недеља, 07. јул 2013.

Још једна прича о књигама

Прва  награда на општинском конкурсу матичне библиотеке ''Љубомир Ненадовић''  Ваљево

            Понекад свакодневица може бити монотона. Из дана у дан понављају се исте радње. Многа деца пате од досаде јер немају друштво за игру. Не знају како да се забаве и употпуне дан. То није мој случај, а ни случај јунака са којима се дружим. Моји добри другари су увек самном кад ми затребају. То су бројни ликови књижевних дела.
            Понекад једва чекам да завршим школске обавезе и да уђем у тај чаробни свет који ме носи далеко на крилима маште.
Само у бајкама Свињар може да ожени принцезу, девојчица мусава и сакривена у пепелу удаје се за принца, лепотица спава сто година све док је принц не пољуби и пробуди...
            У том чудесном свету све је могуће: патуљци чувају Снежану од зле маћехе, живе дечак и девојчица мали као људски палац, жаба крастача постаје лепотица, чаробни штапић решава све проблеме и испуњава жеље. Зло бива кажњено и уништено, а добро је увек награђено. Бајке нас уче да будемо бољи јер свако добро увек се исплати.
            Невероватни Том Сојер је друг о коме маштам. Он у једном дану доживи више авантура него неко дете за цело детињство. Волео бих да будем као Том.
            Желео бих да завирим у башту Себичног џина. Мислим да је она најлепша на свету.
            Није све увек тако лепо. Данима сам плакао кад сам читао Белу Гриву. Та прича ме је стварно растужила.
            Уз јунаке књижевних дела и мој живот постаје богатији и занимљивији. Док читам, путујем далеким пределима, дружим се са занимљивим бићима, пливам на огромним таласима, мпловим бескрајним морима. Понеад роним са великим рибама у великим дубинама. Плачем, радујем се, стрепим, радим све оно што не смем.

                      Зато поручујем свима: ''Пусти бригу, узми књигу''.
                                                                                    
Александар Т.  4. разред


Нема коментара: