RODITELJSTVO |
PETAK 21.06.2013.
Roditelji koji svoju
decu primoravaju na beskrajne časove tenisa, klavira, baleta... zapravo
pokušavaju da nadomeste svoje propale snove, potvrdili su naučnici.
Međutim, ne koriste svi
roditelju svoju decu kako bi se rešili osećaja "žaljenja i
razočarenja". Što više otac ili majka u svom detetu vide sebe, to će više
pokušavati kroz njega da prožive svoje neispunjene ambicije, otkrivaju
naučnici.
"Neki roditelji svoju decu vide kao "produženje" samih sebe, a ne kao osobe sa sopstvenim snovima i nadama. Takvi roditelji će najvjerovatnije od svoje dece želeti da ispune snove koje oni sami nisu mogli", izjavio je Bred Bušman, koautor studije i profesor psihologije na Univerzitetu u Ohaju.
Otkrića objašnjavaju mnoge postupke prezahtevnih roditelja koji svoju decu
primoravaju da slede njihove snove.
Takvim roditeljima je uživanje i smisao roditeljstva ostvarivanje vlastitih ambicija kroz decu. Kroz dečije uspehe, roditeljska osećanja žaljenja i razočarenja zbog propuštenih prilika mogu polako da nestanu i naprave mesta za ponos i ispunjenost.
Sa druge strane deca prezahtevnih roditelja češće razvijaju agresiju kao "oblik komunikacije" a ni depresija im nije strana.
Teoriju potvrđuje slučaj čuvenog tenisera Andija Marija, čija je teniska karijera rezultat ambicija njegove majke Džudi, koja je i sama bila profesionalna teniserka.
Takvim roditeljima je uživanje i smisao roditeljstva ostvarivanje vlastitih ambicija kroz decu. Kroz dečije uspehe, roditeljska osećanja žaljenja i razočarenja zbog propuštenih prilika mogu polako da nestanu i naprave mesta za ponos i ispunjenost.
Sa druge strane deca prezahtevnih roditelja češće razvijaju agresiju kao "oblik komunikacije" a ni depresija im nije strana.
Teoriju potvrđuje slučaj čuvenog tenisera Andija Marija, čija je teniska karijera rezultat ambicija njegove majke Džudi, koja je i sama bila profesionalna teniserka.
Članak je preuzet sa portala B92.rs
Нема коментара:
Постави коментар