Прича из циркуса-Луција Тасић

Ликови: Дресер, Кловн, Мајмун, Лав, Слон

Лав: Дођите овамо другари моји! Морамо се нешто договорити.

Слон: Ја сам увек за договор краљу.

Лав: Немој ме звати тако. Ја сам овде слуга, баш као и ти.

Слон: Е, силни лаве, најјачи међу најјачима. Шта смо ти и ја доживели?

Ти да скачеш кроз ватрени обруч, а ја највећа копнена животиња да плешем на задњим ногама.

Мајмун: Тужна је наша судбина. Уместо да скачем са гране на грану и једем укусне банане, морам да носим ову смешну капу и да ударам у бубањ пратећи звуке трубе. Добро... Барем показујем да сам талентован за музику. Али, свеједно...

Дресер: Шта се ви тамо домунђавате. На знак трубе сви изађите на позорницу и поклоните се публици. Први ћеш наступити ти Кловну.

Кловн: Мислим да данас нећу наступити. Мајка ми је болесна и морам ићи да је видим.

Дресер: Каква мајка? О чему ти причаш? Ја сам распродао све карте и представа се мора одржати. После тога иди куд ти је воља.

Кловн: Али, ја не могу да се смејем, када знам да је мами лоше.

Дресер: Не питам ја тебе да ли можеш или не . То је твој посао. Представа неће бити одложена.

Мајмун: Не могу ни ја да наступим. Кловн је мој најбољи друг у циркусу. А најбољи другови деле све, и срећу и тугу. Његова туга је и моја. Како ја да свирам а мом другу се плаче?

Дресер:  Ништа вас нисам питао. Ви сте овде да радите, а ја да мислим.

Лав: Мислим да ћемо данас променити улоге. Данас ћеш ти дресеру скакати кроз ватрени обруч, а ја ћу свирати трубу.

Дресер: Све ћу ја вас корбачем ишибати. Нећете ви мени тако! Вечерас нема вечере! Научићу вас  памети!

Слон: Ти си заборавио с ким причаш? Знаш ли да те могу оборити само једним ударцем сурле?Него , пењи се на жицу да нам уз ритам музике одиграш нешто!

Дресер:Ви и даље не слушате. Све ћу вас ја...

Лав: (Рикну) Доста си ти нама командовао. Сада ћеш мало да слушаш. Брже излази на бину! Публика чека. Представа је плаћена и мора се одржати. Ја палим ватру.

Дресер: Немојте, молим вас! Па, није све у новцу. Људи смо. Ваљда ћемо се договорити. Вратићу новац публици.

Мајмун: А, сад смо људи. Е, па ми нисмо људи и не размишљамо као ви. Ми смо животиње и поносимо се својим родом.

Слон: Ти си човек и уместо да си своју памет употребио за напредак, ти је користиш да би покоравао природу.

Лав: Тако више неће моћи!

Дресер: Молим вас, пустите ме! Обећавам да ћу се променити. Распустићу циркус и од сад па надаље живећу само зато да помогнем и вама и свим осталим животињама из циркуса да нађу пут до куће.

Лав: То је већ боље. Ипак показујеш да  си разуман и да си човек. Од сада ћемо бити пријатељи.