Кад бих поново могла

Када бих поново могла

васпитавати своје дете,

више бих бојала прстима,

а мање упирала прстом.

Мање бих га исправљала,

а више са њим везе успостављала.

Скинула бих поглед са сата,

а више бацала поглед на Њега.

Побринула бих се да мање знам,

а да ми је више стало.

Ишла бих на више излета

и пуштала више змајева.

Престала бих изигравати озбиљност

и озбиљно бих се играла.

Трчала бих кроз више поља и

гледала у више звезда.

Више бих га грлила,а мање вукла.

Ређе бих била строга,а много више

бих му то признавала.

Прво бих му градила

самопоуздање,а касније кућу.

Мање бих га подучавала љубави

према моћи,а више о моћи љубави.

                                   Диана Луменс

Наш разредни лист

На крају четвртог разреда, правимо наш разредни лист који представља ретроспективу нашег рада и свих активности  у претходне четири године. Представљам вам разредни лист генерације рођене 2000. године, која је у школу пошла школске 2007/08. године. Сваки ученик на крају 4. разреда добија на поклон по један примерак часописа, како би имао успомену на време које смо провели заједно. Због техничких разлога нећу моћи да представим оригинал, али надам се да ће вам се и овако допасти.  Лист носи назив:

                                                      ЧЕТВРТАЦИ ВЕСЕЉАЦИ

Лист ученика 4. разреда ОШ ‘’Драгољуб Илић’’ Драчић

Аутори: Креативци учитељице Луције Тасић и учитељица

Тираж: Ограничен - малом броју срећника

Година: 2011.

                               МОЈИМ УЧЕНИЦИМА С ЉУБАВЉУ

                                                          Име говори

Име о људима доста говори,

за многе такве примере знам:

Живко је живахан као чигра

и не воли да буде сам.

Светлана је као светлост,

као Сунце које сј'а,

ниског раста, плаве косе,

вижљаста је она сва.

Будимир је увек будан,

а и миран као име,

Снежана је белог лица,

к'о краљица снежне зиме.

Павле нам је преподобан,

к'о апостол он се зове,

а Јован је висок, танак,

као дрво лепе јове.

Милица је увек мила,

сва је нежна, осетљива,

а Маја је к'о мај цветни,

прелепа је, заводљива.

Та су деца моји ђаци,

с љубављу о њима пишем,

волим децу целог света,

за њих живим, за њих дишем.

                                     Луција Тасић

На фотографијама смо ми у другом разреду, а овако видимо једни друге на крају четвртог разреда:

             Јездић Милица- Мица (а учитељица је некад зове Цица –Мица), је девојчица са најлепшим осмехом у разреду. Осмех јој прави симпатичне рупице на њеном лепом лицу. Добронамерна је и срдачна, добро васпитана и вредна. Емотивна је, чак и превише. Не може да сакрије своја осећања. Када се Милица расплакала због растанка са учитељицом, то је било тако снажно, да су скоро сва деца у разреду заплакала, а ту се подразумева и учитељица која је највеће дете у нашем малом колективу. Кући је успела да расплаче и брата, и бабу и маму.Само се тата и деда ‘’нису дали.’

           Мица је била у првом разреду веома тиха и ненаметљива.На школским приредбама говорили смо јој да гласније прича да би је публика чула. Послушала нас је и у четвртом разреду заблистала је и као рецитатор и као глумица. Другови ће је памтити по улози Јагорчевине, а бројна публика ће је памтити и по песми ‘’Магичне речи’’ јер су снимци емитовани на РТС-у у емисијама ''Србија данас'' и ''Јутарњи програм'' и на регионалној  Вујић телевизији у емисији ''Кроз Ваљево'' чак четири пута. Тако  је Мица гласно проговорила и закључила да је постала јавна личност (што тренутно  није далеко од истине).

 Треба да настави даље путем којим је започела.

                                           Јагорчевина, Цица Мица у жутом плашту

Јеремић Павле-Паја је  једини дечак са одличним успехом  у разреду. Учитељица понекад каже да је Паја мали научник, јер он веома лепо размишља, поставља права питања, неће да ради ако не разуме градиво, уме да образложи своје тврдње, уме да запажа ствари које нико не запази.  Једном речју, краси га ‘’здрав разум.’’ 

