne budite lenji da im pokažete igre kojih ste se vi igrali kao mali, zaigrajte fudbal sa njima ili ih ubedite da je lepše da se zabavite frizbijem. Suština je da se fizički istroše.
           Ukoliko vam vreme ne ide na ruku, potrudite se da kišni dan iskoristite tako što ćete zajedno biti produktivni i kreativni. Smislite šta biste voleli da „izvajate“, uzmite brašno i vodu i od te smese zajedno napravite neke interesantne predmete za dečju sobu. Čak i ako ste totalni antitalenat, svideće vam se ova zabava, jer ćete uživati u osmehu zadovoljstva svog deteta.
          Društvene igre nikad ne izlaze iz mode, a pritom su vrlo korisne za razvijanje veština. Između agresivne kompjuterske igrice i karti, uvek je bolje da posavetujete dete da uzme špil u ruke. A još je lepše kada to uradite zajedno. Jedan dan će ono pobediti vas, drugi dan vi njega - i tako će učiti kako da sa osmehom i pobeđuje i gubi.

Izvor: Večernje novosti
Foto: Imagerymajestic / FreeDigitalPhotos.net

Kako savremeni roditelji vaspitavaju decu?


 
Kamilica i rakija pobediće baš svaku dečju prehladu, batina je iz raja izašla, a ako dete "ne sluša", pojaviće se babaroga ili policija.
 Mališan pun besa nakon toga sigurno će postati pokoran, preplašen i spreman na saradnju s mamom i tatom. Tako je bilo nekada, a mnogi i sada primenjuju takve šablone vaspitavanja i brige o deci. 
Međutim, pojavio se i savremeni tip roditelja koji razmišljaju o svojim postupcima, pokušavaju da shvate njihov dugoročni uticaj na dete, rade na sebi i traže najbolje načine da podignu srećno, emocionalno stabilno dete s osećajem samopoštovanja. 
Neki znaju koliko je važna međusobna komunikacija i koliko mogu biti loše posledice koje proizilaze iz nametanja autoriteta, koji podrazumeva ignorisanje i sistem nagrada i kazni, uskraćivanje pažnje i bliskosti.
 
Promenio se i pojam poslušnog deteta. Poslušnom decom smatrala su se ona koja ne prekidaju roditelje dok govore, koja se igraju s drugom decom u sobi, koja ne zapitkuju previše.
 
Poslušna deca ni danas ne prekidaju roditelje i znaju da se igraju s drugom decom, ali su načini na koje to postižemo drugačiji.
 
Moderni, informisani roditelji upoznati su sa svim fazama kroz koje deca prolaze i u skladu s tim, pozitivno utiču na neurološki razvoj deteta.
 
Današnjim roditeljima nije prioritet da se ukalupe u neku kolektivnu sliku i žive život po tuđim nepisanim pravilima. Danas roditelji prvenstveno žele da im deca budu srećna, da imaju unutrašnji mir, da razviju samopoštovanje i u procesu vaspitanja preispituju svoje ponašanje, rade na sebi, promišljaju kakve će 

posledice njihovo ponašanje imati na dete. 
Odgovori "zato što ja tako kažem", "zato što sam ti ja mama" ili pak onaj tako omiljen "tradicionalnim roditeljima" – "dok živiš pod mojim krovom, biće kako ja kažem", u modernom društvu određenoj grupi roditelja su neprihvatljivi.
 
Ipak, s druge strane, nekim roditeljima te fraze su odličan alat za malo mira u kući, ali dugoročno gledano, pogrešna retorika koja nikako ne pomaže razvoju deteta.
 
Ono što se u savremenom društvu značajno menja je tretiranje deteta. Nekadašnji koncept roditeljstva tretirao je dete kao objekat koji treba oblikovati, a roditeljski uspeh da dete nauči da sluša i poštuje starije.
 
"Tako vaspitavana deca idu u dve krajnosti: ili su celi život u sukobu s autoritetima, što se ogleda i kroz razne vrste kriminala, ili postaju osobe koje se poistovećuju s autoritetom i nemaju sebe", kaže
Tomislav Kuljiš, terapeut, autor programa "Roditeljstvo 0-6" i Osnivač centra Prirodno roditeljstvo u Hrvatskoj. 
Dete više nije objekt; dete postaje subjekt.
 
Nekad stroga i distancirana disciplina i ignorisanje kao metoda vaspitavanja, zamenjeni su, kod određenih roditelja, toplom i pristupačnom "metodom", roditeljem koji je spreman da uvaži, nauči i poštuje sve detetove razvojne faze i u skladu s njima se ponaša.
 
Foto: Mindaugas Danys / Flickr.com


Jedna od faza u kojima većina roditelja ne zna kako da postupa, je faza neposlušna faza koja se javlja oko druge godine života. 
"Ona nikako ne znači da je dete postalo nevaljalo niti znači da roditelji nešto rade pogrešno. Obično nastane panika i ljudi se zbog osećaja straha da nisu dobri roditelji počnu obrušavati na dete. Ono što u tom periodu detetu treba od roditelja je afirmisanje osećaja da ima pravo na svoj stav, na svoju volju, ideje i mišljenje i ima pravo da te ideje mogu da budu u neskladu s onim što bi mame i tate htele. To nikako ne znači da im sve treba dopustiti, ali iz tog perioda mora izaći s iskustvom da ima pravo da bude svoj", objašnjava
 Kuljiš, dodajući da su u toj fazi deca "legitimno neposlušna". 
Roditelj treba da shvati da bliskost i ljubav nisu nešto što dete treba da zasluži, da ga vole bezuslovno, a ne zbog nečeg što je postigao, da ga neće odbaciti ni kada se ne slažu s njim.
 
"Ključ uspešnog roditeljstva je u očuvanju detetovog poverenja u nas kao roditelje, očuvanju poverenja da ćemo uvek biti tu uz njega kada smo mu potrebni, da ga nikada nećemo napustiti ili izneveriti, da šta god kaže ili uradi, neće ugroziti naš odnos. Dete koje ima poverenje u roditelja, samim tim je vrlo spremno na saradnju i želi da doprinosi očuvanju tog odnosa i normalno mu je da bude svojevoljno poslušno (osim u pomenutoj posebnoj fazi), ali ne zbog straha od kazne i s njim je roditeljstvo mnogo lakše. Tačnije, detetu je s takvim roditeljem mnogo lakše jer je to upravo onaj odnos koji ono očekuje i koji mu je potreban", objašnjava
 Kuljiš. To, međutim, nikako nije znak da detetu treba da dopuštamo da sve bude po njegovom. 
Naprotiv, popustljivost nije nikakva usluga detetu. Njemu, objašnjava Kuljiš, neminovno moramo da budemo izvor frustracije kada postavljamo granice, ali istovremeno i utehe. Uz to je važno da očuvamo odnos i bliskost čak i kad smo u sukobu. Dete mora u sebi osećati da smo u osnovi i dalje dobri i da se bez obzira na trenutni konflikt, odnos i bliskost neće promeniti.
 
Sve više današnjih roditelja, na sreću, o tom svemu razmišlja, konstantno se edukuje i radi na sebi i svojim postupcima. Možda uprkos babarogama i pretnjama poput "nisi me slušao i nisi zaslužio da se igram s tobom", ipak postoji neka nada za našu decu, kaže Kuljiš.
 

                                                                              Članak je preuzet sa portala B92