недеља, 12. јануар 2014.

РАД УЧИТЕЉИЦЕ БИЉАНЕ ВУЛОВИЋ-САЗНАЛИ СМО НА СЕМИНАРУ ПРИМЕНИЛИ У ПРАКСИ

Међу нама учитељима, постоје они који раде у најтежим условима разредне наставе-у неподељеној школи. Та врста школе је наша стварност, а тако мало се предузима да би се учитељима помогло, да би се стимулисали на било који начин и да би им се бар мало признао напор који свакодневно улажу. Од њих се очекује да  подједнако добро науче децу сва четири разреда и да им дају обим знања, баш онолики, колики добијају деца у чистом одељењу. То очекују деца, родитељи, руководиоци, стручна служба школе школе, предметни наставици, Школске управе и сви надлежни за рад у просвети, не питајући да ли је то изводљиво.
 А учитељи раде вредно и предано, и без обзира на претешке услове желе да иновирају, не штедећи себе, своје време, а све у жељи да својим ученицима пруже максимум, да им пруже нешто ново, едукативно и занимљиво. Упознала сам много таквих учитеља и ако било шта значи, одајем им признање и дубоко поштовање.
Част ми је што познајем једну учитељицу која је направила велике искораке у раду у неподељеној школи, која поседује велики ентузијазам, знање и вољу и којој није тешко да пише припрему од 24 стране за тематски дан . Веома је активна и презентовала је своје богато радно искуство  на Сабору учитеља (Београд, 2013), а није јој било тешко да презентује и истакне и рад других.
 Један од њених  радова послала је на конкурс ЗУОВ-а, Сазнали смо на семинару применили у пракси. Иако је врхунски урађен и бриљтно презентован, рад је само похваљен (али не и награђен, вероватно зато што чланови конкурсне комисије и не знају да постоје неподељене школе и како је тешко радити у њима, а камоли примењивати иновације),  и налази се у бази радова за 2013.годину.
 Представљам Вам рад учитељице Биљане Вуловић  из Крагујевца  која ради у ОШ''Свети Сава'' у Издвојеном одељену у Барама. Пошто је рад обиман, поставићу га у два дела.


Зашто сте се определили за овај семинар?
Добар део своје професионалне каријере радим у неподељеним школама или комбинованим одељењима. То су оне школе  даље од града, а углавном су старије од градских, обично су окружене шумом и пољем, а ако имате среће, може се наћи неки поток или река у близини. Зову је неподељена јер сва деца седе у једној учионици, сви од првог до четвртог разреда заједно. [1]Драган Станисављевић
И тако...
Већина ових школа је слабо опремљена, од наставних средстава и техничких помагала нема готово ништа, све се сведе на сунђер, креду, таблу, а уз то и традиционалну наставу. Пожелела сам да то променим и да својим ученицима омогућим да се упознају  са неким другим, лепшим и занимљивијим моделима иновативне наставе.
На интернету сам наишла на радове учитељице Луције Тасић из Ваљева. Примењивала је интегративну наставу. Схватила сам да је баш то оно што тражим. Почела сам да проучавам њене радове и да их примењујем у пракси .Временом сам и сама почела да радим припреме за интегративну наставу и да их примењујем у неподељеној школи. Једини недостатак , који сам уочила, био је код презентовања радова ученика. Иако у презентацији радова и дискусији о истим ( а радова има доста, јер су ту сва четири разреда) учествују сви ученици, пажња лагано слаби онима који су први излагали.
У потрази за решењем овог недостатка и жељом  да сазнам нешто више о овој врсти наставе  пријавила сам се за семинар "Интеграција, корелација, занимација- интегративна настава ", аутора Луције Тасић.