Павле је речит дечак. Његова интересовања су шира од школског градива.  Чита енциклопедије, тражи податке на Итернету, и Интернет му не служи као многим његовим другарима само за Фејсбук и игрице (што је веома похвално). Све до четвртог разреда није правио никакве проблеме, а како расте, помало се ‘’стапа’’ са другарима, па почиње ‘’да врда’’и да размишља туђом главом, а не својом - паметном. Али, Паја је искрен и драг, тако да учитељица не може на њега да се наљути. Учествовао је у свим нашим представама, било луткарским било  драмским и остаће запамћен у улогама Нарциса у представи ‘’Велико пролећно весеље’’  и Добрице у представи ‘’Снежана и седам патуљака’’ као и по извођењу песама ‘’Синоћ кад је пао мрак’’ и ‘’Јесењи дан.’’Због своје одговорности и изражајности, увек је добијао највеће улоге, можда и најтеже, али је ревносно одговарао на своје радне задатке.

                                    Паја солиста у извођењу песме ''Јесењи дан''

Јовановић Живко –Жиле је врло активан. Од свих активности у школи он највише воли да игра фудбал. 

Сећамо се Жила када је у првом разреду купио 2L сока, а та флаша се чинила већа од њега у том моменту. Једва је донео из продавнице. Када га је учитељица питала шта ће му тај сок, одговорио је да је купио да почасти своје другове. Био је заиста несебичан. Сећамо се и када је учитељица послала дечаке да избаце из учионице увелу маховину. Сви дечаци су нестали и тражили смо их два часа. Када су се коначно појавили донели су пуне руке маховине из шуме. Жиле их је повео у шумарак да нађу нову маховину, а они су сви кренули за њим и ако то нису смели да ураде без знања учитељице. . Умео је да буде ‘’коловођа.’’ Као првак имао је проблема са изговарањм гласова, али зато је као другак све то отклонио и постао један од првих глумаца у луткарској представи ‘’Лакоми мечићи.’’ Имао је улогу млађег мечета-Меде. То је уједно био и наш први јавни наступ. Касније су се улоге низале. Посебно је запажен у улози патуљка Љутка у представи ‘’Снежана и седам патуљака.’’ Изазивао је бурне реакције и аплаузе публике. На крају четвртог разреда одлично је одиграо улогу Кукурека који жени Висибабу. Живко је једна паметна главица која може да да више. У другом разреду је био одличан, а онда као да се задовољио да буде само једном. Увек је на граници врло доброг и одличног успеха.

Надамо с да ће у 5. разреду ту границу прећи.

                                                               Патуљак Љутко

        Миловановић Маја- девојчица која нема надимак. Она се зове кратко, као најпознатија пчелица. 

Учитељица каже да има ‘’мачје очи’’ које су заиста прелепе – зелене, оивичене тамним трепавицама.  Маја је ‘’фенси.’’Одевена је лепо и модерно, што није погрешно, али понекад се стиче утисак да јој је више стало до лепог изгледа него до доброг успеха. Прича споро и отегнуто, па опет учитељица каже да је Маја као њена Сремица. Лепо пева, па је зато као представник наше школе учествовала у Караокама. То су могли видети сви гледаоци Регионалне Вујић телевизије. Сви смо због тога поносни на Мају. Воли и да игра, па је неко време ишла на фолклор. Исто тако лепо и пише. На литерарном конкурсу на тему – Моја вера, освојила је награду за свој литерарни рад. Посебно нам је драго јер је то такмичење регионалног карактера. Том приликом је добила новчану награду коју је искористила (нећете нам веровати) за нову гардеробу. Остала је диплома као сећање на то. Истакла се у бројним представама. Најзапеженија је била у улози приповедача- Мачке у луткарској представи ‘’Три прасета’’ на Фестивалу луткарства основних школа, и у улози лепотице-свађалице Љубичице у представи ‘’Велико пролећно весеље.’’ Такође је бриљирала у улози Јесени у представи ''Себични џин.''Дала је коментар на РТС-у поводом промоције књиге ‘’Испод неба деци треба,’’ тако да је и Маја медијска личност. На граници је одличног и врло доброг успеха. Изгледа да је тако задовољна. Каже да не воли да учи, али зато воли да помаже баби и деди у разним кућним пословима. То је за сваку похвалу. Имали смо прилику да пробамо кифлице које је Маја лично правила уз малу помоћ баке. Желимо да настави да буде добра и вредна каква је сада, али ипак мора мало више  учити.

