Рад награђен на окружном конкурсу Завода за јавно
здравље 2012. године у Бајиној Башти
Готово свако дете ужива када му одрасли људи дају
цигарету да мало држи у руци. Они ''срећнији'' добијају прилику да повуку који
дим. Обично се закашљу, али не одустају. Иако се у детињству питамо шта има
лепо у пушењу, многи се ипак одлучују да буду пушачи. Ако родитељи открију,
добије се грдња:''То је ружно! Није здраво и немој то да радиш!''
У мојој породици нема пушача. Отац је спортиста и
никад није пушио. Ни мама није пушач. Некада је у друштву имала обичај да
запали по неку цигарету. Касније је због нас престала. Ја сам још мала да
размишљам о пушењу. Сестра је старија. Завршава основну школу. Ни она није
пушач. Зато смо срећна породица.
Пушење је порок и треба га као и сваки други
порок искоренити. Драго ми је што су мере забране ступиле на снагу.
Апелујем на пушаче да чују нас мале:
Драги наши пушачи,
верујте вашој деци,
живот је само један,
и свима брзо пролети.
Немојте да вам живот буде,
уживање у цигарети,
већ у дружењу и спорту,
здравој храни и шетњи.
Наша порука вама,
важно значење има:
Уживајте у здрављу,
без дуванског дима.
Јована Филипшовић 3. разред
Нема коментара:
Постави коментар