Честитке за маме

Једноставна идеја за осмомартовске честитке:
Потребно је:
1.Лист блока
2.Стари CD
3.Колаж папир или боје по избору
4.Лепак
И добра воља.

Срца и цветови-поклони за маме

Од сланог теста може се направити свашта. Деца се сјајно забављају месећи и обликујући.
Посебно су се обрадовали овом приликом, када су правили срца и цветове за маме.
Потребни састојци за тесто:
-Чаша брашна
-2 чаше соли
-мало воде
Остали материјал:
-роштиљски штапићи
-темпера боја
-четке
-шљокице
-безбојан лак

Ekо занимљивости

Дуга

          Дуга спада у најлепше појаве у природи и човек се дуго питао шта је то. Чак је и Аристотел стари грчки филозоф покушао да објасни дугу, али није успео. Сунчева светлост или обична бела светлост је уствари мешавина свих боја: црвена, наранџаста, жута, зелена, плава и љубичаста. Дуга је један велики спектар или трака боја. Ствара се преламањем Сунчеве светлости кроз кишне капи.  Види се само када пада киша а иствовремено сија Сунце и то  само ујутро или касно поподне.

        Јутарња дуга значи да Сунце сија на Истоку, а јака киша пада на Западу.

       Поподневна дуга значи да Сунце сија на Западу, а киша пада на Истоку.

Дуга је још један од знакова природе који нам говоре о временским приликама.

Рекордне падавине

         Најдебљи снежни покривач био је у априлу 1944.године у Немачкој. Висина му је била чак 8,3 метра.

 Највећа снежна пахуља виђена је пре 120 година у Америци. Пахуље су ретко веће од неколико милиметара, али ова је била велика као кошаркашка лопта.

         Највеће и најтеже ''зрно'' града које је пало било је тешко 10 килограма. Пало је за време јаке олује у Швајцарској.

Највише снега за годину дана пало је зимске сезоне 1971/72. године у америчкој држави Вашингтон. Пало је 26.1м снега, међутим није достигао ову висину већ се слегао.

 Најдужа магла у Европи трајала је десет дана и то у мају 1966. године у Немачкој.

       Рекорд у температурној разлици за 24 сата био је у америчкој држави Монтани. Тамо је 26. Јануара 1916, године било 6⁰ С све док није продро веома хладан ваздух са Арктика и до следећег јутра спустио температуру  на -49⁰С. То представља разлику од 55⁰С.

Колика је најнижа и највиша температура коју човек може да издржи?

Минимална температура на којој су људи кратко били на антарктичком ваздуху износи -88⁰ С.

Максимална температура коју човек може да издржи у експерименталним условима. Експеримент је изведен на здравим људима добровољцима.
Температура	Време
104⁰ С	25 минута
93⁰ С	33 минута
82⁰ С	49 минута
71⁰ С	60 минута

                                        Обрадивих површина је све мање на земљи

* Копнену површину користи 6 милијарди људи. Ако се изузму неплодни терени као што су пустиње и планински врхови, сваки човек на Земљи морао би да произведе на 2 хектара земљишта храну. То је величина три фудбалска терена. Међутим, када се саберу све површине које се данас користе за производњу хране, за индустрију, путеве и тд, сваки  становник наше Планете користи два и по хектара. 

           Ако би сви Земљани живели као Американци на великим пространствима, требало би нам 5 планета.

             Готово читав век Земља се суочава са разним тешкоћама. Треба прехранити све више људи. Обрадиво земљиште се шири науштрб шума, градови залазе у нетакнуту природу. Површине обрадивог земљишта су веће, а њихов квалитет све лошији. Током ХХ века пољопривреда је требала да прехрани све већи број људи, па је у богатим земљама да би се повећао принос повећана употреба хемијских ђубрива. Хране је више, али њен квалитет је знатно лошији и употребом хемијских препарата нарушава се здравље људи. Људи се све више враћају здравој исхрани и природи. У свету се увелико производи органска храна.

*Пиринач, пшеница и кукуруз су основне намирнице у исхрани 4 милијарде људи.

                                                         Шта једу и пију људи у свету?