                                      Маја у улози  Јесени у представи ''Себични џин''

           Милићевић Светлана-Цеца – је сићушна плавушица са лепим тамним очима, милог погледа. Има природно лепу боју косу и не треба да је уништава фарбама (што повремено ради). Лепа je  и не треба јој никакав додатак у виду шминке. Рано је за то. Треба да се понаша у складу са годинама.

           Ми, њени другови мислимо да се Цеца плаши кише. Чим је већи пљусак ње нема у школи. Препоручујемо јој да купи ВЕЛИКИ КИШОБРАН. Тако јој киша неће наудити. Ово је једна од наших шала. Сада ћемо причати озбиљно. Ако се за неког може рећи да је напредовао од првог до четвртог разреда онда је то свакако Цеца. Она је постепено градила свој успех.  Имала је све оцене од јединице до петице, али у четвртом разреду је сазрела, па је самосталним радом успела да постигне врло добар успех. Ми јој на том успеху честитамо и од срца желимо да га сачува и у петом разреду. У ваннаставним активностима Светлана је увек добијала улоге али  није увек одговарала на радне задатке. Запажена је била у музичкој тачки ‘’Синоћ кад је пао мрак’’ коју је извела са Пајом. Одлично је извела улогу Лета у представи ‘’Себични џин.’’Иначе Цеца воли да пева и игра и жеља јој је да постане певачица. Запажена је била на свим пробама у улози ‘’Лале’’ у представи ‘’Велико пролећно весеље’’ али нажалост, премијерно је није извела. Зато јој опет сугеришемо да треба да унесе више одговорности у рад. Када се нечег прихвати, то треба до краја да уради. То је формула за даљи успех.
Цецо буди вредна, одговорна  и упорна и успех неће изостати!

                                                     Цеца у улози патуљка Смешка

          Пантелић Будимир –Буда волео би да се презива Иконић, па се тако увек и потписује. Кад порастеш Будо можеш и то да урадиш, а дотле ‘’шта је ту је.’’ 

           Буда је у првом  разреду био врло тих и ненаметљив. Није се претерано дружио са дечацима. Некако је увек био више у друштву девојчица. У том друштву се и данас добро сналази. Другарице га воле. Краси га доброта, честитост и добронамерност. За све четири године школовања Буда је најмање изостао са наставе. Можда 4 дана за све време. На томе ти честитамо. То показује да је у школи задовољан, да радо иде у њу и да је одговоран. Добро је васпитан и веома искрен. У почетку је био затворен али током година стекао је поверење и отворио се.  Много је напредовао у раду. Буда воли да слика и радови су му врло успешни. Постепено се укључивао у јавно извођење. Врло је лепо одиграо улогу патуљка Поспанка у представи ‘’Снежана и седан патуљака.’’ Заблистао је у улози Маслачка у представи ‘’Велико пролећно весеље.’’ Када је испросио Јагорчевину Цицу –Мицу, публика је приметила да се ту родила љубав. Буда се на то само загонетно смешка.   Многи су питали ко је тај лепи, високи дечак који је глумио Маслачка. Поносни смо на тебе. Браво Будо!

                 Буда у улози Маслачка запросио је Јагорчевину и добио велики аплауз

              Петровић Јован-Јоца до скора је био прави џин у нашем разреду, зато смо му и дали да одигра улогу џина у представи ‘’Себични џин’’ што је он одлично урадио. 

                                                        Јован, у улози Себичног џина 

            Сви су били одушевљени када је у представи  подигао малишу тј. Живка да узме бомбону са дрвета. Крупни Јоца у међувремену је омршао, тако да је сад само један од два највиша дечака у разреду. У представи ‘’Снежана и седам патуљака’’ играо је улогу Радише, а после смо видели да смо погрешили, јер за њега би била боља улога Поспанка. Често долази уморан у школу и зева цело пре подне. Или касно леже или му треба више одмора. Најзапаженији је био у улози Зумбула у представи ‘’Велико пролећно весеље.’’ Када је изашао раширених руку и проговорио: ‘’Поздрав вама, лепотице моје, све сте лепе и све сте ми миле…’’ изазвао је громогласан смех, а исто тако и  громогласан аплауз.

