Занимљивости из биљног света

Биљке које лове инсекте

             Врчарка (непентес) је биљка слична вази или врчу, па отуда је и добила овакав назив. Део листа над отвором ''врча'' расте као поклопац. Кад инсект дође на ''врч'' обично падне у њега јер му је ивица клизава. На дну је течност у коју упадају инсекти чије меке делове биљка раствори и свари. Два пута се десило да ова биљка прогута чак и птицу. Кликом на следећу везу можете прочитати ту занимљиву вест.

Биљка месождерка прогутала птицу

           Сунчана роса је биљка која светлуца и зато личи на драгуљ. На први поглед изгледа безопасно и привлачна је за инсекте. Лист је по ободу прекривен црним длачицама. Врх тих длачица завршава се ситним куглицама са лепљивом течношћу. Уколико неки неопрезни инсект слети на ту блиставу биљку, залепи се и спаса му нема. Ако инсект покуша да се одлепи и одлети, биљка активира своје пипке који се преклопе и шчепају га. Пипци делују као стиснуте песнице које зграбе бубицу коју на крају сваре. 

Шуме

           Шуме су од животног значаја за нашу шланету. Али у последњих 100 година човек је исекао или допринео да оболи око 60% шума.

       Да ли знаш?

*Да је скоро 1/3 копна прекривена шумом?

*Да једна буква упије 400л воде, 6кг отровног угљен диоксида који стварају возила и индустрија.

*Да су скоро 2 од 3 дрвета тешко оболела и да умиру због загађења у ваздуху и киселих киша.

*Да би ветар просто одувао нашу плодну земљу да није околних шума које је штите.

*Да уништавањем шума долази до поплава, јер обично тло не може тако брзо да упије велике количине воде.

*Да људи у овом тренутку униште 7 пута више шуме него што се засађивањем обнови.

                 Колико бамбус може да порасте за дан?  

            Бамбус није ни дрво ни жбун, већ житарица, као пшеница и пиринач, односно врста џиновске траве.  Бамбус расте по 35цм за дан. На Јави може да достигне џиновску висину од 45метара, а у Европи може да израсте до 25м.

                 

              Које дрво најбрже, а које најспорије расте?

             Дрво еукалиптуса расте убедљиво најбрже од својих сродника. Једно дрво у Новој Гвинеји порасло је 10,6 метара за само 15 месеци. Један еукалиптус на Новом Зеланду достигао је висину од 45,72м.  Пуја раиморди ретко зимзелено дрво из Јужне Америке има најспорији раст међу дрвећем. Овом дрвету потребно је 80-150 година да процвета, након чега умире.

Занимљивости о кромпиру:

1.      Кромпир је една од најхранљивијих намирница које је човек открио.

2.      Индијанци из Перуа први су га узгајали још 200 година пре нове ере.

3.      Европљани су тек у ХVI веку упознали ову биљку.

4.      У почетку је мало коришћен у исхрани Европљана. Сматран је храном за сиромашне.

5.      У Немачкој је краљ морао да запрети народу да узгаја кромпир јер ће им носеви бити одсечени.

6.      Краљица Марија Антоанета супруга Луја ХV носила је цвет кромпира као украс у коси.

7.      Крајем ХVIII века постаје главна намирница у исхрани Европљана.

8.      У октобру 1995. Кромпир је постао прво поврће које расте у свемиру.

9.      У неким земљама гаји се плави и љубичасти кромпир који има укус ораха.

Од кромпира се поред јела прави чак и вино.

                                                             Биљке-ризница здравља

Примећено је да цео плод сваког воћа и поврћа подсећа на неки орган или његову функцију у људском телу. Та сличност упућује на  благодети које имају за оног ко га употребљава у исхрани.

	Пресечена шаргарепа по ширини изгледа као људско око. И да, наука показује да шаргарепа стимулише проток крви према очима и бобољшава квалитет вида.
	Парадајз има 4 коморе и црвен је. Срце је црвено и има 4 коморе. Сва истраживања показују да је парадајз заиста одговарајућа храна за срце и крвне судове.
Грожђе виси о грозду који има облик срца. Свако зрно изгледа као крвна ћелија и сва истраживања показују да је дрожђе значајна храна која обнавља срце и крв.   Орах изгледа као мали мозак, са левом и десном половином. Чак и боре на ораху подсећају на наборе на мозгу. Зна се да орах помаже развој преко 30 функција мозга.
Пасуљ личи на људски бубрег. Пасуљ уствари и утиче на рад и функцију бубрега.                                Откада се користи пшеница у исхрани?             Пшеницу у исхрани људи користе од најстаријих дана. Само што су у почетку јели цела зрна. Касније су вероватно открили да се зрна лакше жваћу ако се истуцају. Зрневље су стављали у велики пљоснат камен и другим каменом тукли по њему док не иситне пшеницу. 200 година пре нове ере направили су прву машину за млевење зрневља.             Претпоставља се да су Египћани први почели да праве хлеб.		.