           Када је човек почео да пије млеко и једе млечне производе то се не зна. Десило се то пре почетка писане историје. Када кажемо млеко, ми обично помислимо на кравље. Међутим људи у свету користе и друге врсте млека. У Индији половина млека које се тамо пије потиче од биволица. У земљама средоземног мора веома је полпуларно козије млеко. Ирвасовим млеком хране се народи Средње Европе.

          У Перуу људи једу морске прасиће и пацове. Кажу да је укус добар. На Фестивалу који се организује у част морских прасића, људи их износе одевене у најразличитија одела.  Бирају најлепше одевено морско прасе, а затим оно заврши на роштиљу.

Пржене тарантуле (врста паука), шкорпиони и пацови кулинарски су специјалитети људи из Камбоџе, Вијетнама, Кине  и Тајланда. Локално становништво пацове хвата по пољима, умотава у лишће банане, пржи, а затим птодаје као специјалитет.

Међу кинеске специјалитете спада и супа од гнезда ластавице која је веома скупа.

Овчије главе су прави специјалитет у Норвешкој. То је традиционално божићно јело. Према бонтону, прво се поједу очи и уши, а затим све остело.

Морски пас је посластица која долази са Исланда. Припрема се тако што се леш морског пса ставља у земљу, прекјрива шљунком и камењем и оставља да стоји 3 месеца. После тога се сече и једе.

Јестива амбалажа

         Замислите да у продавници можете купити јогурт у чашици и када попијете садржај чашицу поједете.

         То је нешто као када поједете сладолед и након тога оно у чему сте га држали, тј. корнет. Производи који су у развоју су чоколада са јестивим омотом и тестенина коју можете кувати заједно са амбалажом, а да при том не мења укус. Та врста јестиве амбалаже требала би имати и антибактеријско својство. Иако је развој јестиве амбалаже још у експерименталној фази, она је већ наишла на примену на  неколико начина. 

            

                                                             Највећа река на свету

          Највећа река на свету по количини воде, дужини и ширини је Амазон која се налази у Јужној Америци. Ипак, стручњаци се споре око тога да ли је дужи Амазон или Нил, пошто је тешко измерити тачну дужину реке. Међутим, по питању запремине тј. количине воде, Амазон је на првом месту. Када бисмо узели 5 највећих река на свету, он би и даље имао више воде него све те реке заједно. 1/5 укупне слатке воде која се из свих река улива у океане потиче управо из Амазона. Поред застрашујуће величине, у овој реци живе и неки застрашујући организми: пиране  које својим зубима за само неколико секунди растргну плен и анаконде, највеће змије на свету које су дебљине људског струка, а дуге око 6 метара.

         За радозналце ево и објашњења зашто је Амазон толико велики. Пошто се налази у тропској зони коју одликују честе и обилне кише, оно што не падне у Амазон падне на околно тле које се зове дренажни басен Амазона. Да бисте разумели појам дренажни басен, замислите читав предео Јужне Америке као један велики тањир. Сваки пут кад падне киша, она се слива у најнижи део тањира, његово дно, а то је у овом случају Амазон.

Феномен хидростреса

        Резерве слатке воде у свету су неравномерно распоређене. Чак 60% резерви налази се у мање од 10 земаља. Тражња за водом мања је од расположивих ресурса и неке земље трпе велику несташицу. Процењује се да је човеку за нормалан живот (пиће, прање, купање...) потребно 1 700 000 литара воде годишње. Данас ¼ светског становништва доживљава хидрострес. То је појава када су потребе за водом веће од расположивих количина. У неким деловима света земље се међусобно сукобљавају да би заузеле изворе воде.  Више од две милијарде људи преживљава са мање од 5 литара воде дневно. Стање се може погоршати због пораста становништва и због климатских промена.

         Када воде нема довољно или када није добра за пиће то најпре погађа жене, јер у већини тих земаља жене су задужене за снабдевање породице водом. Да би обезбедила воду, жена у Африци у просеку препешачи 6 километара дневно.

*У Либији је вода седам пута скупља од нафте.

*Становници Ел Паса у Сједињеним Америчким државама у просеку користе 750 литара воде дневно. Половина ове воде потроши се на уживање: пуњење базена и заливање терена за голф. Срећом, то није случај у целој Америци. Просечни Американац потроши 30литара воде дневно, док Европљанин троши 250 литара.