 Јован је оштроуман дечак. Уме лепо да размишља, лепо да се изражава, да закључује. Ништа му није проблем што нема везе са читањем. Учитељица никад није могла озбиљно да га критикује иако је хтела, само због његове доброћудности. Ко би могао да грди тако добро дете које се баш никад не буни и које увек каже ‘’Добро учитељице. Поправићу се.’’

Јован се лепо слаже са својим друговима. Веома је добронамеран. Увек показује спремност да помогне  друговима и учитељици. Када се било шта ради што нема везе са учењем, Јован је ту први. То показује да расте у доброг и вредног човека. Само забринути смо за његово здравствено стање. Кад год га један дан нема у школи каже да је повраћао. То је полако прешло у анегдоту у разреду.

Јован може бити са својим потенцијалима шта год хоће. Ако реши да буде одличан ђак, он буде, ако се улењи не буде.

Зато Јоване молимо те реши да у петом разреду будеш одликаш. Ти то можеш.

                                              

Зумбул је запросио Висибабу

         Стојановић Снежана –Снежа сићушна али маркантна девојчица црне косе, крупних црних очију и светлог тена. Зато веома подсећа на Снежану из бајке чије је лице било бело као снег, а коса црна као ебоновина. Управо ту улогу је маестрално одиграла и та представа је прославила нашу школу на Дечијем хепенингу у Београду 2009. године. 

                             Снежана и Добрица у представи ''Снежана и седам патуљака''

         Мислили смо да ће се у животу као и у представи заљубити у Добрицу тј. Павла и прежиљкивали смо то, али до те љубави није дошло. Снежана је учествовала у свим нашим представама. Истакла се у улози Пролећа у представи ‘’Себични џин,’’ у улози маме Медведице у луткарској представи ‘’Лакоми мечићи’’ на Фестивалу луткарства основних школа, у улози маме Гице у луткарској представи ‘’Три прасета,’’у улози Висибабе у представи ‘’Велико пролећно весеље…’’Представљала је нашу школу на такмичењу рецитатора 2011. године и веома лепо интерпретирала песму ‘’Породичне жеље.’’ Снежи није проблем да научи најдуже и најзахтевније улоге које је и добијала. Одличан је ђак, вредна, одговорна. Ради са пуно елана. Нико на часу не прати учитељицу широм отворених очију као што то ради Снежа. Упија сваку реч. Не заборавља ништа. Чим учитељица нешто каже да треба да се уради, Снежа одмах бележи у свеску и то је већ сутра урађено. Свестрана је. Сви предмети је занимају, сво градиво подједнако учи. Веома је оштра и ауторитативна Па из тог разлога учитељица нема потребе да грди децу. Уместо ње то ради Снежа, њена заменица. За њу се не плашимо какав ће успех даље имати. Једноставно знамо да ће бити НАЈБОЉА

                                  Снежа у улози Пролећа у представи ''Себични џин''

                                                      ИЗ УЧИТЕЉСКОГ ПЕРА

 С поносом могу рећи да изводим још једну генерацију добрих ђака.

У сваком случају  њих осморо су пре свега добра деца која ће постати добри људи. Ђаци су онакви какви су, а нису лоши. Свако од њих је индивидуа за себе и свако ради у оквиру својих могућности. Важно је само да дају максимум и да раде најбоље што могу.

Свака генерације деце је специфична и упамћена  по нечему. Ова генерација ће бити упамћена по бројним јавним наступима, луткарским и драмским представама, учешћима на Фестивалима луткарства основних школа, гостовањима на Дечијем хепенингу у Београду, , по наградама на литерарним конкурсима, разним креативним радионицама због којих нам је учионица увек лепа и уређена, по наградама на литерарним конкурсима...

 Ова деца су ме инспирисала да пишем и издам две књиге. ‘’Лутка из ђачког кутка’’(2009.) и ‘’Испод неба деци треба’’(2011.). Најпре сам писала за потребе нашег малог разреда да бисмо се ми у оквиру наставе бавили луткарством, а касније је то писање прерасло у књижевне збирке. Са њима сам се и ја развијала. Открила сам лепоту луткарске игре, њен позитиван утицај на децу, предност те игролике наставе, позитиван ефекат таквог рада.

У прошлој генерацији тек сам започела рад на иновативним моделима рада, а са овом генерацијом извела сам око 25 огледних часова у којима смо примењивали разне моделе наставе: интегративна настава, интерактивна, примена луткарства у редовној настави и ваннаставним активностима, примена Power Point презентација, методички приступ обради књижевног дела, игролика настава, активно учење, амбијентална настава, програмирана и полупрограмирана настава, инивидуализација наставе математике…

Нашим часовима присуствовали су бројни посматрачи: од директора школе ,преко учитељица, педагога, наставника предметне наставе, до педагога и психолога из ваљевских школа и педагошких саветника из Школске управе Ваљево.

Захваљујући баш овој генерацији деце, урадила сам свој семинар (обуку) за учитеље, директоре и стручне сараднике у школама који је акредитован од стране Министарства просвете републике Србије (Интеграција, корелација, занимација-Интегративна настава). Захваљујући њима добијам и звање педагошког саветника. Била сам номинована и за годишњу награду града Ваљева  у области  васпитно –образовног рада.

Кроз све ове активности постали смо најбољи промотери наше школе у задње 4 године.

    Ових осморо деце су били моја инспирација, а ја њихова водиља. Зато сам им посветила ову песму.                                                                                                                                                                                                                                                          Хвала вам децо!

           

Добра деца

                                                                                      

У учионици баш је лепо

тамо су деца знања жељна.

Морам рећи нешто лично,

много волим та мала створења.

Снежине очи љубави пуне

прате ме будно у сваком часу.

‘’Будите добри, ‘’ каже Буда,

‘’не секирајте учитељицу нашу!’’

‘’Учитељица највише ради.

Да јој помогнемо?’’ предлаже Јован.

Живко и Цеца у помоћ скачу

и Павле  је за рад оран.

Маја ми нуди парче пите,

Мица ме милује по коси…

Зато ћу слободно рећи пред свима,

овај мали разред у срцу носим.                                   

            Луција Тасић

ИЗ ЂАЧКОГ ПЕРА

Награђен рад на међународном литерарном конкурсу’’Светосавље и наше доба.’’

Моја вера-Маја Миловановић

            Наша вера је православна. Она нас учи о љубави, пријатељству, праштању и поштењу. Исус Христос је симбол љубави. Он се родио пре више од 2000 година у малом месту Витлејему. Његови родитељи су Дева Марија и Бог отац небески, а Исусов земаљски отац је Свети Јосиф.

            Исус је дошао на свет да помогне људима. Пошто су га људи мрзели, он је утеху проналазио у дружењу са децом.

У хришћанској вери Божић је дан Исусовог рођења. У православном свету  слави се 7. јануара. Христово распеће је на Велики петак, а васкрснуо је после три дана, у недељу. Зато је Васкрс увек недељом. Исусово васкрснуће дало је бесмртност људском роду. Човек, иако је био зао, добио је другу шансу, шансу да се поправи, буде бољи и да живи по Божијим заповестима.

            Моја мама каже да живи у хармонији с Богом. Ако тако живимо ми ћемо бити у хармонији са самим собом. Не знам баш најбоље шта то значи, али можда је мама у праву. Ја мислим да сам срећно дете и Бог нам увек помаже и мојој породици и мени.

            Поред ових највећих празника славимо и друге свеце као наше крсне славе. Крсна слава моје породице је Ђурђиц.

            Вровању у Бога уче нас родитељи, бака, дека, свештеници и учитељи. Ја се пре сваког контролног задатка помолим Богу. Бог ми увек помогне.

            Кад размишљам о Богу ја сам и тужна и срећна. Тужна сам јер му људи нису веровали и мучили су га, а срећна сам јер је он и поред тога људима помогао и све им праштао.

            За мене је Бог нешто најлепше и најчистије. Вера у Бога нам помаже да се изборимо са најтежим проблемима. Сви људи треба да верују да би били срећнији, јер Бог је радост, утеха и срећа.

НАГРАЂЕН ГРУПНИ РАД НА КОНКУРСУ ''ПРОСТОР БЕЗ ДУВАНСКОГ ДИМА''

Волео бих да сам мали принц

            Читајући одломак из књиге ''Мали принц'' који се зове ''Мали принц и лисица,'' почео сам да сањарим како би то лепо било да сам ја мали принц. Нека деца баш имају среће.

            Кад бих био мали принц рекао бих својим војницима да направе веће школе. Наредио бих да школе буду уредне и опремљеније. Највише на свету свако воли децу. Ја бих свој деци у краљевини дао да сваки дан бесплатно једу чоколаде и бомбоне. Направио бих у сваком селу спортске терене, тако да би деца из села могла да тренирају фудбал, тенис, одбојку и све остале спортове које воле. Обавезно би свако село имало и базен у којем би се деца која не иду на море купала и уживала цело лето. Одједном сам заспао и уснио диван сан. Ја сам заиста мали принц. Зовем се Живко од Ковачица. Живим у великом замку и сви ме слушају.

Имам пуно слугу. Најомиљенији међу њима је Јован. Звао га да спреми ручак за мене. Сутра имам важну посету, па и јеловник мора бити бољи.  Долази мој стриц- краљ Милутин. Желим да га лепо угостим, да му се допадне мој дворац. Стрицу се највише допало јело и отишао је да обиђе двор. Мој стриц није имао замерки. Рекао је да је све добро. Стриц се вратио у своје краљевство са обећањем да ће поново доћи. Имао сам пуно жеља. Желео сам да сви људи у краљевству живе боље. Почео сам да градим болнице, да би људи имали где да се лече. Правио сам путеве, хотеле и Уморио сам се и рекао свом другу Павлу да наследи моје краљевство.

Благо принчевима јер могу да наређују и раде шта хоће.

                                                                                                                    Живко Јовановић 3. р

   

