среда, 12. фебруар 2014.

Подсетник-књижевни појмови



Народне умотворине су све оно што су неки даровити појединци смислили и испричали у нека давна времена.
Народне су зато што се не зна аутор, већ се зна само да је то био неко из народа.
Умотворине (ум-памет-разум) су зато што је то производ људског ума (памети).
У народне умотворине спадају:
-народне песме
-народне приче
-народне басне
-народне приповетке
-народне бајке
-питалице
-загонетке
-брзалице
-пословице
-бројалице
У почетку народне умотворине преносиле су се усменим путем, с генерације на генерацију (с колена на колено.) Старији су причали млађима, а они су преносили опет млађима...
Вук Стефановић Караџић је прикупљао и забележио народне умотворене.
Поред народних умотворина у књижевности постоје и ауторска дела. За њих се зна ко их је написао. Реч аутор значи творац.
У књижевна дела спадају:песме, приче,басне, приче о животињама, приповетке, бајке, романи...
Људи који пишу књижевна дела називају се писци или књижевници.
Песме су књижевна дела написана у стиховима.
Стих је један ред у песми.
Строфа је једна песничка целина састављена из више стихова.
У дечијим песмама речи се римују. Рима значи када се задње речи у строфи завршавају истим слогом. Може се римовати 1. и 3.  И 2. и 4. стих, или само други и четврти и тд.
Пример риме: мама-дама-сама-тама-јама
Тата-Мата-врата-брата
Зрак-мрак-крак
Људи који пишу песме зову се песници или поете. За жене песникиње користи се израз поетеса.
Бајке су приче пуне нестварних бића и догађаја у којима се дешава борба између добра и зла. Готово у свим бајкама добро увек побеђује зло.
Нестварни догађаји из бајки: да Снежана умре зато што је појела отровну јабуку, па да јој тај залогај јабуке испадне и да опет оживи.
Да Трнова Ружица (Успавана лепотица) и сви дворани спавају 100 година, а онда се пробуди када је принц пољуби.
Нестварна бића: виле, вештице, вилењаци, аждаје, але, бауци, чаробњаци, крилати коњи...
Басне су приче у којима животиње говоре и понашају се као људи.
 Свака басна има поуку. Други назив за поуку је наравоученије
Људи који пишу басне зову се баснописци.
Најпознатији баснописци су: Езоп, Крилов, Лафонтен и наш Доситеј Обрадовић.



Нема коментара: