- I jа bih dа budem dаmа!
Reklа nаm je jutros mаmа.
Neću više dа vаs slušаm!
Hoću bаrem dа pokušаm!
Perem, peglаm, čistim, kuvаm,
od umorа jedvа stojim.
Ne stižem dа se počešljаm,
čаk ni nokte dа obojim!
Volelа bih bаr ponekаd
dobru knjigu dа pročitаm,
dа popijem s nekim kаfu,
sаmа negde dа odskitаm.
Zivkаte me svаko mаlo...
zbog gluposti vrlo često.
Izmišljаte sve i svаštа,
mesite me kаo testo.
Niste više mаli klinci
аl ste mnogo rаzmаženi!
Niko od vаs dа se seti
svoju mаjku dа odmeni?
Štа će biti kаd shvаtite
kаko život nije bаjkа?
Neće uvek uz vаs biti
vаšа nežnа, brižnа mаjkа!
- Zаkаsniću kod frizerа!
Reče meni i mom brаtu
- A sаd žurim, mili moji
dа iznenаdim i tаtu.
Мати-Јован Јовановић Змај
Лабудићи мали
Још не могу знати
Колико им вреди
Њина добра мати.
Она бригу брине.
Бди над њима свима.
Крај себе их води,
На леђа их прима.
Ноћу их покрива
Перјем својих крила
Да јој не озебе
Породица мила.
Кад их когод дирне,
Не зна шта је шала,
Та за њих би мати
Главу своју дала.
Материна љубав
Није празна бајка-
Ви бар децо, премишљајте
Шта вам вреди мајка.
Бака-Десанка Максимовић
Неко воли да има
лутке и пајаце,
добоше и трубе:
неко воли живе
кучиће и маце,
коке и голубе.
А ја бих волела
од свега највише
да имам три баке.
Прва би ми причала
приче свакојаке
и напамет песме
учила ме лаке.
Друга би ме бранила
кад ме мајка кара
и читала уместо
мене из буквара.
И ваздан би са мном
играла се трећа
игара што их се
из детињства сећа.
Песма за мамине очи-Мира Алечковић
За све бесане ноћи
И за све брижне очи
Које си од мене крила,
За све уздахе твоје,
За очи које се боле,
За мене мајко мила.
За све пољупце твоје,
За руке топле, меке,
За речи топле благе
Које си шапутала,
За све, за све ти хвала.
За сву одшиту дугмад,
За све немирлуке моје,
За порубе које си шила,
За сваку твоју сузу
Која није потекла,
За све што си ми дала
За све што си ми рекла
Хвала ти мајко мила.
Очи моје мајке-Јапанска успаванка
На језера два из бајке
личе очи моје мајке.
Наоколо стабла вита,
а сред воде, мирне, сјајне,
два отока ко две тајне.
Што не могу једном само,
да потерам чун онамо?
Каква птица шестопера
пева тамо сред језера?
Да л' рибице златне роне
на дну тихе воде оне?
На језера два из бајке,
личе очи моје мајке.
Друговање с мајком
Кад се мајка умори
ти јој песму говори!
Кад те мајка похвали,
ти осмехе не жали!
Кад се мајка разнежи,
са њом буди, не бежи!
Када усни ружан сан,
ти јој буди сунчан дан.
Пољуби је у чело,
да јој буде весело!
Мајка се воли
Мајка се воли загрљајем
и лепршањем плетеница.
Мајка се воли радосним сјајем
у дну зденца дечијих зеница.
Мајка се воли нашом сетом,
кад тиха туга у њој гори.
Мајка се воли љупким цветом
и гласом који срећно жубори.
Нашом љубављу мирише јабука
коју смо болесној мајци дали.
Мајка се воли струком лука
што смо га сами окопали.
Мајка се воли нашом ведрином,
чашом воде и нашим знањем,
љубављу фином као крином,
у нас стеченим поуздањем.
Слика преузета са сајта lenagold.ru
Мајка-Бранко Ћопић
Већ морнам месец пучином језди
на крају му ноћи лука.
На меку косу дечака снена
спушта се топла рука.
Смешка се дете, живот је бајка,
чува га, пази, вољена мајка.
Дечак је снове сањао страшне,
буди се, тражи спас,
из ноћне таме, спремно и будно
јавља се мио глас.
Залуд тмина јуриша глува
кад мама добра дечака чува.
Јутарње сунце кроз прозор вирну,
у собу зраком крочи.
Прену се дечак: Ко ли то гледа?
То су мамине очи!
Путују дани у сјајном низу,
када је мама рођена близу.
Кад мати пева-Бранко В. Радичевић
Тада све буде ко од веза
или лепеза или бреза.
Ти можеш на пут до Кинеза,
или на чај код неког кнеза.
Сваки тад дечак има чело
ко јарко сунце када сине.
А сваки град и свако село
имају свој чун за даљине.
И нема нигде деце саме,
моја је мајка и твоја мати.
Само на једно њено раме,
могу све главе дечје стати.
Мати тад води у левој руци,
сву изгубљену децу у луци,
а десна ако су дечаци боси,
служи да их милује по коси.
Од њеног шала ако снег веје,
ето скровите, топле стреје,
а у џепу од кецеље
рукавице плету преље.
У пунђи њеној две златне игле.
Где оне досад нису стигле?
Ако чарапа танка ко травка
ето наглавка.
И ја сам једно вече цело
слушао како пева мати.
И осмехнух се у одело,
било је меко, било је бело.
Мати-Божидар Тимотијевић
Нек је хвала оној доброј жени
што мој живот поклони баш мени.
Оној жени што једне недеље
немогуће испуни ми жеље.
Испуни их сместа несебично;
моје срце поклони ми лично.
Нек је хвала оној доброј жени
што је дала ово срце мени,
оно срце с којим се поносим
и у коме стално и њу носим.
ОСТАНЕШ САМ-Бранко В. Радичевић
Останеш, понекад, сам,
ал' самоћа стане ткати
мисао ко страшпан сан:
где је мати?
Или:одлуташ некуд,
у крај непознати.
И гле- ко да се сутон суноврати:
где је мати?
И кад се живот, ведро,
сам од себе злати,
потамни твоје једро:
где је мати?
Чаролије нема.
И стари сат клати
питалицу сумњу:
где је мати?
Још један круг сунца,
ти ћеш дивно знати:
где год да се нађеш
с тобом је и мати.
МАЈКА*Борислав Јовановић
Моја мајка-
то је прича без почетка
и без краја.
Моја мајка-
то су руке и ведрине
завичаја.
Моја мајка-
то је ријеч тиха,
тиша;
као лахор,
као сјенка.
Моја мајка-
то је радост из далека
да јој дођеш
што те чека.
Моја мајка-
то су очи пуне дана;
то су ноћи непроспане.
Моја мајка-
ни у пјесми то не може
све да стане.
Нема коментара:
Постави коментар