Три прасета

(По мотивима истоимене бајке)

Ликови: Прасићи:  Буцко, Лицко и Гицко, мама Гица , тета Лија, Сова

 Прва сцена

( Сцена је урађена као шумица, пожељно је направити и кућицу у којој живе прасићи са мамом.)

                               СОВА : У једној храстовој шумици

                                                где има пуно жира,

                                                живела мама Гица,

                                                са њена три сина.

                                                Три прасета она је хранила

                                                и од шумских звери их бранила,

                                                прасићи су били мазе мамине,

                                                никад нису добили батине.

                                                Али мало, кад су ојачали,

                                                постали су они неваљали,

                                                у кућици није било реда,

                                                прави свињац, бар тако изгледа.

                               ГИЦА: Децо моја, моји лепотани,

                                          мама више неће да вас храни,

                                          дебели сте прасићи к'о тучак,

                                          нећу више да вам спремам ручак.

                                          Од данас ћемо посао делити

                                          и свако ће по нешто радити,

                                          лењивци сте прави ви постали,

                                          нисте више ни нежни, ни мали.

                             ГИЦКО: Ја не могу да ти радим, мама!

                                         Шта би хтела? Ти да будеш дама?

                                         Нисмо ми хтели да се родимо

                                          и твоја деца да будемо,

                                          то си мама хтела ти,

                                          па сад мораш радити!

                          БУЦКО: Много си ме угојила

                                        имам преко педесет кила,

                                        ја не могу тежак тако

                                        да радим сваки посао лако.

                            ЛИЦКО: Хтела си да будемо уредни,

                                         а сад би хтела и да смо вредни!

                                         Времена немам за кућне послове

                                         идем да се купам, топла купка зове,

                                          а после ћу да ставим парфемчић

                                            и да идем мало на базенчић,

                                          све прасице на мене чекају,

                                          баш је лепо, сви ме посматрају.

                            МАМА: Моја је жеља била, да имам три сина,

                                        та ми се жеља испунила и синове сам изродила:

                                         гајила сам вас и чувала,

                                        мазила, пазила, неговала,

                                        учила добром, саветовала,

                                        али се нисам овом надала,

                                         да ћете постати охола деца,

                                        да вам је забава од мене преча.

                                        Е, зато сада идите

                                        и нови живот градите,

                                         нек'  су вам срећни пути,

                                        прасићи моји љути!

ДРУГА СЦЕНА

( На сцени више нема кућице. Сада је само шумица.)

                               ГИЦКО: Наша мама није добра,

                                             постала је страшно строга.

                              БУЦКО: Захтеве нам разне смишља,

                                          почела је да измишља.

                                         

                               ЛИЦКО: Баш нас брига, шума зове,

                                            идемо у дане нове!

                          ГИЦКО: Ми смо мами досадили

                                            ништа нисмо урадили.

                                            Сад смо барем слободни,

                                            идемо у провод ми!

                               БУЦКО: Ослободили смо се мамине приче,

                                            више нико на нас не виче.

                                           Живела слобода и самосталност,

                                            браћо моја, ово је стварност!

                              ЛИЦКО: Шта желите да радимо?

                                            Чиме да се забавимо?

                               БУЦКО: Предлажем да идемо на пиће

                                            пуно дебелих прасица биће,

                                            оне су мени баш по вољи,

                                             ма не треба ми живот бољи.

                               ГИЦКО: Попићемо по једно пиво

                                            и дивиће нам се све живо!

                                ЛИЦКО: Показаћемо ми мами-дами,

                                              како се пије пиво у кафани.

ТРЕЋА СЦЕНА

( Прасићи су се напили па се саплићу и падају.)

                                 БУЦКО: Јао, јао, браћо драга

                                              издаје ме моја снага!

                                              Целу ноћ сам повраћао

                                              нисам ни на ноге стао,

                                              по ледини падао сам

                                              и модрице добио сам.

                                 ГИЦКО: Ћути кад те бата моли,

                                              ја сам лоше, глава боли,

                                              око мене шума се окреће

                                              а по глави ме удара цвеће.

                                  ЛИЦКО: Ништа не вреди парфем мој,

                                               осећам се страшно на зној,

                                                из уста ми смрди пиво,

                                                јако ми је браћо криво!

                                БУЦКО: У праву је мама наша,

                                               не треба нам ни једна чаша,

                                               алкохол не вреди ни грош,

                                               њега пије само свет лош.

ЧЕТВРТА СЦЕНА

(Прасићи су се опоравили и шеткају по сцени. Појављује се тета лија.)

                                               ЛИЈА: Прасићи мали, много сте фини

                                                          или се мени, бар тако чини.

                                               ЛИЦКО: Мама нас је тако васпитала

                                                            и фина смо деца ми постала.

                                               ЛИЈА: Пусти приче, пусти васпитање,

                                                          ко још слуша, мамино звоцање?!

                                               БУЦКО: У праву је тета лија

                                                            слобода ми ова прија,

                                                            доста смо слушали мамине приче,

                                                            идемо, браћо, друштво нас виче!

                                               ГИЦКО: Шта предлажеш, тета лијо,

                                                            пристајемо на све живо?!

                                              ЛИЈА: Е, такве вас тета воли,

                                                         неће ништа да вас боли,

                                                         за почетак, цигаре узмите,

                                                         припалите, па се опустите.

                                              ЛИЦКО: Сада ми се остварује сан,

                                                           пушићемо, из дана у дан

                                             

                                             БУЦКО: Може брате, велики смо сада

                                                          и нећемо престати никада!