Пријатељ Чуваћу те увек у сну и на јави а то може да уради само пријатељ прави. Неће нас раздвојити ни даљина ни време, бићу увек ту, за твоје проблеме. Живот нам је леп, а другарство вреди, на њему човек не треба да штеди. Један песник каже: ''Ко има друга има све,'' ми имамо једни друге и то је најбоље. Јован Петровић 3.разред       Поклон бата                             Радује се мали Тома                                  данас му је диван дан,                                     у кући је пуно гостију                                      јер је Томи рођендан.                            Поклона је пуна соба                                и све их отвара редом                                   свима се лепо захваљује,                                     ал' нешто тражи погледом.                                       На вратима чу се звоно                                         скочи Тома да се јави                                              корпица је била једна                                                  а у њој је поклон прави.                                                  Нећете ми веровати                                                  у корпи је био бата,                                                носић му је мали, сладак                                                   донела га мама Ката.                                       Чувала га у стомаку,                                           тепала му и хранила                                             а онда га сину Томи                                               за рођендан поклонила.                                                Радује се мали Тома,                                                    радује се сваки дан                                                        има друга за игру                                                                више није сам.                                                                                                                                                   Јеремић Павле 3. разред           Божић Божић Бата куцнуо на врата. Свеће се пале сасвим мале. За Божић се моли Богу за сваку домаћу слогу. У слами деца пијучу а напољу ветрови  фијучу. Божић, Божић благи дан Исусов је рођендан. Снежана Стојановић 3. р                   БИСЕРИ  СА ЧАСОВА      На часу Свет око нас у 2. разреду учитељица каже ученицима да наброје домаће животиње. Цеца одговара: -Домаће животиње су: љууууди, теле, крава ...      Учитељица: -Реци Мајо једну животињу која према начину исхране спада у сваштоједе. -Човек- одговори Маја.                 Учитељица: -Осим краве, које још домаће животиње дају млеко? -Свиња –рече Живко. -Које  домаће животиње носе јаја? –пита учитељ. -Кокошке - одговара ученик. -Ко још ? -Носи мама – одговара Јован. Решавамо укрштеницу на часу српског. Питање је ко је најдраже биће. Јован одмах одговара: -Медвед. Маја га љутито исправља: Није него мачка! ''Басне су кратке приче у којима животиње говоре и понашају се као луди''. -Милица Возач у пијаном стању На часу српског језика у 2. разреду, разговарамо о Марку Краљевићу. Деца помно  слушају, а и ја се уживела да што боље дочарам Марка и његов изглед. Онда кажем  да је имао коња Шарца, да га је много волео, да једна песма каже да га је и вином  појио ''Пола пије, пола Шарцу даје. Јавља се Павле да нешто каже.  ''Учитељице, ја бих Марка казнио из два разлога:  прво што вози у пијаном стању, а друго што опија животиње.''                   Усмено је неписмено Разговарамо о народним умотво-ринама у 2. разреду и објашњавамо да су се прво  преносиле усменим путем, а касније са појавом Вука писменим. Онда да направимо  паралелу шта значи писаним  путем а шта усменим. Јавља се Павле да објасни и рече: - Усмено је неписмено.        Деда спавач Учимо о зими и разговарамо о радовима људи. Пошто се ради о сеоској деци  полако губим стрпљење, јер не знају да кажу шта људи раде зими. Онда кренем са  питањем ‘’Шта раде,’’ па конкретно прозовем дте ‘’ твоји мама и тата зими?’’ Дете  одговара на питање. Онда прозивам следеће са истим питањем и оно понавља исто као и претходно. Онда прозивам Јована и питам: -Шта ради твој деда преко зиме? Јован одговара: - Не ради ништа. Спава до пролећа.                                                               КЕФАЛИЦА                       ШКОЛА КАКВУ ЖЕЛИМ -Да не постоји учитељица.  - Да директор не поставља немогућа правила да деца не иду у продавницу, а онда се тих правила придржавају само мала деца, а велика не.  - Да учитељица буде мирнија.  -Ја бих волела школу са 6 часова:  - 2 за учење  - 2 за физичко  - 2 за игру и трчање - Да немамо никад контролни. - Да има пуно играчака. -Да деца имају за доручак, ручак и вечеру пуно лепе хране. - Ја бих волео да имам сопствену шкoлу у којој ће деца радити шта хоће, а одрасли само да поправљају оно што деца покваре. ЧИСТОЋА ЈЕ -Када смо прљави па се окупамо. -Кад издувам нос. -Кад чачкам уши. -Кад сечемо косу и нокте. -Кад нисмо прљави.   