Аутомобили будућности                         Данашњи аутомобили ускоро ће отићи у историју, јер неће више моћи да раде на бензин, дизел и гас. Ове врсте горива добијају се од нафте, а све залихе нафте у свету, како су израчунали стручњаци биће потрошене до 2047.године.  Сваког дана потроши се онолико нафте колико се стварало 110 000 година. У међувремену, инжењери конструишу нове типове аутомобила који ће радити пре свега на еколошка горива, на радост наше загађене планете и нас самих. Кукуруз , шећерна трска и уљана репица као гориво          За разлику од фосилних горива (угаљ и нафта) која ће, када се потроше нестати са лица Земље, биогорива која се добијају из биљака су обновљива. Биотенаол се добија од кукуруза или шећерне трске, а биодизел од уља уљане репице. Ова горива при сагоревању не загађују животну средину  и у многим земљама се већ могу сипати уместо бензина. Мотори аутомобила морају бити прилагођени за ово гориво. Међутим, неки тврде да није у реду да се толико кукуруза, пшенице и шећерне трске  користи као гориво док толико људи у свету гладује. Биоплин се добија разградњом ђубрива и отпада, па је можда најбоље решење.

Из Малог политикиног Забавника –Предраг Тодић

Ко највише троши?

            Што је земља богатија, њени становници троше више енергије да би живели удобније и да би произвели безброј предмета које купују и користе. Од 2000. До 2004. Године потрошња енергије повећана је за 10%.

           Са око 5% од укупног броја светског становништа, Сједињене Америчке Државе троше 25% годишње произведене светске нафте. Број људи којима су доступни комфор и масовна потрошња, све више расте. Ако не променимо начин живота  и ако земљама у развоју не понудимо  бољи модел, потрошња енергије могла би се повећати до 2030.године за још 55%.

           С друге стране, данас у свету 1 од 4 особе тј 25% светског становништва нема електричну енергију.

          Данас је хидроенергија најзначајнији извор обновљиве енергије, али у светској потрошњи учествује са само 2,15%.   

Занимљивости из животињског света

БИК И БОЈЕ

     Веровали или не, бик не разликује боје.Бикови који се боре у кориди су одгајани да буду агресивни.Када напуне три године бикови иду на тестирање.У кориди наступају они који се чине најагресивнији.Када тореадор маше црвеном марамом, бик се разљути и јури према њему. Без обзира на то које је боје марама бик се једнако понаша.Дакле, разлог због којег бик у кориди побесни није црвена марама. Њега раздражује и нервира махање марамом испред носа.

Извор:Школарка 2 

ЗАШТО СЕ ЖИВОТИЊЕ ДРЕСИРАЈУ?

Дресура је вештина којом дресер, постепеним и упорним вежбањем, научи животиње да обављају извесне радње које им нису урођене. За дресуру треба имати много стрпљења, благости и храбрости. После дугог обучавања, животиња навикне да извршава одређене покрете и да слуша дресерове заповести. Дресиране животиње помажу људима: воде слепе особе, проналазе настрадале, помажу полицији и војсци. неке животиње се дресирају и да би нас забављале (у циркусима например), али то није нешто што служи на част нама,људима.

                                                                                                                    Извор:Школарка 2 

       

ПСИ

Када се два пса приближе један другом, онај који маше репом осећа се ''главним.''

                                                           Мрави

           Готово да је немогуће отићи на излет у природу, а не видети мраве. Ма како вам се чинили досадни,мрави  су занимљиви инсекти.

Бројност: На свету има више мрава него људи и паса заједно. На планети живи преко 5000 врста мрава. 

Говор: Припадници једног мрављег народа се међусобно препознају преко својих пипака-антена. У пипцима им је смештено чуло мириса.

Памет:У односу на величину тела, мрав од свих животиња има највећи мозак.

Особине:вредан, упоран,истрајан, храбар, борбен, друштвен, марљив.

Снага: Када мрав носи кроз траву дебелог мољца који је 27 пута већи од њега, то је као да човек на рукама носи авион кроз џунглу. Није случајно настало народно поређење: Вредан као мрав.

Дужина живота: У поређењу са осталим инсектима мрави имају дуг живот. Например-пчела живи 6 недеља, а мрав 6 година. Женка-краљица доживи чак 10 и више година.

Непријатељи: Веровали или не највећи непријатељи мрава нису мравоједи, већ други мрави.

Брига о младима: Међу свим бубицама мрави и пчеле су најбрижнији родитељи.