                                             ГИЦКО: Дај нам тето, да дим повучемо

                                                        па идемо нешто да једемо

(Прасићи су се загрцнули и сва тројица у глас дуго кашљу, кашљу, кашљу...)

                                           БУЦКО: Баш се кајем што ово радимо

                                                       и што својом главом не мислимо.

                                           ЛИЦКО: Свако може да нас наговори,

                                                        разум браћо из нас не говори!

                                           ГИЦКО: Немам даха, снаге немам,

                                                        пропадам у неки бездан!

                                          ( Сва тројица ''повраћају.'')

                                           ЛИЈА: Будите мало упорни,

                                                    цигаре су баш у моди!

                                          ГИЦКО: Срам те било што си нас наговорила,

                                                       силне си нам проблеме створила,

                                                       види само како сад смрдимо,

                                                       како пред девојке да се појавимо?!

                                         ЛИЦКО: Није крива тета Лија

                                                       него браћо ви и ја.

                                                       Лепо нас је мама учила

                                                       да цигара никоме не прија,

                                                       пушењем се здравље уништава,

                                                       ал' не слуша, моја луда глава.

                                       БУЦКО: У реду је, мили моји

                                                   сваки мамин савет,

                                                   зато сада, послушајте,

                                                   дајмо један завет!

                                     ГИЦКО: Реци Буцко, прихватамо,

                                                 морамо да очврснемо!

                                  

                                   БУЦКО: Понављајте замном речи,

                                                завет нам је сад најпречи:

                                                Заклињемо се пред шумским светом...

                                              

                                   ГИЦКО И ЛИЦКО: Заклињемо се пред шумским светом...

                                                               

                                    БУЦКО: ...да ћемо са новим летом...

                                

                                   ГИЦКО И ЛИЦКО: ...да ћемо са новим летом...

                                   БУЦКО: ...све лоше навике одбацити...

                                   ГИЦКО И ЛИЦКО: ...све лоше навике одбацити...

                                   БУЦКО: ...и мами се нашој вратити!

                                   ГИЦКО И ЛИЦКО: ...и мами се нашој вратити!

                                   ЛИЦКО: Да ли ће нам мама опростити

                                                све глупости што смо направили?

                                   ГИЦКО: Не морамо све да јој кажемо,

                                                смислићемо да нешто слажемо.

                                   БУЦКО: То у обзир не долази,

                                                нећу лажи ни у шали,

                                                мама нас је истини учила,

                                                наше лажи, није заслужила.

                                  ЛИЦКО: Морамо наступити искрено,

                                               то је браћо, часно и поштено,

                                               мама наша то је заслужила,

                                               цео живот нама је посветила.

ПЕТА СЦЕНА

(На сцени су прасићи и појављује се мама.)

                

                                  ГИЦКО: Опрости нам, ако можеш мама,

                                               поред нас си ти остала сама,

                                               постали смо неваљала деца,

                                               шума нам је била од тебе преча.

                                 

                                БУЦКО: Радили смо лоше ствари мама,

                                               сад не знамо, где ћемо од срама.

                                 ЛИЦКО: Цигаре смо пробали и пиће,

                                              мислили смо занимљиво биће,

                                              видели смо да је то опасно,

                                              враћамо се, док не буде касно.

                                 ГИЦКО: Мамице наша, опрости нам ти,

                                             од данас ћемо се поправити,

                                             желимо да живимо са тобом,

                                             свему лошем да кажемо збогом.

                              ГИЦА: Видим, децо, да сте посрнули,

                                           ал' добро је да сте то схватили

                                           и својој се кућици вратили.

                                           Живот није као лепа бајка,

                                           запамтите, шта вам вели мајка,

                                           у њему је пуно искушења

                                           а захтева и много стрпљења,

                                           пуно воље и пуно мудрости

                                           то је лек против глупости.

                             ЛИЦКО: Лепо је мајко чути твој глас,

                                          у њему је прави спас.

                            ГИЦА: У свету је пуно лоших ствари

                                        од којих се карактером брани,

                                        карактер се стиче васпитањем,

                                        вољом, вером и добрим владањем.

                                        Није страшно децо погрешити,

                                        али  ваља грешку исправити,

                                        ако се из овог извуче поука

                                        није узалудна била моја мука.

                          БУЦКО: Мислили смо, да је то слобода,

                                      када може свашта да се проба.

                           ГИЦКО: Поводљиви и наивни смо били

                                       па смо ствари ми од тебе крили.

                          ЛИЦКО: Схватили смо да лоше радимо

                                       и решили да ти се вратимо.

                      БУЦКО: Кајемо се из дубине душе

                                  није требало о савет да се оглуше,

                                  деца твоја, коју си родила,

                                  због које си много пропатила.

                     ГИЦА: Добро је да се кајете

                                и да знате шта је ред,

                                 нову шансу себи дајете,

                                 а мамино срце није лед,

                                 ако деца грешку увиде,

                                 родитељи опраштају све.

                   ЛИЦКО: Хвала ти наша добра мама

                                нећеш више ти бити сама.

                    ГИЦКО: Да добри будемо од срца желимо,

                                 све послове ћемо да делимо.

                    БУЦКО: Савете твоје слушаћемо,

                                а тебе ћемо да поштујемо!

                     ЛИЦКО: Деца која маму не слушају,

                                 лоши људи у животу постају.

                    ГИЦА: Видим да сте грешку прихватили

                                и поуку добро сте схватили,

                                волим вас моји синови,

                                изградићемо живот бољи,

                                у коме има поверења,

                                а за лажи места нема,

                                нисте више ни лоши ни лени,

                                а добро васпитање, увек је на цени.

                               Из књиге ''Лутка из ђачког кутка''