Чистоћа је хигијена а хигијена је чистоћа. -Кад чистимо телефонску слушалицу јер је она близу уста. -Кад чистимо испод кревета. -Кад учимо о чистоћи. ЗДРАВЉЕ ЈЕ -Кад нисмо болесни. -Кад певам са братом и секом. -Кад перемо руке, умивамо се и чачкамо уши и нос. -Кад једем добро. -Кад се дотерамо. -Кад не кашљем и кад могу лепо да се играм. -Кад не морам ни о чему да бринем. -Кад једем јабуке. -Кад ме брат не нервира. ЉУБАВ ЈЕ -Кад се воле мама и тата, кад се воле људи и другови. -Кад учитељица воли ђаке. -Кад волиш комшију. -Кад се у неког заљубиш на први поглед. -Кад се неко упозна и забавља. -Кад се неко воли и пољуби и кад му блистају очи. -Кад код неког образи поцрвене кад види неког. -Кад се дечко и девојка љубе по кафићима. ЉУБАВ НИЈЕ -Кад се неко мрзи. -Кад се људи венчају и посвађају. -Кад је неко љубоморан. -Кад се другови посвађају и потуку. -кад се свађају деца са родитељима Кад се мама и тата свађају и кад не спавају заједно у кревету. -Кад неког први пут видиш и посвађаш се с њим. СРЕЋАН САМ  - Кад тата не спава. -  Кад је недеља и мама не ради. -  Кад ме тата одведе на реку. -  Кад сам здрав и могу да тренирам. -  Кад храним животиње. -  Кад ми је све по вољи. -  Кад се играм напољу. -  Кад сија сунце. НЕЗАДОВОЉСТВО ЈЕ -    Кад вадим и поправљам зуб. -          Кад неко пре мене узме чоколаду из мамине ташне. -          Кад узмем нешто мамино а она ме истуче. -          Кад кажем мами да спреми нешто за јело што волим, а она не спреми. -          Кад тата спреми блитву с месом, а ја бих јела само месо, а морам и блитву. -          Кад кажем мами да ми купи ципеле, а она ми купи патике. -          Кад ми тата и мама кажу да лажем. -          Кад ме родитељи грде и кажу да сам урадио оно што нисам. -          Кад сам сам. -          Кад морам да носим старе ствари. -          Кад немам лепу одећу као моја сестра и леп накит.                                                          НАШЕ РАЗНЕ АКТИВНОСТИ                                         СИТНА ЈЕ КИША ПАДАЛА, АНЧИЦА ОВЦЕ ЧУВАЛА                         КОРЕЛАТИВНА НАСТАВА-МАТЕМАТИКА И МУЗИЧКА КУЛТУРА                                                        АМБИЈЕНТАЛНА НАСТАВА                                           ДАН КЊИГЕ-ЧАС У БИБЛИОТЕЦИ                            БОЖИЧНИ ПРАЗНИЦИ- ИНТЕГРАТИВНА НАСТАВА                                                       НОВОГОДИШЊИ ВАШАР                                                                       ЦЕЦИН РОЂЕНДАН                                                НОВОГОДИШЊИ МАСКЕНБАЛ                                                                 КВИЗ ЧАС-ПОБЕДНИЦИ                            ИЗНЕНАЂЕЊЕ ЗА ДРУГАРИЦУ СНЕЖУ-РОЂЕНДАНСКА ТОРТА На крају четвртог разреда Једног дивног и сунчаног јутра, мама ме је пробудила да кренем у школу.  Радовала сам се и била срећна што ћу кренути у први разред и што ћу упознати нове  другове и најлепшу учитељицу на свету. У школи ми се највише свидело што је моја учитељица била Луција.  У почетку је све било лепо. Учили смо слова, радили математичке задатке,  играли се…У другом разреду били смо мало зрелији. Допало ми се што смо ишли  у музеј, у позориште,  на екскурзију, на Дечији хепенинг у Београд. На крају  сваког разреда добила сам по једну лепу књигу као награду за мој труд.  У трећем смо били за годину старији. Имали смо више да учимо, али имали смо и више искуства. Најлепше је било што смо и учили, али смо се и играли.  Смејали смо се, некад свађали, али брзо смо се и мирили. Волела бих да не идем у пети разред и да не оставим учитељицу Луцију после  толико година дружења. Биће ми жао кад се будем од ње раздвојила.  Она је лепа, добронамерна, племенита. Иако нас некад грди ми се не љутимо,  јер знамо да је то за наше добро. Када бих бар још једну годину могла да останем са мојом учитељицом.  То је моја највећа жеља.                                                                                                     Милица Јездић На крају четвртог разреда  Први дан у школи ми се јако допао. Упознала сам нове другаре и најлепшу учитељицу  на свету. Тада сам била сувише мала да бих знала шта значи љубав према ђацима. Касније сам тек видела колико нас наша учитељица воли, колико је стрпљива и колико жели да нас  васпита и научи. Када нисмо добри критикује нас, па чак и изгрди. Нама то не смета. Прихватамо грдњу јер знамо да смо криви и да нам она жели само најбоље.             Увек  сам волела групне радове. Од првог разреда радили смо у групама, некад у  паровима. То је лепше него кад радиш сам. У групи свако сваком помаже.  Слушамо једни друге, а онда нађемо најбоље решење.             У другом разреду били смо добри. Слушали смо учитељицу. Њене савете радо  смо прихватали.             У трећем разреду било је теже. Много нових ствари смо научили, али много смо  се и играли. Посебно волим часове српског језика када се играмо луткама Сви смо добијалиулоге и извлачили поуке из текстова које је писала наша учитељица.             Када је учитељица болесна, ми патимо за њом. Не волим да ме учи нека друга  учитељица. Све жеље које сам имала по питању школе оствариле су ми се.  Сада треба да се растанемо. Биће то велика патња.             Никад не бих пожелела да се растанем од моје учитељице, али зато ћу је  носити у срцу и памтити по доброти.             Ви сте учитељице цвет који не вене.                                                           Снежана Стојановић НЕКА ВАМ ОСМЕХ КРАСИ ЛИЦА, ВОЛИ ВАС ВАША УЧИТЕЉИЦА