Како су стечена знања/вештине са семинара подстакли промене у Вашем раду?
Атмосфера на семинару је опуштајућа, пријатна и весела , томе доприносе реализатори, Луција Тасић и Каролина Нешковић. Семинар обилује активностима  у којима се захтева практичан рад. Моја група је добила  задатак да осмисли уводну активност за један тематски дан 
( Интегративном наставом се врши међусобно повезивање наставних садржаја из више наставних предмета, односно настава у којој су границе између различитих предмета избрисане. То је приступ у ком се интегришу, међусобно прожимају и синтетишу перспективе неколико различитих дисциплина у нову целину која је већа и значајнија од простог збира појединачних предмета. Време једног школског часа је  кратко за реализацију било које наставне јединице са више различитих гледишта, зато се у пракси чешће користе тематски дани у којима се примењује модел интегративне наставе).
У групи се налазила и учитељица Љиља Павловић из Крагујевца. Предложила је да нам уводна активност буде Математичка бајка или Математичка монодрама. Управо ова активност је била решење које сам тражила. На овом семинару настали су дивни радови :драматизације текстова, маске за глумце, сцене, задаци из разних предмета и што је најбоље од свега, све се то може применити у настави и направити још много тога сличног.
Од тада, заједно са ученицима, правим сва наставна средства која немам, а потребна су за наставу и што је посебно добро, могу користити разне ствари: слике, часописе, енциклопедије, старе ствари које се могу рециклирати (тканину, картон, пластичне флаше, старе CD-ове...), затим природне материјале (шишарке, каменчиће, маховину, сламу…)
 Интегративни дани не морају бити везани за учионицу, могу се реализовати и у учионици под ведрим небом, чиме спајамо овај модел наставе са амбијенталном наставом.
 Научих како свашта може да се  ради у неподељеној школи: домаће животиње можемо да видимо у комшијском домаћинству (очигледна настава :)  , а понекад залутају и у школско двориште. Мерење и мере, ништа лакше – на ливаду пободемо кочиће и одмах је лакше кад се види својим очима. Па, није тај хектар нешто страшно....Ликовно, па где је боље него у природи? Има материјала за колаж, а и модела који су спремни по цео час мирно да стоје  (јер не могу нигде да оду) да  бисмо их ми насликали. Смена годишњих доба нигде није тако јасно уочљива као у околини неподељене школе, у сеоској средини. Оријентација у природи (свет око нас), описивање природе (српски језик), станишта и животне заједнице (природа и друштво), трим трчање и рекреација у природи (физичко васпитање), запевајмо сложно сви уз импровизовање покрета и природну сценографију (музичка култура)....
 И тако док млађи слушају шта уче  старији, старији слушајући шта уче млађи обнављају оно што су већ научили. Повезујемо наставу хоризонтално и вертикално.
Научила сам како да избегнем сувопарност и формализам, како да ученицима олакшам и квалитативно унапредим процес учења. Научила сам да часове не базирам на часу од 45 минута, већ да 135 минута (време трајања три школска часа), реализујемо 4-5 наставних предмета у сва четири разреда.  Ученици и ја забављамо се на часовима, развијамо креативност и стваралаштво, а притом  ученици озбиљно уче и примењују стечена знања.

Опишите начине и облике примене знања/вештина стечених на семинару и остварене ефекте.
Да би се реализовао тематски дан на коме се примењује интегративна настава неопходно је прилагодити наставне планове, добро објединити садржаје различитих предмета и повезати их у једну смислену целину која одговара називу тематског дана и урадити квалитетну припрему.
Интегрисаним приступом повезала сам наставне садржаје из више наставних предмета (српски језик, математика, свет око нас, природа и друштво,ликовна култура и све то у корелацији са музичком културом) и кроз разреде (први, други, трећи и четврти), односно градиво је и хоризонтално и вертикално повезано.
За неколико првих активности ученици седе сви заједно у једном , за то уређеном, кутку учионице. Задатке из математике решаваће активно слушајући математичку бајку и одговарајући на постављене задатке. Учитељ маскиран у вука чита бајку. Кроз текст се провлаче задаци које ученици решавају. Слободно ће износити своја мишљења и претпоставке, испољавати своју креативност кроз разне активности.
 Коришћењем  различитих извора (енциклопедија, дечијих књига о животињама, часописа) самостално ће стицати  нова знања и допуњавати постојећа.Постигла сам да на занимљивији начин деци приближим градиво кроз разговор, игру, откривање, а да притом нисам користила техничка помагала.
Како сам повезала наставне јединице , типове часова, наставне методе и облике, активности наставника и ученика кроз предмете и разреде најбоље ће се видети кроз табеларне приказе.









1 коментар:

Unknown је рекао...

Koleginice, jedno veliko bravo za Vas. Takodje radim u nepodeljenoj skoli godina i u Vasem tekstu sam prepoznala dosta mojih metoda rada. Mogucnosti su nam velike samo ih treba osmisliti i primeniti. Bas mi je drago da nas ima slicnih, vrednih i predanih radu. A rezultati se prepoznaju kad deca krenu u peti razred u gradske skole. A veliki rezultat je njihova monitivisanost i volja za radom koju smo im mi dali. Pozdrav