Ekо занимљивости

Дуга

          Дуга спада у најлепше појаве у природи и човек се дуго питао шта је то. Чак је и Аристотел стари грчки филозоф покушао да објасни дугу, али није успео. Сунчева светлост или обична бела светлост је уствари мешавина свих боја: црвена, наранџаста, жута, зелена, плава и љубичаста. Дуга је један велики спектар или трака боја. Ствара се преламањем Сунчеве светлости кроз кишне капи.  Види се само када пада киша а иствовремено сија Сунце и то  само ујутро или касно поподне.

        Јутарња дуга значи да Сунце сија на Истоку, а јака киша пада на Западу.

       Поподневна дуга значи да Сунце сија на Западу, а киша пада на Истоку.

Дуга је још један од знакова природе који нам говоре о временским приликама.

Рекордне падавине

         Најдебљи снежни покривач био је у априлу 1944.године у Немачкој. Висина му је била чак 8,3 метра.

 Највећа снежна пахуља виђена је пре 120 година у Америци. Пахуље су ретко веће од неколико милиметара, али ова је била велика као кошаркашка лопта.

         Највеће и најтеже ''зрно'' града које је пало било је тешко 10 килограма. Пало је за време јаке олује у Швајцарској.

Највише снега за годину дана пало је зимске сезоне 1971/72. године у америчкој држави Вашингтон. Пало је 26.1м снега, међутим није достигао ову висину већ се слегао.

 Најдужа магла у Европи трајала је десет дана и то у мају 1966. године у Немачкој.

       Рекорд у температурној разлици за 24 сата био је у америчкој држави Монтани. Тамо је 26. Јануара 1916, године било 6⁰ С све док није продро веома хладан ваздух са Арктика и до следећег јутра спустио температуру  на -49⁰С. То представља разлику од 55⁰С.

Колика је најнижа и највиша температура коју човек може да издржи?

Минимална температура на којој су људи кратко били на антарктичком ваздуху износи -88⁰ С.

Максимална температура коју човек може да издржи у експерименталним условима. Експеримент је изведен на здравим људима добровољцима.
Температура	Време
104⁰ С	25 минута
93⁰ С	33 минута
82⁰ С	49 минута
71⁰ С	60 минута

                                        Обрадивих површина је све мање на земљи

* Копнену површину користи 6 милијарди људи. Ако се изузму неплодни терени као што су пустиње и планински врхови, сваки човек на Земљи морао би да произведе на 2 хектара земљишта храну. То је величина три фудбалска терена. Међутим, када се саберу све површине које се данас користе за производњу хране, за индустрију, путеве и тд, сваки  становник наше Планете користи два и по хектара. 

           Ако би сви Земљани живели као Американци на великим пространствима, требало би нам 5 планета.

             Готово читав век Земља се суочава са разним тешкоћама. Треба прехранити све више људи. Обрадиво земљиште се шири науштрб шума, градови залазе у нетакнуту природу. Површине обрадивог земљишта су веће, а њихов квалитет све лошији. Током ХХ века пољопривреда је требала да прехрани све већи број људи, па је у богатим земљама да би се повећао принос повећана употреба хемијских ђубрива. Хране је више, али њен квалитет је знатно лошији и употребом хемијских препарата нарушава се здравље људи. Људи се све више враћају здравој исхрани и природи. У свету се увелико производи органска храна.

*Пиринач, пшеница и кукуруз су основне намирнице у исхрани 4 милијарде људи.

                                                         Шта једу и пију људи у свету?

           Када је човек почео да пије млеко и једе млечне производе то се не зна. Десило се то пре почетка писане историје. Када кажемо млеко, ми обично помислимо на кравље. Међутим људи у свету користе и друге врсте млека. У Индији половина млека које се тамо пије потиче од биволица. У земљама средоземног мора веома је полпуларно козије млеко. Ирвасовим млеком хране се народи Средње Европе.

          У Перуу људи једу морске прасиће и пацове. Кажу да је укус добар. На Фестивалу који се организује у част морских прасића, људи их износе одевене у најразличитија одела.  Бирају најлепше одевено морско прасе, а затим оно заврши на роштиљу.

Пржене тарантуле (врста паука), шкорпиони и пацови кулинарски су специјалитети људи из Камбоџе, Вијетнама, Кине  и Тајланда. Локално становништво пацове хвата по пољима, умотава у лишће банане, пржи, а затим птодаје као специјалитет.

Међу кинеске специјалитете спада и супа од гнезда ластавице која је веома скупа.

Овчије главе су прави специјалитет у Норвешкој. То је традиционално божићно јело. Према бонтону, прво се поједу очи и уши, а затим све остело.

Морски пас је посластица која долази са Исланда. Припрема се тако што се леш морског пса ставља у земљу, прекјрива шљунком и камењем и оставља да стоји 3 месеца. После тога се сече и једе.

Јестива амбалажа

         Замислите да у продавници можете купити јогурт у чашици и када попијете садржај чашицу поједете.

