УЧЕЋИ ДРУГЕ, УЧИМО СЕ И МИ: ТЕМАТСКИ ДАН ''ОСТАШЕ НАМ ПОСЛЕ ВУКА ЛЕПА СЛОВА И АЗБУКА''

среда, 6. новембар 2013.

ТЕМАТСКИ ДАН ''ОСТАШЕ НАМ ПОСЛЕ ВУКА ЛЕПА СЛОВА И АЗБУКА''

Разред:	3.
Датум:	8. новембар 2013.
Наставни предмети, наставне јединице и тип часа 3. разред:	1. Српски језик-Школа некад- – Обрада и практичан рад 2. Природа и друштво: Значајне личности наше прошлости-Вук Караџић -Обрада 3.и 4.Ликовна култура – Сликамо Вука Караџића-Обрада
Облик рада:	индивидуални, фронтални, групни
Наставне методе:	истраживачка, текстуална, илустративна, интерактивна, демонстративна, усмено излагање, радионичарска, кооперативна, амбијентална
Наставна средства:	Power Point презентација, наставни листићи за групе, цедуље за избор група, аудио CD, фотографије, слике, пак папир, лепак, фломастери, маказе, молерска трака, радови ученика, темпере, блок за цртање
Техничка помагала:	Рачунар, пројектор и и видео бим
Специјални облик наставе:	Корелативна настава (хоризонтална и вертикална повезаност градива)
Временска артикулација:	4 школска часа
Место одржавања наставе:	1.час ће бити одржан у етно кутку школе у учионици са скамијама 2. час у мултимедијалној учионици 3.и 4.час у нашој учионици
Корелација;	Музичка култура
ЦИЉ ЧАСА:	Обрада нових садржаја о Вуку Караџићу кроз истраживачки рад ученика 3. разреда који ће се служити претходним знањима кроз хоризонталну и вертикалну повезаност градива из различитих предмета где се свим предметима посвећује иста пажња.
ЗАДАЦИ ЧАСА:
Образовни:	- - повезивање претходних знања и искустава са новим садржајима - -савладавање новог градива о нашем великану Вуку Караџићу - -схватање значаја Вуковог дела
Функционални:	- навикавање ученика на групни рад -навикавање и упућивање ученика на истраживачки рад, помоћ при тражењу информација - интеракција међу децом - помоћ слабијим ученицима - примена знања из претходних разреда (вертикална повезаност градива)
Васпитни:	- -развијање љубави према језику - - развијање одговорности према традицији - - васпитавање радозналости и истраживачког духа
Садржај рада: 1. Час српски језик	*Упознавање са начином рада на часу. (5 мин.)* *Истицање циља тематског дана.* *Претходна ситуација:* Ученици су имали задатак да напишу реферате о Вуку Караџићу користећи сву расположиву литературу коју пронађу: енциклопедије, књиге, дечије часописе, изворе са интернета, и да пронађу његове слике Вука, слике Тршића и Троноше. 1.корак Читање ученичких радова, анализа и дискусија.(15 мин) 2. корак: Ученике поделити у групе и поделити им наставне листиће. Прилог бр. 1 3.корак:Рад група на постављеним задацима (наставним листићима) 25 мин Пошто је текст који се налази на наставним листићима везан како за српски језик, тако и за час природе и друштва за наставну јединицу'' Школа некад'' коју смо обрађивали прошлог часа, после петоминутног одмора, наставићемо рад на часу природе и друштва.
2. час Природа и друштво	4. корак: Презентовање радова група. Пошто су све групе имале исти задатак, неће презентовати само једна група, већ све три. Свака група прочитаће 4 одговора. Ученици ће пажљиво слушати одговоре осталих група и исправљаће ако има грешака. (10 мин) 5. корак. Презентација о Вуку Караџићу коју је припремио учитељ, а у којој се налазе неки нови подаци везани за Вуков живот и дело. (15 мин) 6. корак: Прављење плаката од ученичких реферата и слика које су донели. (20 мин)
3. и 4. час Ликовна култура	7. корак:Уколико ученици не доврше радове, могу наставити на часу ликовне културе. 8. корак: Ученици добијају задатак да темпером насликају Вука Караџића. 9. корак: Приказивање плаката и анализа ученичких ликовних радова. 10. корак: Изложба дечјих радова. 11. корак: Рад на наставном листићу чији је циљ добијање повратне информације о савладаности градива. (Прилог бр.2) 12. корак: Евалуација тематског дана (Прилог бр 3)