Изузетак: Постоје мрави Господари који не раде ништа. Све послове за њих обављају мрави Робови. Они граде мравињаке, брину о исхрани, а понекад чак пиликом селидбе носе у вилицама   Господаре. Мрави господари су толико беспомоћни да без својих робова умиру.

Кад су најдосаднији: На излету, када би са тобом да поделе сендвич.

                                                Јегуље мењају животну средину

           Јегуље су једине рибе које живе у слаткој води, а мресте се у сланој мењајући тако своју  животну средину. Да би се мрестиле долазе у море на место највеће сланоће. Мужјаци јегуље постају полно зрели са 4-14 година, а женке са 10-14 година. Тада креће из слатке воде пут сланих вода где ће се мрестити. Женка јегуља носи више од милион јајашаца икре, више него било која слатководна риба. Да би јајашца изашла из њеног тела потребан је велики притисак великих дубина. На путу до мора не једе, па када потпуно исцрпљена стигне на своје одредиште, спушта се до дубине од 300 метара где се мрести и након тога угине. Оплођена јаја се уздижу према површини. Тек излежену млађ морске струје носе ка слатким водама. Непогрешиво се младунци враћају на просторе на којима је било пребивалиште њихових родитеља где им започиње нов циклус.

Које животиње могу да се смрзну, а после да оживе?

          Младе шарене корњаче се кад дође зима једноставно заледе. Половина тела им је у леду. На пролеће, спољна топлота их одледи и поново крећу у живот.

         Залеђена шумска жаба почиње да се отапа изнутра после зиме. Срце које је целе зиме мировало прво почиње да се отапа и да куца.

                Колико ниске температуре могу да издрже неки сисари и птице?

              Када се ради о краткотрајном напору организма у борби против хладноће дошло се до сазнања да су топлокрвне животиње веома отпорне на хладноћу.

Граница издржљивости неких животиња и птица у екперименталним условима:

Животиња	Минимална температура
пацов	-15⁰ С
морско прасе	-15⁰ С
питоми зец	-45⁰ С
пас	-160⁰ С
Птица	Минимална температура
врабац	-30⁰ С
гугутка	-45⁰ С
кокошка	-40⁰ С
голуб	-85⁰ С
ћурка	-40⁰ С
патка	-90⁰ С
гуска	-100⁰ С

Љубавни живот пингвина

       Пингвин мора да уложи много труда да би освојио пингвинку. Да би привукао пажњу своје изабранице, мора неколико дана да плеше пред њом. Тек ако се покаже као добар плесач, она пристаје да оде са њим у љубавно гнездо, које је он раније припремио. Али, ни тада није сигуран Да ће пингвинка пристати на брачну везу. Пингвин је обавезан да у своје гнездо унесе и неколико каменчића, а то није лако обезбедити јер мора да их извади из залеђеног тла. Ако женка процени да тих каменчића има доста што значи да се он због ње довољно трудио, почеће њихов брачни живот у којем ни једана страна никад не учини прељубу.

Зашто птице певају?

         Птице певају да би обележиле своју територију. Песма мужјака славуја, косова, сеница представља и знак да су у тај део шуме добродошле само женке.

         Детлићи не певају него добују по дрвету. Што је звук јачи, то ће већи утисак остављати на женке. Добовање једног детлића је знак да остали мужјаци немају шта да траже у том делу шуме.

         Косови се такође удварају женкама умилном песмом. Њихово оглашавање је сасвим другачије када угледају грабљивицу. Продорно и гласно косово дерање које делује као да каже ''цих'' знак је и за остале птице да се сакрију како не би постале плен грабљивицама.

Која птица је поред голуба одличан писмоноша?

         У Старом Риму за достављање писама на велике удаљености користили су ласте. Оне лете много брже од голубова. Ласта за дан може да прелети 600км. Године 1920. у Њујорку је ухваћена ласта која је имала причвршену цедуљу. Написао ју је један амерички природњак свом пријатељу у Њујорку коме је ласта и припадала. Природњак се загубио у планинама и тражио је помоћ. Сместа је опремљена експедиција и послана у планине. Природњак је захваљујући ласти спашен.

Најуспешнији посматрач птица

Најуспешнији посматрач птица на свету је Харви Гилстон из Лозане (Швајцарска) који је доказано видео 6 713 птица од 9.016 познатих до 10. Априла 1990.године.