         То је нешто као када поједете сладолед и након тога оно у чему сте га држали, тј. корнет. Производи који су у развоју су чоколада са јестивим омотом и тестенина коју можете кувати заједно са амбалажом, а да при том не мења укус. Та врста јестиве амбалаже требала би имати и антибактеријско својство. Иако је развој јестиве амбалаже још у експерименталној фази, она је већ наишла на примену на  неколико начина. 

            

                                                             Највећа река на свету

          Највећа река на свету по количини воде, дужини и ширини је Амазон која се налази у Јужној Америци. Ипак, стручњаци се споре око тога да ли је дужи Амазон или Нил, пошто је тешко измерити тачну дужину реке. Међутим, по питању запремине тј. количине воде, Амазон је на првом месту. Када бисмо узели 5 највећих река на свету, он би и даље имао више воде него све те реке заједно. 1/5 укупне слатке воде која се из свих река улива у океане потиче управо из Амазона. Поред застрашујуће величине, у овој реци живе и неки застрашујући организми: пиране  које својим зубима за само неколико секунди растргну плен и анаконде, највеће змије на свету које су дебљине људског струка, а дуге око 6 метара.

         За радозналце ево и објашњења зашто је Амазон толико велики. Пошто се налази у тропској зони коју одликују честе и обилне кише, оно што не падне у Амазон падне на околно тле које се зове дренажни басен Амазона. Да бисте разумели појам дренажни басен, замислите читав предео Јужне Америке као један велики тањир. Сваки пут кад падне киша, она се слива у најнижи део тањира, његово дно, а то је у овом случају Амазон.

Феномен хидростреса

        Резерве слатке воде у свету су неравномерно распоређене. Чак 60% резерви налази се у мање од 10 земаља. Тражња за водом мања је од расположивих ресурса и неке земље трпе велику несташицу. Процењује се да је човеку за нормалан живот (пиће, прање, купање...) потребно 1 700 000 литара воде годишње. Данас ¼ светског становништва доживљава хидрострес. То је појава када су потребе за водом веће од расположивих количина. У неким деловима света земље се међусобно сукобљавају да би заузеле изворе воде.  Више од две милијарде људи преживљава са мање од 5 литара воде дневно. Стање се може погоршати због пораста становништва и због климатских промена.

         Када воде нема довољно или када није добра за пиће то најпре погађа жене, јер у већини тих земаља жене су задужене за снабдевање породице водом. Да би обезбедила воду, жена у Африци у просеку препешачи 6 километара дневно.

*У Либији је вода седам пута скупља од нафте.

*Становници Ел Паса у Сједињеним Америчким државама у просеку користе 750 литара воде дневно. Половина ове воде потроши се на уживање: пуњење базена и заливање терена за голф. Срећом, то није случај у целој Америци. Просечни Американац потроши 30литара воде дневно, док Европљанин троши 250 литара.

Аутомобили будућности                         Данашњи аутомобили ускоро ће отићи у историју, јер неће више моћи да раде на бензин, дизел и гас. Ове врсте горива добијају се од нафте, а све залихе нафте у свету, како су израчунали стручњаци биће потрошене до 2047.године.  Сваког дана потроши се онолико нафте колико се стварало 110 000 година. У међувремену, инжењери конструишу нове типове аутомобила који ће радити пре свега на еколошка горива, на радост наше загађене планете и нас самих. Кукуруз , шећерна трска и уљана репица као гориво          За разлику од фосилних горива (угаљ и нафта) која ће, када се потроше нестати са лица Земље, биогорива која се добијају из биљака су обновљива. Биотенаол се добија од кукуруза или шећерне трске, а биодизел од уља уљане репице. Ова горива при сагоревању не загађују животну средину  и у многим земљама се већ могу сипати уместо бензина. Мотори аутомобила морају бити прилагођени за ово гориво. Међутим, неки тврде да није у реду да се толико кукуруза, пшенице и шећерне трске  користи као гориво док толико људи у свету гладује. Биоплин се добија разградњом ђубрива и отпада, па је можда најбоље решење.

Из Малог политикиног Забавника –Предраг Тодић

Ко највише троши?

            Што је земља богатија, њени становници троше више енергије да би живели удобније и да би произвели безброј предмета које купују и користе. Од 2000. До 2004. Године потрошња енергије повећана је за 10%.

           Са око 5% од укупног броја светског становништа, Сједињене Америчке Државе троше 25% годишње произведене светске нафте. Број људи којима су доступни комфор и масовна потрошња, све више расте. Ако не променимо начин живота  и ако земљама у развоју не понудимо  бољи модел, потрошња енергије могла би се повећати до 2030.године за још 55%.

           С друге стране, данас у свету 1 од 4 особе тј 25% светског становништва нема електричну енергију.

          Данас је хидроенергија најзначајнији извор обновљиве енергије, али у светској потрошњи учествује са само 2,15%.