ПРИЛОГ БР.1

У нашој Србији отприје до 1804. године ни у сто села није било једне школе, него (који су мислили бити) поп и калуђери учили су по намастирима код калуђера или по селима код попова. Код сваког намастира било је по неколико ђака, па који мањи, они су љети чували козе, овце, јариће, свиње, садили и пљевили лук, ишли с калуђерима по писанији. А зими пошто би сви ујутро донели дрва, а потом већи напојили калуђерске коње, а мањи почистили собе, скупили би се у каку собу која се у Троноши звала џагара те би им какав калуђер или ђакон показао да уче читати и писати или би свако учио од свога духовника. Многи љети забораве што зими науче и тако су гдје који учили по 4-5 година, па још нијесу знали читати. Попови су обично имали по једнога или два ђака који су такођер чували стоку, радили свепослове домаће и носили водицу по селима. Ако би гдје у нахији била школа, онда људи из околнијех села воде дјецу мађистору и плате му да их учи мјесец дана. У школи су дјеца морала сједити и учити од јутра до мрака (само што отиду да ручају), а кад уче и чате, морали су наглас викати (чатећи свако своје) да се у школи ништа није могло разабрати. У школи се је учило помало и писати колико је учитељ знао, а остале су све науке биле по намастирима.

1.У колико села до 1804. године није било ни једне школе?

________________________________________________________________

2.Где су деца учила да читају?

________________________________________________________________

3.Шта су намастири?

________________________________________________________________

4.Ко су били једини писмени људи у том добу?

________________________________________________________________

5.Шта су млађа деца радила по намастирима?

________________________________________________________________

6. Колико је деци било потребно времена да науче да читају?

________________________________________________________________

7.Колико је вама било потребно времена да научите да читате?

________________________________________________________________

8. Коме је било теже да научи да чита, деци у старо доба или вама? Зашто?

________________________________________________________________

9.Како се звао онај који је учио децу да читају у школи?

________________________________________________________________

10. Како би се данас звао мађистор?

________________________________________________________________

11. Колико су деца остајала у школи?

________________________________________________________________

12. Које све предности имате ви у школи у односу да децу у Вуково доба?

_____________________________________________________________________________________________________________________________________

ПРИЛОГ БР.2

Наставни листић за добијање повратне информације о савладаности градива

1.Допуни реченице:

Вукови родитељи били су _______________ и _______________.

Вук је добио име Вук зато што _________________________________

________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________

Вук је рођен у ________________.

Учио се писмености у _______________________________________.

2.Зашто су деца учила у манастирима?

________________________________________________________________________________________________________________________________

3. Зашто је најзаслужнији Вук?

________________________________________________________________________________________________________________________________

Које је Вуково правило?

_______________________________________________________________

ПРИЛОГ БР.3

ЗАОКРУЖИ ОНО ШТО МИСЛИШ ДА ОДГОВАРА ТВОМ УТИСКУ О ТЕМАТСКОМ ДАНУ. МОЖЕШ ЗАОКРУЖИТИ ВИШЕ ОДГОВАРАЈУЋИХ ОДГОВОРА.

1. ВЕОМА МИ СЕ ДОПАДА ОВАКАВ НАЧИН РАДА.

2. БИЛО МИ ЈЕ ЛЕПО ЈЕР СМО СВИ ЗАЈЕДНО РАДИЛИ, ДОГОВАРАЛИ СЕ И ЈЕДНИ ДРУГЕ СЛУШАЛИ.