Зашто врсте изумиру?

        Два су основна разлога изумирања живог света данашњице. Први је губитак животног простора, а други уплитање човека. Човек по правилу побеђује у природи око животног простора.

Природно изумирање

        Понекад постоје природни узроци ишчезавања неке врсте, као нагле промене климе, нестанак извора хране или сукобљавање са другим врстама сличног начина живота. Научници су пронашли разлоге масовног изумирања у прошлости. Најпознатије је било изумирање диносауруса и џиновских морских гмизаваца.

Лов до истребљења

        Још праисторијски ловци каменог доба истребили су огроман број животиња.Читава крда бизона или дивљих коња сатеривали су са литица са којих су се сурвавали и масовно убијали. Птица са Новог Зеланда џиновска моа ишчезла је као жртва лова до истребљења.

                                                                      Пси рекордери

           

         Захваљујући изузетном њуху, слуху, одличном виду  и брзини, пси су врста која веома вешто открива трагове.

         Рекорд у трагању на основу мириса поставио је доберман-пиншер по имену Зауер кога је обучавао један полицијски службеник. Године 1925. Тај пас је њухом пратио великог крадљивца робе 160км и омогућио његово хапшење.

        1923. овчарски пас Боби изгубио се кад су му власници били на летовању. Појавио се 6 месеци касније у породичној кући прешавши 3 200 км кроз четири америчке државе и пробијајући се  усред зиме кроз Стеновите планине.

                                                                                                       Из Гинисове књиге рекорда

Пси могу да намиришу рак плућа

         Пси трагачи могу да намиришу рак плућа код људи у веома раној фази само удисањем узорка њиховог даха, показало је најновије истраживање немачких стручњака. Истраживање је рађено са специјално тренираним псима. Успели су да региструју тумор код 71%испитаника.

                                                             Занимљивости о пужу

      *Стопало пужа је заиста необично. Толико је грубо да пуж може да мили по ивици најоштријег бријача и неће се уопште озледити.
      *Пуж је веома необична животиња. Он никад не залута. Располаже природним нагоном  који га увек враћа у скровиште без обзира колико је од њега одмакао.
      *Пуж не тежи више од петнаестак грама, али је у стању да за собом вуче предмет тежи од пола килограма.

     *Читаве љуштуре неких пужева биле су веома цењене па  су се у Океанији користили као средство плаћања.

Најбржи пуж

             На истоку Енглеске 16. јула 2011. године одржано је 26. Светско првенство у трци пужева. На такмичењу је учествовало 120 тркача. Први је био пуж Зумер који је кружну стазу дугу 33cm прешао за 3минута 23 секунде. Власник најбржег пужа одлучио је да га награди тако што ће га пустити на слободу да слободно шета шумом .

            Светски рекорд у трци пужева држи још од 1995.године пуж по имену Арчи који је исту стазу прешао за два минута.

* Казна за убијеног виноградарског пужа према важећем ценовнику  износи 2100 динара.

 *Морски пужеви су се од давнина користили за добијање пурпурне боје.    

*Понегде се пужеви користе и у људској исхрани и са тим циљем људи их гаје. Узгој пужева назива се хеликокултура. Ова храна је веома популарна у Француској и Италији.

*У пужевима који живе искључиво у Бугарској научници су пронашли специфичну млечно киселу бактерију која повећава имунитет, спречава старење, отклања ожиљке  и лечи рак коже. За разлику од обичних пужева чија је цена 4-6 еура по килограму, бугарски пужеви имају цену и до 100 еура по килограму. 

Занимљивости из биљног света

Биљке које лове инсекте

             Врчарка (непентес) је биљка слична вази или врчу, па отуда је и добила овакав назив. Део листа над отвором ''врча'' расте као поклопац. Кад инсект дође на ''врч'' обично падне у њега јер му је ивица клизава. На дну је течност у коју упадају инсекти чије меке делове биљка раствори и свари. Два пута се десило да ова биљка прогута чак и птицу. Кликом на следећу везу можете прочитати ту занимљиву вест.

Биљка месождерка прогутала птицу

           Сунчана роса је биљка која светлуца и зато личи на драгуљ. На први поглед изгледа безопасно и привлачна је за инсекте. Лист је по ободу прекривен црним длачицама. Врх тих длачица завршава се ситним куглицама са лепљивом течношћу. Уколико неки неопрезни инсект слети на ту блиставу биљку, залепи се и спаса му нема. Ако инсект покуша да се одлепи и одлети, биљка активира своје пипке који се преклопе и шчепају га. Пипци делују као стиснуте песнице које зграбе бубицу коју на крају сваре. 

Шуме

           Шуме су од животног значаја за нашу шланету. Али у последњих 100 година човек је исекао или допринео да оболи око 60% шума.

       Да ли знаш?

*Да је скоро 1/3 копна прекривена шумом?

*Да једна буква упије 400л воде, 6кг отровног угљен диоксида који стварају возила и индустрија.

*Да су скоро 2 од 3 дрвета тешко оболела и да умиру због загађења у ваздуху и киселих киша.

*Да би ветар просто одувао нашу плодну земљу да није околних шума које је штите.

*Да уништавањем шума долази до поплава, јер обично тло не може тако брзо да упије велике количине воде.

*Да људи у овом тренутку униште 7 пута више шуме него што се засађивањем обнови.

                 Колико бамбус може да порасте за дан?  

            Бамбус није ни дрво ни жбун, већ житарица, као пшеница и пиринач, односно врста џиновске траве.  Бамбус расте по 35цм за дан. На Јави може да достигне џиновску висину од 45метара, а у Европи може да израсте до 25м.

                 

              Које дрво најбрже, а које најспорије расте?

             Дрво еукалиптуса расте убедљиво најбрже од својих сродника. Једно дрво у Новој Гвинеји порасло је 10,6 метара за само 15 месеци. Један еукалиптус на Новом Зеланду достигао је висину од 45,72м.  Пуја раиморди ретко зимзелено дрво из Јужне Америке има најспорији раст међу дрвећем. Овом дрвету потребно је 80-150 година да процвета, након чега умире.

Занимљивости о кромпиру:

1.      Кромпир је една од најхранљивијих намирница које је човек открио.

2.      Индијанци из Перуа први су га узгајали још 200 година пре нове ере.

3.      Европљани су тек у ХVI веку упознали ову биљку.

4.      У почетку је мало коришћен у исхрани Европљана. Сматран је храном за сиромашне.

5.      У Немачкој је краљ морао да запрети народу да узгаја кромпир јер ће им носеви бити одсечени.

6.      Краљица Марија Антоанета супруга Луја ХV носила је цвет кромпира као украс у коси.

7.      Крајем ХVIII века постаје главна намирница у исхрани Европљана.

8.      У октобру 1995. Кромпир је постао прво поврће које расте у свемиру.

9.      У неким земљама гаји се плави и љубичасти кромпир који има укус ораха.

Од кромпира се поред јела прави чак и вино.

                                                             Биљке-ризница здравља

Примећено је да цео плод сваког воћа и поврћа подсећа на неки орган или његову функцију у људском телу. Та сличност упућује на  благодети које имају за оног ко га употребљава у исхрани.

	Пресечена шаргарепа по ширини изгледа као људско око. И да, наука показује да шаргарепа стимулише проток крви према очима и бобољшава квалитет вида.
	Парадајз има 4 коморе и црвен је. Срце је црвено и има 4 коморе. Сва истраживања показују да је парадајз заиста одговарајућа храна за срце и крвне судове.
Грожђе виси о грозду који има облик срца. Свако зрно изгледа као крвна ћелија и сва истраживања показују да је дрожђе значајна храна која обнавља срце и крв.   Орах изгледа као мали мозак, са левом и десном половином. Чак и боре на ораху подсећају на наборе на мозгу. Зна се да орах помаже развој преко 30 функција мозга.
Пасуљ личи на људски бубрег. Пасуљ уствари и утиче на рад и функцију бубрега.                                Откада се користи пшеница у исхрани?             Пшеницу у исхрани људи користе од најстаријих дана. Само што су у почетку јели цела зрна. Касније су вероватно открили да се зрна лакше жваћу ако се истуцају. Зрневље су стављали у велики пљоснат камен и другим каменом тукли по њему док не иситне пшеницу. 200 година пре нове ере направили су прву машину за млевење зрневља.             Претпоставља се да су Египћани први почели да праве хлеб.		.